Ministarstvo energetike saopštilo da je Iran udaljen nekoliko nedelja od mogućnosti obogaćivanja uranijuma

Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je pred Odborom za oružane snage Senata da je Iran ‘zastrašujuće blizu’ razvoju nuklearne bombe, navodeći da je zemlja udaljena svega nekoliko nedelja od obogaćivanja uranijuma do nivoa pogodnog za izradu nuklearnog oružja. Saslušanje je održano usred nastavka sukoba između Irana i SAD, koji traje već 76 dana.

Prema njegovim rečima, nakon obogaćivanja uranijuma iznad 90 odsto, Iran bi mogao da započne proces pretvaranja materijala u oružje. ‘Deli ih samo nekoliko nedelja, veoma mali broj nedelja, od obogaćivanja uranijuma do nivoa pogodnog za nuklearno oružje’, izjavio je Rajt.

U isto vreme, potpredsednik SAD Džej Di Vens kazao je da pregovori sa Iranom napreduju, iako je predsednik Donald Tramp odbacio poslednji predlog Teherana kao ‘neprihvatljiv’. Tramp se nalazi u Pekingu, gde će razgovarati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o mogućnostima za okončanje sukoba.

Pored dešavanja u Senatu, region je pogođen i nasiljem. U izraelskim vazdušnim napadima na više lokacija u Libanu poginule su najmanje 22 osobe, među kojima i osmoro dece, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Napadi su pogodili sela na jugu zemlje i vozila na obalskom putu između Bejruta i južnog Libana.

Izraelska vojska potvrdila je da su napadnute infrastrukturne mete, skladišta oružja i raketni lansiri pokreta Hezbolah. Takođe, napad dronom pogodio je skladište oružja iranske opozicije severno od iračkog grada Erbila, a prema bezbednosnim izvorima, za sada nema izveštaja o žrtvama.

Sukobi i tenzije u regionu ostaju visoki, a međunarodni akteri nastavljaju napore za pronalaženje diplomatskog rešenja. ‘Iran je veoma blizu izgradnje nuklearne bombe’, ponovio je Rajt tokom saslušanja.

Međunarodna agencija za energetiku upozorava na moguću volatilnost tržišta, dok zalihe i dalje opadaju

Cene nafte su u sredu zabeležile stabilan nivo nakon značajnog rasta od 7,5 odsto u prethodne tri sesije, usled pojačanih tenzija na Bliskom istoku i znatnog smanjenja globalnih zaliha, saopšteno je iz relevantnih energetskih izvora. Naftni indeks Brent iznosio je oko 106 dolara po barelu, dok se američka WTI sirova nafta trgovala po ceni od oko 101 dolar po barelu.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), svetske zalihe nafte smanjivale su se za oko četiri miliona barela dnevno tokom marta i aprila. Saudijska Arabija je obavestila Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) da je njena proizvodnja pala na najniži nivo od 1990. godine.

“Zalihe nafte opadaju rekordnim tempom, što može dovesti do dalje volatilnosti na tržištu pre očekivanog vrhunca letnje potražnje. Tržište bi moglo ostati ozbiljno nedovoljno snabdeveno do oktobra, čak i u slučaju da se sukobi na Bliskom istoku okončaju sledećeg meseca”, navodi se u saopštenju IEA.

Istovremeno, podaci američke vlade pokazuju da su zalihe destilata u Sjedinjenim Američkim Državama porasle za 190.000 barela prethodne nedelje, što je prvo povećanje od marta i delimično je ublažilo zabrinutost oko ponude. Međutim, zalihe sirove nafte smanjene su za 4,3 miliona barela, što je gotovo dvostruko više od tržišnih očekivanja.

Stručnjaci ističu da će dalji razvoj situacije na tržištu nafte zavisiti od kretanja zaliha, potražnje tokom letnjih meseci i eventualnog smirivanja geopolitičkih tenzija.

Epidemiolog Genadij Oniščenko ističe da bi razvoj vakcine mogao trajati nekoliko godina, a ključna je i prevencija

Vakcina protiv hantavirusa mogla bi biti razvijena u narednim godinama, ali proces zahteva ispunjavanje svih neophodnih standarda i višegodišnja testiranja, saopštio je Genadij Oniščenko, epidemiolog Ruske akademije nauka i zamenik predsednika Ruske akademije obrazovanja. On je naveo da je tehnološki razvoj vakcine moguć, ali da sprovođenje pretkliničkih i kliničkih ispitivanja produžava proces registracije.

Oniščenko je naglasio da postoji više od 40 različitih tipova hantavirusa, ali da nije potrebno razvijati vakcinu protiv svih odjednom. Prema njegovim rečima, važno je definisati koje grupe stanovništva bi trebalo vakcinisati i u kojim slučajevima je to neophodno.

Zamenik predsednika Ruske akademije obrazovanja istakao je da sprečavanje širenja hantavirusa zavisi pre svega od ponašanja građana i poštovanja mera predostrožnosti. Preporučuje se izbegavanje putovanja u zemlje gde je virus endemičan, posebno u Argentinu i države jugoistočne Azije, s obzirom na to da vakcina još nije dostupna.

Oniščenko je dodao da je važno poštovati pravila higijene i skladištenja hrane, jer se hantavirus može preneti respiratornim putem, bliskim kontaktom i kontaminiranom hranom. On je upozorio da ni savremena medicina ni testiranja ne mogu biti potpuno efikasni ako građani ne pridržavaju se preporučenih mera.

Podsećamo, epidemija andskog soja hantavirusa izbila je u aprilu ove godine na holandskom kruzeru “MV Hondius” tokom putovanja iz Argentine ka Zelenortskim Ostrvima. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na mogućnost porasta broja slučajeva zbog dužeg inkubacionog perioda virusa i bliskih kontakata među putnicima.