Prema procenama ekonomista, rast potrošačkih cena u SAD u maju dostigao najviši nivo od 2023. godine, a zvanični podaci se očekuju ove sedmice

Ekonomisti očekuju da će podaci o inflaciji koji će biti objavljeni ove nedelje pokazati da su potrošačke cene u Sjedinjenim Američkim Državama tokom maja 2026. godine rasle najbržim tempom u poslednje tri godine. Prema prognozama stručnjaka koji su učestvovali u anketi finansijske kompanije FactSet, indeks potrošačkih cena (CPI) za maj mogao bi pokazati godišnji rast od 4,2%, što je više u odnosu na 3,8% zabeleženih u aprilu. Ukoliko se ova procena potvrdi, to bi predstavljalo najvišu stopu inflacije od aprila 2023. godine, kada je zabeležen rast od 4,9% prema podacima američkih zvaničnih institucija.

Takozvani „osnovni CPI”, koji isključuje promene cena hrane i goriva, očekuje se da je u maju porastao na godišnjem nivou za 2,9%, što predstavlja blago povećanje u odnosu na aprilsku stopu od 2,8%, pokazuju procene FactSet-a.

Tokom pandemije došlo je do značajnog rasta inflacije, koja i dalje ostaje iznad ciljanih 2% godišnje, koliko iznosi cilj Federalnih rezervi SAD. Dok su tokom pandemije na rast cena uticali poremećaji u lancima snabdevanja, ekonomski analitičari navode da su poslednja povećanja inflacije više povezana sa promenama u državnoj politici, uključujući uticaj oružanih sukoba poput rata u Iranu.

Glavni ekonomista Moody’s Analytics, Mark Zandi, izjavio je da je proteklo skoro pet godina otkako je inflacija bila na ciljanom nivou Federalnih rezervi, što, prema njegovom mišljenju, utiče na opšte raspoloženje građana prema ekonomiji.

Prema poslednjem istraživanju, oko tri četvrtine ispitanih Amerikanaca izjavilo je da njihovi prihodi ne prate rast cena, što dodatno utiče na percepciju ekonomske situacije. Ekonomisti procenjuju da je nastavak rasta inflacije u maju uglavnom posledica viših cena energije, koje su bile u porastu od sredine aprila do sredine maja.

U međuvremenu, u poslednjim nedeljama zabeležen je pad cena nafte i goriva. Prema podacima američke automobilske asocijacije (AAA), prosečna cena galona benzina iznosi 4,16 dolara, što je smanjenje od 40 centi u odnosu na najviši nivo zabeležen 21. maja. Cena Brenta, međunarodnog standarda za sirovu naftu, smanjena je za 3,5% i iznosi 90,99 dolara po barelu, dok je West Texas Intermediate, američki standard, pao za 4,1% na 87,57 dolara po barelu.

Zvanični podaci o inflaciji za maj biće objavljeni tokom nedelje, a analitičari očekuju da će glavni doprinos rastu cena biti zabeležen u sektoru energije. Dalje informacije o uticaju ostalih faktora na inflaciju očekuju se nakon objave kompletnog izveštaja.

Predsednik Ukrajine saopštio da su međunarodni apeli ostvarili planirani efekat, bez otkrivanja detalja

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas na zajedničkoj konferenciji sa liderima nordijskih i baltičkih zemalja da je serija apela međunarodnim liderima, uključujući otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dala rezultate koje je očekivao. Kako je naveo, cilj slanja pisma Putinu bio je da pokaže saveznicima ko je spreman za mir, a ko nije.

“Imao sam cilj kada sam poslao pismo Putinu. Mislim da sam dobio rezultat koji mi je bio potreban”, rekao je Zelenski, dodajući da je tokom proteklog meseca uputio i više pisama drugim međunarodnim faktorima, uključujući Evropsku uniju, Kongres i predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

“Imao sam drugačije ciljeve. Na primer, govoreći o Sjedinjenim Američkim Državama, zaista sam želeo da učinim sve da njihov fokus barem malo prebacim sa Bliskog istoka na situaciju u Ukrajini. Ne mogu da podelim sa vama sve detalje, ali mojoj državi je potrebna veoma značajna količina antibalističkih kapaciteta. Dobio sam rezultat, ali ne mogu sada da podelim kakav je bio rezultat”, istakao je ukrajinski predsednik.

Otvoreno pismo Vladimiru Putinu, koje je Zelenski poslao 4. juna, sadržalo je predlog za lični sastanak u cilju okončanja sukoba, sa sugestijom da se razgovori održe u nekoj od trećih zemalja tradicionalno domaćina međunarodnih pregovora. Dan kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da trenutno ne vidi svrhu sastanka sa ukrajinskim liderom.

Zvaničnih informacija o daljim koracima ili rezultatima ovih diplomatskih aktivnosti za sada nema.

Istraživači sa nemačkog univerziteta i Slovenačke akademije nauka potvrdili pronalazak u Vrábleu, nalazi ukazuju na moguće neolitke običaje

Arheolozi su pronašli desetine ljudskih skeleta starih oko 7.000 godina, gotovo svi bez glava, u jarku u mestu Vráble u Slovačkoj. Ovaj pronalazak, koji su potvrdili istraživači sa Univerziteta u Kilu i Slovenačke akademije nauka, deo je zajedničkog istraživačkog projekta koji traje više decenija. Prema njihovom saopštenju, nalazi bacaju novo svetlo na život i običaje neolitskih poljoprivrednih zajednica u tom regionu.

Istraživački tim je naveo da je na pomenutoj lokaciji otkriveno 78 skeleta, koji su pronađeni jedan na drugom, a gotovo svi bez glava. Analize do sada ukazuju da su ostaci namerno sahranjeni na ovaj način, što istraživači povezuju sa mogućim kulturnim praksama iz perioda neolita, a ne sa masakrom ili nasilnim događajem.

Profesor Martin Furholt sa Univerziteta u Kilu, koji je vodio studiju, izjavio je da su ovakvi ukopi neuobičajeni za to vreme, ali da dostupni dokazi sugerišu da su predstavljali deo društvenih običaja tadašnjih stanovnika. Prema podacima univerziteta, naselje kod Vráblea bilo je naseljeno između 5.250. i 4.950. godine pre nove ere, tokom ranog neolitskog perioda.

Studija je objavljena u stručnom časopisu, a tim naglašava da se dalja istraživanja nastavljaju, kako bi se preciznije utvrdile okolnosti i značaj ovog otkrića. Iako su skeleti na prvi pogled predstavljali „zastrašujući prizor“, istraživači ističu da njihovo raspoređivanje i način ukopa ukazuju na ritualne ili društvene prakse, a ne na dokaze nasilja velikih razmera.

Ovaj nalazište doprinosi boljem razumevanju života neolitskih zajednica u centralnoj Evropi, posebno u kontekstu razvoja poljoprivrede i društvene organizacije tog perioda. Tim istraživača planira da nastavi iskopavanja i analize, kako bi se dobila potpunija slika o običajima i svakodnevici stanovnika ovog područja pre nekoliko hiljada godina.