Predstavnik Rusije predlaže kompaniji Ilona Maska izgradnju tunela ‘Putin–Tramp’ koji bi spojio Rusiju i SAD, uz procenjenu vrednost od 8 milijardi dolara.

Ambiciozan predlog iz Rusije privlači pažnju svetske javnosti: kompanija Boring, čiji je osnivač Ilon Mask, dobila je poziv da započne gradnju tunela ‘Putin–Tramp’ ispod Beringovog moreuza. Ovaj megaprojekat bi, prema izaslaniku ruskog predsednika za investicije i šefu Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), Kirilu Dmitrijevu, mogao direktno povezati Rusiju i Sjedinjene Američke Države, čime bi bio ostvaren istorijski korak u povezivanju Evroazije i Amerike.

Prema objavi Kirila Dmitrijeva na društvenoj mreži X, vreme je da kompanija Ilona Maska pokrene izgradnju tunela koji bi ujedinio dva kontinenta. Uz ovu poruku, Dmitrijev je podelio i dijagram mogućeg izgleda konstrukcije tunela ispod Beringovog moreuza, što dodatno podstiče rasprave o tehničkoj izvodljivosti i potencijalnim benefitima projekta.

Detalji predloga i procene troškova

Dmitrijev je još u oktobru 2025. godine prvi put ukazao na mogućnost realizacije ovog projekta. On je tada istakao da bi inovativne tehnologije kompanije Boring mogle biti ključne za izgradnju podzemno-podmorskog tunela između Aljaske i Rusije. Prema njegovim procenama, projekat bi zahtevao ulaganje od oko osam milijardi dolara (približno 880 milijardi dinara), dok bi kompletna izgradnja mogla biti završena za manje od osam godina.

Takođe, Dmitrijev smatra da bi ovakav infrastrukturni poduhvat imao dalekosežne ekonomske i geopolitičke posledice, jer bi značajno olakšao trgovinske i putničke tokove između dva kontinenta. Ipak, za sada je predlog u fazi javne najave i nije poznato da li je Ilon Mask ili njegova kompanija zvanično odgovorila na poziv iz Rusije.

Mogući značaj za Rusiju i SAD

Projekat tunela ispod Beringovog moreuza već decenijama izaziva interesovanje javnosti i stručnjaka, ali do sada nije realizovan zbog tehničkih i političkih prepreka. Predlog koji uključuje kompaniju Boring i Ilona Maska sada dobija novu dimenziju u svetlu globalnih tehnoloških inovacija. Štaviše, ovakav tunel mogao bi postati simbol saradnje između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i šire međunarodne zajednice.

Osim toga, kako je naveo Dmitrijev, realizacija projekta bi, ukoliko se ostvari, predstavljala važan korak ka jačanju ekonomskih veza i unapređenju saobraćajne infrastrukture. U međuvremenu, javnost očekuje da vidi da li će kompanija Boring uzeti u razmatranje ovaj izazov i da li će biti koraka ka konkretizaciji ideje o tunelu ‘Putin–Tramp’ ispod Beringovog moreuza.

Raketa pogodila Međunarodni aerodrom Kralj Halid, poginulo 12 ljudi, više od 300 povređeno, saudijske vlasti obećale odgovor.

U najtežem napadu koji je pogodio međunarodni aerodrom Kralj Halid u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, poginulo je 12 osoba, dok je više od 300 ljudi povređeno. Prema saopštenju saudijskih vlasti civilne avijacije, napad Hutija izazvao je veliku zabrinutost i pokrenuo hitne reakcije na najvišem nivou.

Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom optužila je jemenske pobunjenike Hutije, koje podržava Iran, za napad na aerodrom. Ovaj događaj predstavlja najteži udar na neku zemlju Persijskog zaliva od početka širenja konflikta u regionu. Projektil je, prema navodima neimenovanog regionalnog zvaničnika, pogodio kompleks aerodroma, tačnije deo gde se nalaze terminali za domaće letove, a tamo nema vojnih objekata.

Napad Hutija na Rijad i posledice po civile

Među poginulima, prema zvaničnim informacijama, nalazi se četvoro saudijskih državljana, dvoje iz Bangladeša, jedan Palestinac, kao i po jedan državljanin Sjedinjenih Američkih Država, Egipta, Jordana, Sirije i Sudana. Saudijske vlasti su napad ocenile kao ratni zločin i obećale žestok odgovor, dok je državni sekretar SAD Marko Rubio potvrdio putem društvenih mreža da je među poginulima i jedan američki državljanin.

Zbog toga je situacija na aerodromu ostala napeta, a spasilačke ekipe su odmah reagovale kako bi pomogle povređenima i evakuisale putnike. U međuvremenu, međunarodna zajednica je osudila napad i pozvala na hitnu istragu događaja. Zvaničnici Saudijske Arabije su naglasili da su sve službe angažovane na saniranju posledica i pružanju pomoći.

Tramp najavio hitnu reakciju i razgovor sa prestolonaslednikom

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je hitnu reakciju povodom napada Hutija na Rijad. Prema njegovim rečima, u planu je razgovor sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije, kako bi se dogovorile dalje mere i pružila podrška savezniku. Ovaj napad je uznemirio međunarodnu zajednicu i dodatno podigao tenzije u regionu.

Istraga o napadu Hutija na Rijad je u toku, a saudijske vlasti su istakle da će svi odgovorni biti privedeni pravdi. Osim toga, na aerodromu su pojačane mere bezbednosti, dok se letovi obavljaju sa posebnim oprezom. Očekuje se i zvanično obraćanje prestolonaslednika Saudijske Arabije o daljim koracima i merama koje će biti preduzete.

Napad Hutija na Rijad ostaje tema brojnih međunarodnih reakcija, dok se porodice stradalih pripremaju za najteže trenutke. Zvanične istrage i dalje traju, a javnost očekuje više informacija o toku događaja i mogućim posledicama za bezbednost u regionu.

Najmanje 12 osoba izgubilo je život, a više od 300 je povređeno nakon napada na međunarodni aerodrom u Rijadu, prema saopštenju saudijskih vlasti.

Najmanje 12 ljudi je poginulo, a 309 osoba povređeno u subotu tokom napada Huta na međunarodni aerodrom “Kralj Halid” u saudijskoj prestonici Rijad, prema saopštenju saudijskih zvaničnika. Napad na aerodrom u Rijadu ima teške posledice i izazvao je ozbiljnu zabrinutost među stanovništvom i međunarodnom zajednicom. Ove informacije potvrđene su iz zvaničnih izvora, dok su Huti do sada odbili da preuzmu odgovornost za napad.

Reakcije koalicije i međunarodne zajednice

Koalicija pod vođstvom Saudijske Arabije, koja se bori protiv Huta u Jemenu, ocenila je ovaj napad kao “ratni zločin punih razmera”. Portparol Koalicije, Turki al-Maliki, izjavio je da je reč o “terorističkom aktu koji će dobiti snažan odgovor”. “Komanda Združenih snaga Koalicije odgovoriće na ovaj teroristički napad snažno i u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom i običajnim pravilima”, naveo je al-Maliki u zvaničnom saopštenju.

Osim toga, američki predsednik Donald Tramp naveo je da Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost da se pridruže Saudijskoj Arabiji u napadima na Hute posle najnovijeg incidenta u Rijadu. Tramp je dodao da se razmatra i nastavak vazdušnih udara na Iran.

Šteta na aerodromu i tok istrage

Prema navodima saudijske uprave za civilno vazduhoplovstvo, trenutno se procenjuje šteta na međunarodnom aerodromu “Kralj Halid”. Rad aerodroma je privremeno obustavljen dok traje procena i sanacija oštećenja. Zbog toga su mnogi letovi odloženi ili otkazani, a putnici su preusmereni na alternativne destinacije.

Zvaničnici navode da je napad na aerodrom u Rijadu jedan od najsmrtonosnijih u nekoj od arapskih zemalja Persijskog zaliva od početka američko-izraelskog rata protiv Irana u februaru. U međuvremenu, bezbednosne snage su pojačale mere opreza na svim većim saobraćajnicama i objektima u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Odgovornost i dalji koraci

Iako Huti nisu zvanično preuzeli odgovornost za napad na aerodrom u Rijadu, Koalicija i saudijski zvaničnici smatraju njih odgovornim, pozivajući se na ranije slične napade. Istraga o incidentu je u toku, a očekuje se da će rezultati biti poznati narednih dana. Tokom narednog perioda, međunarodna zajednica će pratiti razvoj situacije i moguće reakcije uključenih aktera, dok se očekuje da će bezbednosne mere u regionu ostati pojačane.

Ovaj napad, zbog svog obima i posledica, mogao bi imati dugoročne implikacije na bezbednosnu situaciju u Persijskom zalivu. Napad na aerodrom u Rijadu još jednom je otvorio pitanje bezbednosti civilnih objekata u konfliktnim zonama i izazvao osude širom sveta.