Državna elektrodistribucija potvrdila obnovu napajanja u delovima Havane, uz nastavak ograničenja i bez najave potpunog oporavka

Kuba je u utorak nastavila postepeno vraćanje električne energije nakon što je treći put u poslednjih šest meseci doživela nestanak struje na nacionalnom nivou. Do prekida je došlo u ponedeljak oko podneva, kada je državno preduzeće Union Electrica (UNE) objavilo da je čitava ostrvska zemlja ostala bez napajanja, ne navodeći uzrok kvara.

Prema saopštenju UNE, u ranim jutarnjim satima u utorak obnovljeno je napajanje u preko 30% glavnog grada, uključujući 43 medicinska centra i devet postrojenja za distribuciju vode. Prekid je ostavio oko 9,6 miliona stanovnika bez električne energije. Prema navodima direktora za električnu energiju u Ministarstvu energetike i rudarstva, Lazara Guerre, nedostatak goriva znatno otežava proces obnavljanja napajanja. On je izjavio na državnoj televiziji da za sada nije moguće precizirati kada će napajanje biti potpuno uspostavljeno.

Predsednik Kube, Miguel Diaz-Canel, okrivio je politiku sankcija Sjedinjenih Američkih Država za energetsku krizu, ističući da su snabdevanje gorivom i kapaciteti elektrana dodatno smanjeni od januara, kada su uvedene dodatne mere ograničenja uvoza nafte. Diaz-Canel je naveo da američke mere imaju za cilj izazivanje društvenih nemira i da radnici u elektroenergetici ulažu napore kako bi stabilizovali sistem.

Ovo je, prema informacijama dostupnim javnosti, osmi veliki nestanak struje na Kubi od kraja 2024. godine. Državne vlasti su ranije uvele višesatna isključenja električne energije, navodeći da su pojedini delovi Havane ostajali bez struje i do 30 sati neprekidno, dok su neka ruralna područja bila pogođena prekidima dužim od 70 sati.

Zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog uticaja koji produženi nestanci imaju na svakodnevni život stanovništva, uključujući pristup vodi, medicinskim uslugama i drugim osnovnim potrebama. Do sada nisu objavljeni zvanični podaci o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti uzrokovanoj poslednjim prekidom.

Kuba se poslednjih godina suočava sa padom dostupnosti goriva i čestim kvarovima elektroenergetske infrastrukture, što dovodi do učestalih isključenja i ograničenja u snabdevanju. Međunarodne organizacije i posmatrači prate situaciju, dok domaće vlasti apeluju na strpljenje građana i ističu da rade na ubrzanju obnove napajanja.

Nezavisni naučni panel upozorava na ubrzani razvoj AI, dok UN razmatra hitne mere kontrole

Ujedinjene nacije su 1. jula organizovale hitan sastanak posvećen regulaciji veštačke inteligencije, nakon što je nezavisni naučni panel dostavio izveštaj o potencijalno katastrofalnim rizicima ubrzanog tehnološkog napretka. Izveštaj eksperata ukazuje da trenutni razvoj AI nadmašuje mogućnosti država da uspostave adekvatne mehanizme kontrole i nadzora. Posebno je naglašen rizik od gubitka kontrole nad autonomnim sistemima, što bi, prema navodima panela, moglo imati nepredvidive posledice po globalnu bezbednost.

Prema zvaničnim izjavama, generalni sekretar UN je nekoliko dana nakon objavljivanja izveštaja pozvao na međunarodnu saradnju i pokretanje dijaloga o pravovremenom donošenju regulativa za veštačku inteligenciju. Kako je navedeno, cilj je da se izbegne scenario u kojem bi napredak u AI tehnologijama doveo do situacija koje države ne mogu da kontrolišu.

“Izveštaj upozorava da brzina razvoja veštačke inteligencije prevazilazi trenutne kapacitete za njenu kontrolu. Neophodno je da međunarodna zajednica preduzme konkretne korake kako bi se sprečili potencijalni rizici”, navodi se u saopštenju Ujedinjenih nacija.

Tržište tehnoloških kompanija takođe beleži velike promene, posebno u industriji čipova gde su zabeležene značajne oscilacije u cenama i vrednosti akcija, što eksperti povezuju sa neizvesnošću u vezi sa primenom novih AI sistema. Istraga i dalji dijalog o regulaciji veštačke inteligencije biće nastavljeni na narednim međunarodnim skupovima, dok zvaničnici apeluju na hitno usvajanje globalnih standarda.

Ukrajinski predsednik najavio povećanje napada dronovima, navodeći da je to odgovor na izolovanost ruskih metropola

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će Ukrajina značajno pojačati vazdušne udare na ključne ruske gradove, posebno na Moskvu i Sankt Peterburg. U intervjuu je istakao da je cilj ovih napada da ruska politička elita oseti posledice rata, koji se do sada uglavnom odvijao van velikih gradova.

Zelenski je naveo da je dosadašnja izolovanost Moskve i Sankt Peterburga omogućila ruskom rukovodstvu da ignoriše dešavanja na frontu i u pograničnim oblastima. “Kada naši dugometražni udari nisu pogađali Moskvu i Sankt Peterburg, Putin nije previše razmišljao o tome. Razumeo je da je rat daleko od Kremlja. Naravno, kada počne da oseća šta se dešava u Moskvi, počeće da shvata i šta se dešava u Kurskoj, Belgorodskoj i Brjanskoj oblasti. Počeće da oseća stvarnost”, izjavio je Zelenski.

On je naglasio da masovnost budućih napada može uticati na rusko rukovodstvo da preduzme radikalne mere, uključujući čak i evakuaciju državnog vrha: “Kada prema Moskvi ne bude letelo sto, već hiljadu dronova, i kada on to oseti i vidi, savetovaće mu da se preseli negde iza Urala. To će postati nova etapa na putu ka okončanju rata. Što je Putin dalje od Moskve, to su kraj rata i mir bliži.”

Zelenski je ocenio da se ruska elita, koja donosi ključne vojne odluke, nalazi upravo u Moskvi i Sankt Peterburgu, zbog čega su ti gradovi mete budućih udara. “Gde živi ruska elita? Moskva i Sankt Peterburg su dva glavna grada u zemlji. Sve će stići tamo, jer se upravo tamo donose odluke da nas ubijaju”, rekao je predsednik Ukrajine.

Tokom intervjua, ukazao je i na preokret na frontu, navodeći uspehe Ukrajine u obuzdavanju ruskih snaga na kopnu i na Crnom moru. Prema njegovim rečima, odlučujući deo sukoba sada se vodi u vazduhu, gde Ukrajina nastoji da preuzme inicijativu. Dodao je i da Ukrajini nedostaje protivbalistička zaštita i da je hitno potrebna podrška zapadnih saveznika, istakavši da „nikada neće biti dovoljno Patriot sistema za sve“.

Prema izjavama zvaničnika, očekuje se da će predstojeće akcije dodatno uticati na tok sukoba i bezbednosnu situaciju u ruskim gradovima.