Dvanaest članica Alijanse formira inicijativu radi jačanja otpornosti odbrambenih lanaca snabdevanja

NATO je najavio formiranje novog multinacionalnog projekta usmerenog na unapređenje nabavke i skladištenja kritičnih sirovina za potrebe odbrane, saopšteno je tokom Foruma odbrambene industrije na Samitu Alijanse u Ankari 7. jula. U projektu učestvuje 12 država članica, a cilj je jačanje otpornosti odbrambenih lanaca snabdevanja kroz zajednički pristup ključnim resursima.

Prema zvaničnim informacijama, inicijativa obuhvata Belgiju, Dansku, Finsku, Grčku, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku, Tursku i Kanadu. Projekat će se fokusirati na nabavku, skladištenje, transport i logistiku strateških materijala, kao i na upravljanje recikliranim proizvodima važnim za vojnu industriju.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da je strateški značaj projekta ključan za dugoročnu vojnu spremnost. “Da bi naša odbrana ostala spremna i jaka, potrebno je da naša industrijska baza i naši lanci snabdevanja budu otporni”, naglasio je Rute tokom obraćanja.

Pokretanje projekta predstavlja odlučnost saveznika da smanje ranjivosti u strateškim lancima snabdevanja i obezbede bezbedniji, stabilniji i nezavisniji pristup kritičnim materijalima. Inicijativa ima za cilj i prevenciju potencijalnih geopolitičkih blokada na globalnom tržištu sirovina, čime se omogućava kontinuitet vojne proizvodnje u kriznim okolnostima.

Učesnici projekta nastaviće blisku saradnju u narednom periodu kako bi osigurali ostvarivanje zacrtanih ciljeva i doprineli jačanju kolektivne odbrane.

Generalni sekretar Mark Rute očekuje konkretne planove članica o ulaganju 5% BDP-a u odbranu i jačanje pomoći Ukrajini

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je održavanje samita Alijanse u Ankari, ističući da će sastanak biti posvećen realizaciji preuzetih obaveza i sprovođenju konkretnih isporuka na terenu. Rute je naglasio važnost transformacije prošlogodišnjih obećanja iz Haga u jačanje oružanih snaga, povećanje odbrambene proizvodnje i unapređenje kapaciteta potrebnih za odbranu saveza.

Glavna tema samita biće značajno povećanje vojnih budžeta. Rute je posebno istakao napredak evropskih članica i Kanade u ostvarivanju cilja da do 2035. godine izdvajaju 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu. “Ovde u Ankari očekujem da nacije predstave jasne, konkretne i kredibilne planove za dostizanje tog cilja od 5%. Dokazi koje vidimo do sada su impresivni. Nakon samo jedne godine u ovom desetogodišnjem projektu, vidimo da evropski saveznici i Kanada već investiraju oko 4% svog BDP-a u odbranu i bezbednost”, izjavio je Rute.

Generalni sekretar je naveo da se dodatna sredstva ubrzano pretvaraju u stvarne vojne sposobnosti, što utiče i na ekonomsku stabilnost članica sa obe strane Atlantika. Najavljeno je potpisivanje novih ugovora vrednih desetine milijardi, koji će omogućiti nabavku ključne opreme za odvraćanje i odbranu.

Prema rečima šefa NATO-a, ove investicije doprineće rastu nacionalnih ekonomija, ubrzanju tehnoloških inovacija i podršci stotinama hiljada radnih mesta u Evropi i Severnoj Americi. Rute je naglasio da prioritet ostaje podrška Ukrajini, jer je stabilnost Evrope usko povezana sa ishodom sukoba na istoku kontinenta. “Bezbednost Ukrajine je tesno povezana sa našom sopstvenom bezbednošću”, istakao je Rute.

Na samitu se očekuje da sve članice Alijanse podnesu svoj deo tereta kako bi podrška Ukrajini bila neprekidna i efikasna, a saveznici i partneri nastaviće da obezbeđuju neophodna sredstva za odbranu Kijeva.

Državna elektrodistribucija potvrdila obnovu napajanja u delovima Havane, uz nastavak ograničenja i bez najave potpunog oporavka

Kuba je u utorak nastavila postepeno vraćanje električne energije nakon što je treći put u poslednjih šest meseci doživela nestanak struje na nacionalnom nivou. Do prekida je došlo u ponedeljak oko podneva, kada je državno preduzeće Union Electrica (UNE) objavilo da je čitava ostrvska zemlja ostala bez napajanja, ne navodeći uzrok kvara.

Prema saopštenju UNE, u ranim jutarnjim satima u utorak obnovljeno je napajanje u preko 30% glavnog grada, uključujući 43 medicinska centra i devet postrojenja za distribuciju vode. Prekid je ostavio oko 9,6 miliona stanovnika bez električne energije. Prema navodima direktora za električnu energiju u Ministarstvu energetike i rudarstva, Lazara Guerre, nedostatak goriva znatno otežava proces obnavljanja napajanja. On je izjavio na državnoj televiziji da za sada nije moguće precizirati kada će napajanje biti potpuno uspostavljeno.

Predsednik Kube, Miguel Diaz-Canel, okrivio je politiku sankcija Sjedinjenih Američkih Država za energetsku krizu, ističući da su snabdevanje gorivom i kapaciteti elektrana dodatno smanjeni od januara, kada su uvedene dodatne mere ograničenja uvoza nafte. Diaz-Canel je naveo da američke mere imaju za cilj izazivanje društvenih nemira i da radnici u elektroenergetici ulažu napore kako bi stabilizovali sistem.

Ovo je, prema informacijama dostupnim javnosti, osmi veliki nestanak struje na Kubi od kraja 2024. godine. Državne vlasti su ranije uvele višesatna isključenja električne energije, navodeći da su pojedini delovi Havane ostajali bez struje i do 30 sati neprekidno, dok su neka ruralna područja bila pogođena prekidima dužim od 70 sati.

Zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog uticaja koji produženi nestanci imaju na svakodnevni život stanovništva, uključujući pristup vodi, medicinskim uslugama i drugim osnovnim potrebama. Do sada nisu objavljeni zvanični podaci o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti uzrokovanoj poslednjim prekidom.

Kuba se poslednjih godina suočava sa padom dostupnosti goriva i čestim kvarovima elektroenergetske infrastrukture, što dovodi do učestalih isključenja i ograničenja u snabdevanju. Međunarodne organizacije i posmatrači prate situaciju, dok domaće vlasti apeluju na strpljenje građana i ističu da rade na ubrzanju obnove napajanja.