Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine iznosi podatke o ruskim gubicima, strategija aktivne odbrane u fokusu

Prema izjavama glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Oleksandra Sirskog, ruska vojska gubi više od 400 vojnika za svaki osvojeni kvadratni kilometar teritorije u Donjeckoj oblasti. Ova procena izneta je tokom sastanka sa general-potpukovnikom Kertisom Bazardom, komandantom NATO misije za bezbednosnu pomoć i obuku Ukrajine.

Sirski je istakao da ukrajinske snage primenjuju strategiju „aktivne odbrane“, sa ciljem da svaki ofanzivni pokušaj ruskih snaga bude maksimalno otežan i sa što većim gubicima. „Naša strategija aktivne odbrane osmišljena je tako da maksimalno poveća cenu svakog metra zemlje koji neprijatelj pokuša da zauzme, pretvarajući njihovo napredovanje u neodrživ gubitak resursa“, naveo je Sirski.

Ukrajinska vojska proširuje i intenzitet svojih dalekosežnih vazdušnih operacija, ciljajući ruska vojno-industrijska postrojenja i infrastrukturne objekte na udaljenostima do 2.000 kilometara unutar teritorije Rusije. Osim toga, izvode se napadi na logističke mreže, transportna čvorišta i skladišta municije na udaljenosti od 200 do 300 kilometara iza linija fronta.

Ove operacije imaju za cilj da oslabe kapacitete ruskih snaga i prekinu lance snabdevanja, čime se nastoji otežati sprovođenje dugotrajnih kopnenih operacija u istočnim delovima Ukrajine.

Saslušanje zakazano nakon prethodnog odlaganja, predsednik SAD povukao nominaciju prošlog meseca

Džej Klejton, kojeg je predsednik SAD nominovao za direktora nacionalne obaveštajne službe, trebalo bi da se pojavi pred Odborom za obaveštajne službe Senata na saslušanju o potvrdi u sredu. Saslušanje će biti održano na Kapitol Hilu sa početkom u 9:30 časova, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prošlog meseca, predsednik je zatražio od republikanskih senatora da otkažu saslušanje svog sopstvenog kandidata, izjavivši da nominacija Klejtona ne bi trebalo da napreduje dok Senat ne potvrdi njegovu zamenu na funkciji američkog tužioca za južni okrug Njujorka. Predsednik je takođe ukazao na to da proces nominacije ide prebrzo, što bi, prema njegovim rečima, moglo da onemogući imenovanje njegovog kandidata za vršioca dužnosti šefa obaveštajne službe, Bila Pultea.

Imenovanje Pultea, koji je do tada obavljao funkciju u oblasti stanovanja, za privremenog direktora izazvalo je reakcije u Senatu, što je dovelo do toga da deo senatora iz redova demokrata odbije da podrži produženje programa nadzora bez naloga prema članu 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi. Republikanci u Senatu su nastojali da potvrde Klejtona kako bi ubrzali rešavanje pitanja produžetka spornog nadzornog programa, koji je istekao nekoliko dana ranije. Međutim, predsednik je zatražio odlaganje planiranog saslušanja sredinom juna, čime je zaustavio ovaj proces.

Nakon toga, predsedavajući Odbora za obaveštajne službe Senata, senator Tom Koton, saopštio je da je saslušanje odloženo. On je u izjavi ocenio da je „žaljenje vredno što je predsednik naložio Džeju Klejtonu da ne prisustvuje saslušanju o potvrdi“. Koton je naveo i da smatra Klejtona „patriotom i izuzetno kvalifikovanim kandidatom“, izražavajući očekivanje da će proces potvrde biti nastavljen u skorije vreme.

Kao što je ranije najavljeno, Klejton će sada imati priliku da se obrati senatorima u okviru odloženog saslušanja. Program nadzora prema članu 702 ostaje predmet političkih debata i daljih razgovora u Senatu, dok se čeka ishod procesa potvrde kandidata za direktora nacionalne obaveštajne službe.

Zaposleni navode da su otkazi sprovedeni uz pomoć veštačke inteligencije, dok kompanija tvrdi da su odluke donosili ljudi

Dvadeset šest zaposlenih u kompaniji Meta podnelo je tužbu protiv poslodavca u saveznom sudu u Ouklendu, Kalifornija, tvrdeći da je veštačka inteligencija korišćena za selekciju radnika za otkaz, pri čemu su navodno nesrazmerno pogođeni oni na medicinskom, roditeljskom ili porodičnom odsustvu. Prema navodima iz tužbe, Meta je koristila interne AI sisteme, podatke o kucanju i aktivnosti, kao i algoritamske ocene učinka kako bi odlučila koje zaposlene će otpustiti u okviru restrukturiranja najavljenog u aprilu.

U saopštenju za zaposlene iz aprila, kompanija je navela da su otkazi deo napora za povećanje efikasnosti i kompenzaciju drugih investicija. Meta je ranije objavila planove o otpuštanju oko 8.000 radnika, što čini približno 10% ukupne radne snage.

Tužba navodi da metrike i ocene učinka koje su korišćene u procesu otpuštanja „po dizajnu ne mogu biti ostvarene od strane zaposlenih koji su na zaštićenom medicinskom ili porodičnom odsustvu ili čiji je učinak smanjen usled invaliditeta“. Takođe, prema navodima tužitelja, kompanija nije prilagodila ocenjivanje za zaposlene na odsustvu, niti je sprovela individualizovanu procenu koja bi bila neutralna u odnosu na bolovanje ili invaliditet, što je zakonska obaveza.

Svi tužitelji su tokom zaposlenja koristili neko od prava na zaštićeno odsustvo, a neki su tražili ili dobili prilagođavanje radnih uslova zbog invaliditeta. Iako su obavešteni da će im radni odnos biti prekinut, svih 26 zaposlenih trenutno su još u radnom odnosu, s planiranim prestankom zaposlenja od 22. jula.

U tužbi se navodi da su mnogi među zaposlenima koristili trudničko ili roditeljsko odsustvo, tokom kojeg im je učinak smanjen zbog odsustva sa posla. Drugi su koristili medicinsko odsustvo, uključujući jednog zaposlenog sa ozbiljnim zdravstvenim stanjem, čije je odsustvo bilo odobreno od strane internog pružaoca zdravstvenih usluga. Prema tužbi, taj zaposleni je bio obeshrabren od strane menadžera da koristi svoje pravo na odsustvo, uz napomenu da bi to moglo dovesti do otkaza. Navodi se i da kompanija nije ponudila dodatno prilagođavanje njegovim potrebama.

Kompanija Meta u zvaničnom saopštenju navodi da su tvrdnje iz tužbe „neosnovane i nisu zasnovane na činjenicama“, dodajući da su odluke o otkazima donosili ljudi, a ne veštačka inteligencija.

Prema informacijama iz tužbe, otprilike polovina tužitelja koristila je odsustvo zbog brige o detetu ili trudnoće, dok su ostali koristili drugo zaštićeno odsustvo. Među tužiteljima su žene koje su koristile trudničko odsustvo, muškarci na roditeljskom odsustvu, kao i osoba koja je odsustvovala radi nege člana porodice.

Do objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo informacija o sudskom odgovoru na podnetu tužbu, niti o potencijalnim izmenama internih procedura kompanije.