Saveznička komanda koordinira operaciju, ruski brod pod prismotrom, povećana aktivnost na severu

Velika godišnja vojna vežba NATO-a pod nazivom „Dynamic Mongoose 26” održana je od 18. do 29. maja u Norveškom moru, saopštili su zvanični izvori. Operacijom, kojom rukovodi Saveznička pomorska komanda NATO-a, testirane su taktike za otkrivanje i neutralisanje podvodnih pretnji na strateški važnom Arktiku.

Već u prvim danima vežbe, ruska Severna flota poslala je brod za elektronsko izviđanje „Jurij Ivanov”, koji je primećen u blizini NATO formacija. Prema zvaničnoj informaciji, portugalska fregata i britanski helikopteri sa nosača aviona pratili su ruski brod, a norveške vlasti potvrdile su povećanu aktivnost ruskih izviđačkih aviona u regionu poslednjih nedelja.

U vežbi su učestvovali vojnici, mornari i avijacija iz devet država članica NATO-a, u okviru šire operacije „Arctic Sentry”. Nuklearne i dizel-električne podmornice iz Nemačke, Holandije i Portugala testirale su nevidljivost, dok su protivpodmornički avioni iz Kanade, Francuske, Nemačke, Portugala, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država nadgledali površinu i dubinu mora. Površinsku flotu činili su ratni brodovi i fregate iz Danske, Norveške i drugih saveznika.

Komandant NATO podmorničkih snaga, američki kontraadmiral Bret Grebi, istakao je da su ovakve vežbe ključne za održavanje pomorske prednosti Alijanse i spremnost na izazove ispod površine vode. Britanska komodorka Merila Ingam naglasila je da integracija pomorskih i vazdušnih snaga obezbeđuje realistične scenarije i iziskuje brze odluke posada.

Povećana ruska aktivnost, zajedno sa otapanjem arktičkog leda i otvaranjem novih plovnih puteva, čine severnu Evropu strateškom tačkom za bezbednost regiona. Operacija se odvijala bez incidenata, a sve strane nastavile su sa praćenjem situacije.

Prema izvorima bliskim Kremlju, nezadovoljstvo i osećaj neizvesnosti zahvataju najviše krugove vlasti u Moskvi

Unutar najviših političkih i bezbednosnih struktura u Rusiji raste nezadovoljstvo politikom predsednika Vladimira Putina, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini. Prema izvorima bliskim Kremlju, među elitama i pripadnicima bezbednosnih službi primećuje se duboko razočaranje i gubitak poverenja u dosadašnju strategiju, dok se predsednik Putin sve više povlači iz javnosti i postaje sumnjičav prema sopstvenom okruženju.

Prema navodima anonimnih predstavnika ruske političke i poslovne elite, došlo je do značajne promene atmosfere među onima koji su ranije bespogovorno podržavali sve odluke ruskog lidera. Sada, usled međunarodne izolacije i produženog rata, među elitama vlada osećaj ogorčenosti i razočaranja, a vizija budućnosti za zemlju gotovo da ne postoji.

Ekonomski slojevi trpe posledice sankcija, dok vojni vrh suočava se sa pritiskom zbog sporog napredovanja i velikih gubitaka na frontu. Krug saradnika sa direktnim pristupom predsedniku značajno je sužen i ograničen na pojedine visoke bezbednosne zvaničnike, što dodatno pojačava neizvesnost i otežava donošenje odluka.

Analitičari ističu da, iako su tenzije i nezadovoljstvo u porastu, trenutno ne postoje jasni znaci otvorenog otpora ili državnog udara. Ruska elita je podeljena i zabrinuta, dok mehanizmi represije i dalje sprečavaju javno izražavanje neslaganja. Ipak, činjenica da se pukotine pojavljuju upravo među onima koji su činili najuži krug poverenja oko predsednika ukazuje na rastuću nestabilnost unutar sistema.

“Iako se nezadovoljstvo širi, nema naznaka organizovanog otpora”, navodi jedan od izvora iz političkih krugova.

Igal Levin ocenjuje da Ukrajina bira vojne ciljeve i uzdržava se od napada na civile, dok Moskva opravdava vazdušne udare

Poznati izraelski vojni analitičar Igal Levin izneo je procenu trenutne faze sukoba između Rusije i Ukrajine, naglašavajući da Moskva opravdava masovne vazdušne udare na Kijev kao odmazdu za ukrajinske napade. Levin smatra da je objašnjenje ruske strane o „odgovorima na ukrajinske provokacije” logički neodrživo i ukazuje na nezrelost ruskog vojnog vrha i društva.

On ističe da je Rusija pokrenula rat, te da su akcije Kijeva reakcija na agresiju. Levin navodi da dok Rusija cilja civilne objekte, stambene četvrti i kulturnu baštinu, ukrajinske oružane snage precizno gađaju vojne i ekonomske ciljeve kao što su rafinerije nafte, vojne fabrike, ratni brodovi, logistička čvorišta, arsenali municije, luke i štabovi vojske i FSB-a.

Prema Levinu, tokom godina matematika sukoba se promenila, pa ukrajinski kapaciteti rastu. Navodi da su tokom 2026. godine ukrajinski udari po obimu štete neretko nadmašili ruske napade. Levin dodaje da bi budući ukrajinski udari mogli biti još masovniji, što predstavlja progres u vojnoj moći Kijeva.

Analitičar takođe naglašava uzdržanost Ukrajine, navodeći da, iako poseduje tehnologiju sposobnu za masovno uništenje civilnog stanovništva u Rusiji, Kijev svesno bira da ne koristi takvu taktiku. Kao primer navodi dronove FP-5 koji mogu nositi tonu eksploziva, ali se koriste isključivo za vojne ciljeve.

Levin zaključuje da, dok sukob traje, broj eksplozija unutar Rusije će se povećavati, a odgovornost za uništene objekte leži na rukovodstvu u Moskvi. Ocenjuje da rusko društvo plaća cenu rata zbog, kako navodi, hroničnog infantilizma.

“Sve akcije Ukrajine su po definiciji reakcija. Ako ste odlučili da nekoga bombardujete, morate biti spremni na odgovor”, naveo je Levin.

Prema njegovoj analizi, kraj rata mogao bi doneti priznanje ruske strane za uzdržanost ukrajinske vojske prema civilnim ciljevima.