Connect with us

Svet

Napad nožem u Lincu: jedan Avganistanac ubijen, osumnjičeni Hrvat uhapšen

Policija sprovodi istragu nakon što je 34-godišnji državljanin Hrvatske napao trojicu Avganistanaca, jedna osoba preminula

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Policija sprovodi istragu nakon što je 34-godišnji državljanin Hrvatske napao trojicu Avganistanaca, jedna osoba preminula

Jedan muškarac poreklom iz Avganistana (26) preminuo je, a još jedan (24) je povređen u napadu nožem koji se dogodio u subotu u ranim večernjim satima u centru Linca, saopštili su policijski izvori. Osumnjičeni, 34-godišnji državljanin Hrvatske, prethodno je najavio supruzi da namerava da počini nasilje, nakon čega je ona obavestila policiju.

Prema dostupnim informacijama, incident je započeo raspravom na ulici kada je osumnjičeni navodno maltretirao nepoznatog vozača. Trojica Avganistanaca (21, 24 i 26 godina), koji su se nalazili u berbernici u Bizmarštrase, ukorili su ga zbog agresivnog ponašanja prema starijem muškarcu. Oko pola sata kasnije, nakon što su napustili lokal i krenuli ka Landštraseu, osumnjičeni ih je pratio i napao. Prvo je 24-godišnjaku zadao ubod nožem u predelu vrata, dok je 26-godišnjak smrtno ranjen prilikom pokušaja bekstva.

Policijski portparol izjavio je da je osumnjičeni bio poznat organima reda zbog ranijih nasilnih incidenata i oštećenja tuđe imovine. “Istraga je u toku, a očekuju se dodatne informacije nakon saslušanja osumnjičenog i preživelih svedoka”, navela je policija.

Osumnjičeni je nakon napada pokušao da pobegne, ali ga je ubrzo uhapsila Jedinica za brze intervencije. Prilikom hapšenja, policija je zaplenila nož koji je korišćen u napadu. Povređeni 24-godišnjak je zbrinut u urgentnom centru i nalazi se van životne opasnosti.

Policija nastavlja prikupljanje dokaza i razgovore sa svedocima kako bi utvrdila sve okolnosti ovog slučaja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Evropska komisija predstavila strategiju za energetsku nezavisnost i podršku Ukrajini

Ursula fon der Lajen izložila planove pred Evropskim parlamentom, naglasila važnost bezbednosti na Bliskom istoku

Published

2 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Ursula fon der Lajen izložila planove pred Evropskim parlamentom, naglasila važnost bezbednosti na Bliskom istoku

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 21.12.2023. pred Evropskim parlamentom strategiju Evropske unije u odgovoru na krizu na Bliskom istoku, energetske izazove i nastavak finansijske pomoći Ukrajini, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Fon der Lajen je naglasila potrebu za većom ekonomskom i energetskom nezavisnošću Evrope, kao i vojnom spremnošću u aktuelnim globalnim okolnostima.

U obraćanju je potvrđeno da je Evropska unija ispunila obećanje o kreditu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, pri čemu će prva tranša od 45 milijardi biti isplaćena tokom drugog kvartala 2026. godine. Jedna trećina sredstava biće namenjena budžetskim potrebama, dok će dve trećine biti direktno usmerene na odbranu, uključujući i paket od 6 milijardi evra za nabavku dronova.

Fon der Lajen je istakla i usvajanje dvadesetog paketa sankcija protiv Rusije, koji, kako je navela, dodatno ograničava tehnološke i energetske tokove, navodeći ga kao korak ka “digitalnoj gvozdenoj zavesi”. Kada je reč o Bliskom istoku, predsednica Evropske komisije izrazila je nadu u održavanje primirja u Iranu i Libanu, naglašavajući važnost slobode plovidbe u Ormuskom prolazu bez dodatnih taksi. Dodala je da svaki mirovni sporazum mora uzeti u obzir iranski nuklearni i balistički program.

Govoreći o posledicama sukoba na globalno tržište energenata, Fon der Lajen je navela da je Evropska unija u poslednjih 60 dana platila 27 milijardi evra više za uvoz fosilnih goriva, bez povećanja količine isporučene energije. Ona je poručila da je rešenje u razvoju domaćih, čistih izvora energije, uključujući obnovljive izvore i nuklearnu energiju, izdvajajući Švedsku kao primer gde povećanje cene gasa minimalno utiče na cenu struje zbog visokog procenta energije iz nuklearnih i obnovljivih izvora.

Najavljeno je da će Evropska komisija do leta 2024. godine predstaviti Akcioni plan za elektrifikaciju sa ambicioznim ciljevima, kako bi se povećala energetska otpornost i smanjila zavisnost od uvoza.

Pročitaj još

Svet

EUvsDisinfo upozorava na nove ruske dezinformacije o navodnim nuklearnim vežbama Poljske i Francuske

Nijedan zvanični izvor nije potvrdio tvrdnje o simuliranim udarima na Kalinjingrad i Lenjingrad, ističe se u saopštenju

Published

3 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Nijedan zvanični izvor nije potvrdio tvrdnje o simuliranim udarima na Kalinjingrad i Lenjingrad, ističe se u saopštenju

EUvsDisinfo je upozorio na širenje novih ruskih dezinformacija koje tvrde da Poljska i Francuska pripremaju nuklearne vežbe sa simuliranim udarima na ruske oblasti Kalinjingrad i Lenjingrad. Prema navodima, ova informacija potiče sa prokremljskih kanala i deo je šire kampanje stranog informacionog manipulisanja i mešanja (FIMI).

Kako je saopšteno, tvrdnje o pripremama nuklearnih vežbi nemaju nikakvu javno dostupnu dokaznu osnovu i izgledaju kao potpuno izmišljene. Ni Poljska, ni Francuska, ni NATO nisu potvrdili postojanje ovakvih planova. Zvanično, NATO sprovodi vežbe povezane sa nuklearnim oružjem u svrhu samoodbrane, uz transparentnost i fokus na koordinaciju snaga.

Prema izveštaju, ovakve dezinformacije deo su šire taktike prokremljskih izvora, koji rutinski predstavljaju NATO kao agresora i optužuju Alijansu za provociranje Rusije. Takođe, navodi se da prokremljski narativi recikliraju mitove o navodnom obećanju da se NATO neće širiti, o opkoljavanju Rusije i traženju direktne konfrontacije.

EUvsDisinfo naglašava da ovakvi narativi izvrću stvarnost, podsećajući da je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, dok NATO ostaje odbrambeni savez čija podrška Ukrajini predstavlja odgovor na rusku agresiju. Predstavljanje NATO-a kao ratnohuškačke organizacije, kako se navodi, ima za cilj skretanje odgovornosti sa Kremlja, stvaranje osećaja zapadnog neprijateljstva i opravdavanje militarizacije i eskalacije sopstvene strane.

Lažna informacija o navodnim vežbama prvobitno se pojavila na prokremljskom sajtu na ruskom jeziku.

Pročitaj još

Svet

Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv 35 subjekata povezanih sa Iranom

Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Published

13 minutes ago

on

May 1, 2026

By

Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su preduzele mere protiv 35 entiteta i pojedinaca koji su upravljali prikrivenom finansijskom mrežom povezanoj sa iranskim režimom. Akcija, koja je deo šire strategije „maksimalnog pritiska“ na Teheran, sprovedena je u okviru međunarodne koordinacije, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Prema navodima, sankcionisani subjekti omogućavali su transfer desetina milijardi dolara uz izbegavanje međunarodnih sankcija, koristeći takozvane „bankarske sisteme u senci“. Ove finansijske kanale koristile su iranske vojne snage, posebno Islamska revolucionarna garda, za pristup međunarodnim sredstvima, pranje prihoda od prodaje nafte, nabavku osetljivih komponenti za naoružanje i finansiranje proiranskih grupa širom Bliskog istoka.

„Sjedinjene Države će dodatno poremetiti ilegalne tokove novca koji finansiraju maligne aktivnosti Irana. Nećemo posustati u našim naporima da Iranu i njegovim posrednicima uskratimo resurse koje koriste za ugrožavanje američkih interesa i regionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

Zvaničnici su istakli da ova mera dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu i da je cilj potpuno demontiranje takozvanog „bankarstva u senci“. Analitičari ocenjuju da je reč o jednom od najtežih finansijskih udaraca na Teheran u poslednjih nekoliko godina, čime se prostor za delovanje Islamske revolucionarne garde dodatno sužava.

Administracija SAD naglasila je da će nastaviti sa primenom svih dostupnih sredstava, uključujući vojne i finansijske mere, kako bi ograničila pristup iranskog režima globalnoj ekonomiji i sprečila dalje razvijanje balističkog programa.

Pročitaj još

U Trendu