Nijedan zvanični izvor nije potvrdio tvrdnje o simuliranim udarima na Kalinjingrad i Lenjingrad, ističe se u saopštenju

EUvsDisinfo je upozorio na širenje novih ruskih dezinformacija koje tvrde da Poljska i Francuska pripremaju nuklearne vežbe sa simuliranim udarima na ruske oblasti Kalinjingrad i Lenjingrad. Prema navodima, ova informacija potiče sa prokremljskih kanala i deo je šire kampanje stranog informacionog manipulisanja i mešanja (FIMI).

Kako je saopšteno, tvrdnje o pripremama nuklearnih vežbi nemaju nikakvu javno dostupnu dokaznu osnovu i izgledaju kao potpuno izmišljene. Ni Poljska, ni Francuska, ni NATO nisu potvrdili postojanje ovakvih planova. Zvanično, NATO sprovodi vežbe povezane sa nuklearnim oružjem u svrhu samoodbrane, uz transparentnost i fokus na koordinaciju snaga.

Prema izveštaju, ovakve dezinformacije deo su šire taktike prokremljskih izvora, koji rutinski predstavljaju NATO kao agresora i optužuju Alijansu za provociranje Rusije. Takođe, navodi se da prokremljski narativi recikliraju mitove o navodnom obećanju da se NATO neće širiti, o opkoljavanju Rusije i traženju direktne konfrontacije.

EUvsDisinfo naglašava da ovakvi narativi izvrću stvarnost, podsećajući da je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, dok NATO ostaje odbrambeni savez čija podrška Ukrajini predstavlja odgovor na rusku agresiju. Predstavljanje NATO-a kao ratnohuškačke organizacije, kako se navodi, ima za cilj skretanje odgovornosti sa Kremlja, stvaranje osećaja zapadnog neprijateljstva i opravdavanje militarizacije i eskalacije sopstvene strane.

Lažna informacija o navodnim vežbama prvobitno se pojavila na prokremljskom sajtu na ruskom jeziku.

Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su preduzele mere protiv 35 entiteta i pojedinaca koji su upravljali prikrivenom finansijskom mrežom povezanoj sa iranskim režimom. Akcija, koja je deo šire strategije „maksimalnog pritiska“ na Teheran, sprovedena je u okviru međunarodne koordinacije, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Prema navodima, sankcionisani subjekti omogućavali su transfer desetina milijardi dolara uz izbegavanje međunarodnih sankcija, koristeći takozvane „bankarske sisteme u senci“. Ove finansijske kanale koristile su iranske vojne snage, posebno Islamska revolucionarna garda, za pristup međunarodnim sredstvima, pranje prihoda od prodaje nafte, nabavku osetljivih komponenti za naoružanje i finansiranje proiranskih grupa širom Bliskog istoka.

„Sjedinjene Države će dodatno poremetiti ilegalne tokove novca koji finansiraju maligne aktivnosti Irana. Nećemo posustati u našim naporima da Iranu i njegovim posrednicima uskratimo resurse koje koriste za ugrožavanje američkih interesa i regionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

Zvaničnici su istakli da ova mera dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu i da je cilj potpuno demontiranje takozvanog „bankarstva u senci“. Analitičari ocenjuju da je reč o jednom od najtežih finansijskih udaraca na Teheran u poslednjih nekoliko godina, čime se prostor za delovanje Islamske revolucionarne garde dodatno sužava.

Administracija SAD naglasila je da će nastaviti sa primenom svih dostupnih sredstava, uključujući vojne i finansijske mere, kako bi ograničila pristup iranskog režima globalnoj ekonomiji i sprečila dalje razvijanje balističkog programa.

Administracija Sjedinjenih Američkih Država dostavila pismo liderima Kongresa, pretnja iz Irana i dalje procenjena kao značajna

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je u pismu Kongresu da su neprijateljstva sa Iranom, koja su počela 28.02.2026. američkim napadima, okončana nakon proglašenog primirja. Pismo je upućeno predsedavajućem Predstavničkog doma Majklu Džonsonu i predsedniku Senata pro tempore Čaku Grejsliju na dan isteka roka za obraćanje Kongresu o sukobu sa Iranom, kako je saopšteno iz administracije.

Prema navodima iz pisma, Tramp je 07.04.2026. naložio dvonedeljno primirje sa Iranom, koje je potom produženo, a od tada nije bilo razmene vatre između američkih i iranskih snaga. U dokumentu se navodi da Kongres redovno dobija informacije o promenama u američkom vojnom prisustvu, u skladu sa Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.

Tramp je u obraćanju istakao da smatra Zakon o ratnim ovlašćenjima “potpuno neustavnim”, ali da administracija nastoji da ispuni zahteve zakonodavnog tela. Prema tom zakonu, predsednik SAD može voditi vojne operacije najduže 60 dana bez odobrenja Kongresa, osim u slučaju neizbežne vojne potrebe za bezbedno povlačenje snaga.

Neki članovi Kongresa tvrde da je rok od 60 dana istekao, dok drugi smatraju da se period primirja ne računa u taj period. Demokratski članovi Kongresa navode da zakon ne predviđa izuzetak za primirje i da prisustvo američkih brodova u regionu ukazuje na nastavak neprijateljstava. Republikanska većina u oba doma do sada je podržavala predsednika i blokirala inicijative za okončanje sukoba.

“Neprijateljstva koja su počela 28. februara 2026. su okončana”, navodi se u pismu predsednika Trampa. On je upozorio da pretnja od iranskog režima i dalje ostaje značajna, te da će Pentagon nastaviti da prilagođava raspored snaga po potrebi. Zvaničnici su potvrdili da Kongres ostaje redovno obaveštavan o svim promenama vezanim za vojno prisustvo SAD u regionu.

Senatorka Dženi Šahen izjavila je da predsednik Tramp još nema strategiju za dalje vođenje sukoba i da je rok iz zakona “jasna pravna granica”. Prema Ustavu SAD, samo Kongres može formalno da objavi rat, dok se to ograničenje ne odnosi na kratkoročne vojne operacije ili hitne pretnje.