Bivši pripadnici policije traže obustavu sprovođenja ‘anti-weaponization’ fonda, federalni sud odlučuje o zakonitosti

Dvojica policijskih službenika koji su bili angažovani tokom nereda na američkom Kapitolu 6. januara 2021. godine podneli su tužbu u sredu sa ciljem da zaustave sprovođenje takozvanog ‘anti-weaponization’ fonda. Fond u vrednosti od 1,7 milijardi dolara uspostavljen je ove nedelje kao deo nagodbe između bivšeg predsednika Donalda Trampa i federalnih vlasti, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde SAD.

Tužbu su pred federalnim sudom u Vašingtonu podneli bivši pripadnik Kapitolske policije Hari Dan i službenik Metropolitanske policije Danijel Hodžis. Oni zahtevaju od suda da proglasi uspostavljanje fonda nezakonitim, kao i da poništi eventualne transfere sredstava koje je Ministarstvo trezora već izvršilo prema Ministarstvu pravde u svrhu implementacije fonda.

Obojica tužilaca bili su angažovani u odbrani Kapitola tokom pokušaja sprečavanja potvrde rezultata Elektorskog koledža 6. januara 2021. godine. Prema navodima dostupnim u tužbi, cilj je sprečavanje sprovođenja fonda, za koji smatraju da nije u skladu sa važećim zakonima.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je u ponedeljak da je fond u iznosu od 1,776 milijardi dolara pokrenut kako bi se uspostavio ‘sistemski proces za razmatranje i rešavanje zahteva onih koji su pretrpeli posledice tzv. weaponization i lawfare’. Privremeni državni tužilac Tod Blanč naveo je u zvaničnom saopštenju da bi fond trebalo da omogući razmatranje ovakvih slučajeva i eventualno obeštećenje.

U ovom trenutku nije poznato kada će sud doneti odluku po tužbi, niti da li je Ministarstvo pravde SAD dalo odgovor na podnesak. Tokom poslednjih godina, događaji na Kapitolu 6. januara 2021. godine bili su predmet brojnih sudskih procesa i javnih rasprava, a upotreba federalnih fondova u vezi sa tim događajima izaziva interesovanje javnosti i pravnih stručnjaka.

Tužba je podneta u trenutku kada se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje vode rasprave o ulozi različitih institucija tokom i nakon dešavanja na Kapitolu. Prema dostupnim informacijama, sud će razmatrati zakonitost osnivanja i sprovođenja fonda na osnovu argumenata obe strane.

Zvanični susret potvrdio nastavak saradnje dve zemlje, međunarodni mediji prenose izjave lidera o globalnim izazovima

Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin sastali su se u Pekingu 20. maja 2026. godine, nedugo nakon posete bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa kineskoj prestonici. Lideri su ovom prilikom istakli čvrstinu međusobnih bilateralnih odnosa i potpisali niz sporazuma iz oblasti trgovine, energetike i medija, prenose međunarodni izveštaji sa lica mesta.

Tokom zvaničnih razgovora, Si Đinping je naglasio da odnosi Kine i Rusije ostaju “nepokolebljivi”. Vladimir Putin je ocenio da su veze dve zemlje dosegle “nezapamćeno visok nivo”. Iako nijedan od lidera nije direktno pominjao Sjedinjene Američke Države, kineski predsednik je upozorio na, kako je naveo, “jednostrane i hegemonističke kontrakurse” koji su, prema njegovim rečima, sve prisutniji na međunarodnoj sceni.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u toku globalne tenzije, uključujući aktuelni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom. Si Đinping i Vladimir Putin su iskoristili priliku da potpišu produženje sporazuma o “prijateljskoj saradnji” i najavili nastavak intenzivne saradnje na političkom i ekonomskom planu. Zvanično je potvrđeno i da je Putin pozvao Sija da naredne godine poseti Rusiju, dok je ruski predsednik izrazio nameru da prisustvuje samitu APEC-a u Šendženu, na kojem je planirano i prisustvo bivšeg predsednika Trampa.

Prema izveštajima, predsednik Kine je tokom razgovora posebno ukazao na potrebu za “kompletnim prekidom vatre” u aktuelnom ratu u Iranu, ocenivši to kao pitanje “najveće hitnosti”. Lideri su se saglasili o važnosti nastavka saradnje i u kontekstu promena na međunarodnoj sceni.

Izvori navode da je poseta ruskog predsednika usledila ubrzo nakon što je Donald Tramp napustio Peking bez najave većih dogovora, dok su Kina i Rusija potpisale više novih sporazuma. Obe strane su potvrdile posvećenost zajedničkim interesima, ali nisu iznošeni detalji o sadržaju potpisanih dokumenata.

Odnosi Kine i Rusije intenzivirani su poslednjih godina, uz zajedničke stavove po pitanju međunarodnog prava i globalne bezbednosti. Analitičari navode da ovakvi susreti imaju za cilj da pokažu jedinstvo u stavovima i spremnost na saradnju u vreme povećanih globalnih tenzija.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve detalje dogovora postignutih tokom sastanka, a zvanične reakcije drugih međunarodnih aktera za sada nisu objavljene.

Vojni zvaničnici potvrdili da je civilni avion ušao u zabranjenu zonu iznad glavnog grada SAD, incident rešen bez posledica

Vojni zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država saopštili su da su lovci F-16 presreli civilni avion koji je u utorak ušao u ograničen vazdušni prostor iznad Vašingtona. Prema informacijama Severnoameričke komande za vazdušno-kosmičku odbranu (NORAD), avion je oko 11:15 časova po lokalnom vremenu ušao u specijalnu zonu sa posebnim pravilima letenja oko oblasti Vašingtona, poznatu kao DC SFRA.

Lovci F-16, koje je uputila Kontinentalna NORAD regija, presreli su civilni avion i obezbedili da se bezbedno udalji iz zabranjene zone, saopštila je NORAD. “Lovci su presreli letelicu i obezbedili da ostane van ograničenog vazdušnog prostora bez daljih incidenata”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Ograničeni vazdušni prostor iznad Vašingtona obuhvata kružnu zonu prečnika oko 53 kilometra, prema podacima Federalne administracije za avijaciju (FAA). Piloti koji žele da lete unutar ovog područja moraju imati posebnu dozvolu od kontrole letenja, odgovarajući transponder i pozivni znak, kao i stalnu komunikaciju sa kontrolom letenja. U slučaju da avion ne ispunjava ove uslove, prema pravilima FAA, isti će biti ispraćen iz zone od strane nadležnih službi.

NORAD je naveo da koristi višeslojnu mrežu radara, satelita i borbenih aviona radi identifikacije i odgovora na moguće pretnje, uključujući civilne letelice koje nisu registrovane za ulazak u zabranjenu zonu. Unutar šire zone DC SFRA nalazi se i uža “zona sa ograničenim letovima”, koja obuhvata područje oko Nacionalnog aerodroma Ronald Regan. U toj zoni, prema FAA, mogu da lete samo vladini avioni i komercijalni letovi s dozvolom, dok su ostali letovi zabranjeni bez posebne dozvole.

Incidenti presretanja civilnih aviona u ograničenom vazdušnom prostoru iznad Vašingtona nisu retkost. U protekloj godini zabeleženo je više slučajeva kada su vojne letelice pratile avione koji su ušli u ovu zonu bez odgovarajuće dozvole, a svaki put su procedure sprovedene u skladu sa propisima.

Zvaničnici nisu naveli detalje o tipu civilnog aviona niti razlog ulaska u ograničeni vazdušni prostor. Nije bilo posledica po bezbednost ni za civilno vazduhoplovstvo ni za stanovništvo glavnog grada.