Zvaničnici potvrdili da je ostala na snazi odluka najvišeg suda Virdžinije, nova raspodela izbornih okruga neće biti primenjena

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom se odbija zahtev demokratske stranke iz Virdžinije za ponovno uvođenje nove, biračima odobrene kongresne mape, potvrđeno je 15. maja 2026. godine. Ova odluka znači da ostaje na snazi prethodna presuda najvišeg suda Virdžinije, kojom je poništen amandman na ustav te savezne države koji je omogućio usvajanje novih granica izbornih okruga za Predstavnički dom.

Demokrate su ranije ove sedmice pokušale da iskoriste poslednju mogućnost za vraćanje novih izbornih okruga, ali se taj potez smatrao malo verovatnim jer Vrhovni sud SAD retko preispituje tumačenja saveznih zakona od strane najviših sudova pojedinačnih saveznih država. U saopštenju Vrhovnog suda SAD navodi se da je zahtev odbijen bez dodatnog obrazloženja.

Inicijativa za novu izbornu mapu deo je šire strategije Demokratske stranke da odgovori na promene u raspodeli izbornih okruga koje su u nekoliko država sprovele republikanske vlasti, a koje bi mogle uticati na sastav Predstavničkog doma na izborima u novembru. Proces promene izbornih mapa intenziviran je prethodne godine nakon što je u Teksasu, na inicijativu tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, usvojena nova kongresna mapa sa potencijalom da poveća broj republikanskih mandata.

U odgovoru na to, zvaničnici u Kaliforniji su izradili i predložili novu mapu izbornih okruga koju su građani te države potom i usvojili na referendumu, s ciljem da se Demokratskoj stranci obezbedi veći broj mesta u Predstavničkom domu i time ublaže efekti promena u Teksasu. Vrhovni sud SAD je ranije dozvolio primenu novih mapa iz Teksasa i Kalifornije na predstojećim izborima.

Pored Virdžinije, zakonodavna tela u državama Severna Karolina, Misuri i Florida takođe su sprovela izmene izbornih okruga, što je deo šireg procesa koji je nastavljen i tokom ove godine. Demokratama u Virdžiniji sada ostaje da se pripreme za izbore prema postojećim izbornim granicama koje su potvrđene od strane najvišeg suda te savezne države.

Odluka Vrhovnog suda SAD smatra se važnom jer potvrđuje ovlašćenja saveznih država u tumačenju i primeni sopstvenih zakona o izbornim okruzima, dok se na saveznom nivou nastavlja praksa da se retko interveniše u odluke najviših sudova pojedinačnih država.

Zvaničnici dve zemlje najavili napredak u Pekingu, ali bez konkretnih sporazuma prema analitičarima

Sastanak predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga održan ove nedelje u Pekingu okarakterisan je kao prilika za smanjenje ekonomskih tenzija između dve zemlje. Međutim, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ključni trgovinski sporazumi nisu postignuti tokom ove posete.

Wendy Cutler, bivša pregovaračica u kancelariji američkog trgovinskog predstavnika, izjavila je za međunarodne medije da su očekivanja bila da će Kina najaviti velike kupovine američkih proizvoda iz oblasti poljoprivrede, energetike i avio-industrije. “Do sada, ne izgleda da Tramp i njegov tim imaju mnogo konkretnih rezultata da pokažu nakon ove posete”, navela je Cutler.

Predsednik Tramp izjavio je u petak da su tokom sastanka u Pekingu dogovoreni “fantastični trgovinski sporazumi” i ocenio posetu kao “izuzetno uspešnu”. Kineski zvaničnici poručili su da su otvoreni za dalje produbljivanje saradnje sa SAD.

David Meale, predstavnik konsultantske firme Eurasia Group, istakao je da su obe strane signalizirale napredak, ali da još uvek nema jasnih saopštenja sa detaljima dogovorenih mera. “Nijedna strana još nije iznela precizne informacije. To ne znači da dogovori ne postoje, već da je potrebno završiti određene tehničke detalje”, rekao je Meale.

Jedan od konkretnih rezultata odnosi se na avio-industriju. Predsednik Tramp je naveo da je Kina pristala da kupi najmanje 200 aviona od američkog proizvođača i da bi taj broj mogao u budućnosti da dostigne 750 letelica. Ipak, investicioni analitičari iz firme Capital Economics ocenili su da je početni broj naručenih aviona manji od očekivanog. Akcije kompanije Boeing zabeležile su pad od 3,8% u petak, što stručnjaci tumače kao znak da su investitori ostali rezervisani prema rezultatima dogovora. Kompanija Boeing nije odmah odgovorila na upite novinara.

Predsednik Tramp je takođe naveo da je Kina pristala na povećanje kupovine američke nafte i poljoprivrednih proizvoda, uključujući soju. Prema saopštenju Bele kuće, postignuti dogovori trebalo bi da omoguće rast izvoza američkih farmera na kinesko tržište i otvore mogućnosti za nova radna mesta u industriji avio-proizvodnje. Zvaničnici su najavili da će više informacija o dogovorenim merama biti dostupno u narednom periodu.

Prema navodima iz Bele kuće, dogovoreno je i otvaranje novih oblasti saradnje između dve države, međutim, detalji još nisu saopšteni javnosti. Posmatrači ocenjuju da su pregovori doprineli smanjenju napetosti u kratkom roku, ali da veći trgovinski pomaci tek predstoje.

Zastupnici iz SAD pozivaju na realizaciju odobrene vojne pomoći Tajvanu, dok predsednik Tramp još nije doneo odluku o paketu naoružanja

Vašington – Zastupnici oba doma američkog Kongresa izjavili su da Sjedinjene Države treba da nastave sa isporukom vojne opreme Tajvanu, nakon što je predsednik Donald Tramp, posle samita sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, izjavio da još nije odlučio da li će odobriti najavljeni paket naoružanja ovom ostrvu.

Predsednik Tramp je novinarima, nakon odlaska iz Pekinga, rekao da je tokom sastanka sa Sijem tema Tajvana bila značajno zastupljena i da je kineski lider izneo zabrinutost povodom američke prodaje oružja. Tramp je naglasio da „nije dao nikakvo obećanje“ u vezi sa sporazumom o naoružanju i nije javno potvrdio da li bi SAD intervenisale u slučaju napada na Tajvan.

Ove izjave izazvale su reakcije na Kapitol Hilu, gde Tajvan uživa podršku među pripadnicima obe stranke. Kongres već nekoliko meseci inicira isporuku vojne pomoći vredne 14 milijardi dolara, koju je odobrio u januaru.

Republikanac Majkl Meko, bivši predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, izjavio je da je „neophodno da SAD naoružaju Tajvan kako bi mogao da se brani i odvrati potencijalne pretnje“. Prema njegovim rečima, tokom samita kineski predsednik Si je pokazao čvrst stav u vezi sa Tajvanom i istakao da je to najvažnije pitanje u odnosima Kine i Sjedinjenih Država.

Kineska strana je, prema navodima iz Pekinga, prenela Trampu da je pitanje Tajvana ključno za bilateralne odnose i upozorila da bi nepravilno rešavanje moglo uticati na stabilnost u regionu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova istakao je da je predsednik Si jasno izrazio stav Kine tokom razgovora.

Američki zakonodavci smatraju da odlaganje isporuke vojne opreme može uticati na sposobnost Tajvana da se samostalno brani. Neki članovi Kongresa zatražili su od administracije da što pre donese odluku u vezi sa paketom pomoći.

Odnosi između SAD, Kine i Tajvana poslednjih godina ostaju tema međunarodne pažnje, dok Vašington i dalje naglašava svoju politiku „jedne Kine“, ali i zakonima garantuje podršku odbrambenim kapacitetima Tajvana. Samit Trampa i Sija, održan u Pekingu, bio je prilika za razmenu stavova o ključnim spornim pitanjima, uključujući status Tajvana i potencijalnu prodaju oružja.

Nije poznato kada bi predsednik Tramp mogao doneti konačnu odluku, dok Kongres nastavlja da poziva na realizaciju već odobrene vojne pomoći. Kineske vlasti ponovile su da se protive svakoj vrsti inostrane vojne podrške Tajvanu, dok američka strana tvrdi da je cilj pomoći jačanje odvraćanja i očuvanje stabilnosti u regionu.