Connect with us

Svet

Ministarstvo pravde SAD proglasilo zakon o predsedničkim arhivama neustavnim

SAD: Ministarstvo pravde ocenilo da zakon koji obavezuje predsednika na predaju dokumenata ograničava izvršnu vlast

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-4488457

SAD: Ministarstvo pravde ocenilo da zakon koji obavezuje predsednika na predaju dokumenata ograničava izvršnu vlast

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da je zakon koji predsedniku nalaže da na kraju mandata preda određena dokumenta Nacionalnoj arhivi neustavan. Ova procena objavljena je u zvaničnom mišljenju pomoćnika državnog tužioca T. Eliota Gaisera, koji vodi Kancelariju za pravna mišljenja.

Prema navodima sadržanim u ovom mišljenju, Zakon o predsedničkim arhivama, usvojen nakon afere Votergejt, prema oceni Ministarstva pravde, prevazilazi ovlašćenja Kongresa i umanjuje nezavisnost izvršne vlasti. Gaiser je naveo da je Zakon o predsedničkim arhivama „stalni i opterećujući režim kongresne regulacije predsedništva koji nema jasno definisanu zakonodavnu svrhu“.

Odluka Kancelarije za pravna mišljenja objavljena je u četvrtak. U dokumentu se navodi i da, prema ovom tumačenju, bivši predsednik Donald Tramp nije u obavezi da se povinuje odredbama pomenutog zakona.

Zakon o predsedničkim arhivama donet je 1978. godine, četiri godine nakon ostavke predsednika Ričarda Niksona, sa ciljem da predsednički dokumenti postanu vlasništvo američke države, a ne pojedinca. Prema zakonu, svi zvanični zapisi iz perioda predsedničkog mandata moraju biti sačuvani i predati Nacionalnoj arhivi po isteku mandata.

Pomoćnik državnog tužioca T. Eliot Gaiser, autor mišljenja, ranije je bio saradnik sudije Vrhovnog suda Samjuela Alita. U mišljenju se navodi da Zakon o predsedničkim arhivama nije u skladu sa Ustavom Sjedinjenih Država i da narušava autonomiju predsednika propisanu članom II.

Objavljivanje ovog mišljenja izazvalo je pažnju javnosti i pravnih eksperata u zemlji. Do trenutka pisanja izveštaja, nije poznata reakcija Kongresa ili Nacionalne arhive.

Zakon iz 1978. godine ostaje predmet rasprave između zakonodavne i izvršne vlasti u Sjedinjenim Državama. Ovim poslednjim mišljenjem Ministarstva pravde otvara se novo poglavlje u tumačenju ovlašćenja dva najviša državna organa.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Američki sekretar za odbranu zatražio povlačenje načelnika Generalštaba kopnene vojske

Prema navodima izvora iz Pentagona, odluka je doneta u skladu sa promenom vizije vojnog rukovodstva

Published

2 minutes ago

on

April 2, 2026

By

Prema navodima izvora iz Pentagona, odluka je doneta u skladu sa promenom vizije vojnog rukovodstva

Američki sekretar za odbranu, Pete Hegseth, zatražio je od načelnika Generalštaba kopnene vojske Sjedinjenih Američkih Država, generala Randyja Georgea, da se povuče i ode u hitnu penziju, saznaju izvori upoznati sa situacijom. Ovu informaciju potvrdilo je više izvora iz odbrambenih struktura SAD.

Jedan od izvora naveo je da Hegseth želi da na čelo kopnene vojske postavi osobu koja će sprovoditi viziju koju dele predsednik Donald Tramp i aktuelni sekretar za odbranu. Zvanične izjave o razlozima smene nisu saopštene javnosti, a detalji o potencijalnoj zameni još nisu objavljeni.

General Randy George je pre imenovanja na trenutnu funkciju bio viši vojni pomoćnik prethodnog sekretara za odbranu, Lloyda Austina, tokom mandata administracije Džozefa Bajdena, u periodu od 2021. do 2022. godine. George je do sada imao dugu vojnu karijeru, služio je kao pešadijski oficir i diplomirao na Vojnoj akademiji Vest Point. Učestvovao je u Prvom zalivskom ratu, kao i tokom kasnijih operacija u Iraku i Avganistanu.

Načelnik Generalštaba kopnene vojske obično ima četvorogodišnji mandat. General George je za ovu poziciju nominovan od strane predsednika Bajdena i potvrđen u Senatu 2023. godine, što bi značilo da bi standardno ostao na funkciji do 2027. godine. Međutim, prema izvorima bliskim administraciji, promena vojnog rukovodstva deo je šireg restrukturiranja unutar vojske SAD.

Za sada, iz Pentagona nije bilo zvaničnih komentara povodom ove odluke, niti su najavljeni javni nastupi generala Georgea ili njegovih saradnika. Očekuje se da će naredni dani doneti više informacija o procesu tranzicije i eventualnim imenovanjima na čelne funkcije u kopnenoj vojsci.

Analitičari ističu da promene na vrhu vojnih struktura mogu imati uticaj na vojnu politiku i strategiju SAD, posebno u periodima kada se menja političko rukovodstvo ili dolazi do redefinisanja prioriteta u sektoru odbrane. Službeni detalji o daljim koracima i potencijalnim kandidatima za mesto načelnika Generalštaba kopnene vojske još nisu objavljeni.

Pročitaj još

Svet

Američko ministarstvo zdravlja pokreće program za proučavanje mikroplastike u ljudskom telu

Zvaničnici najavili ulaganje od 144 miliona dolara u nacionalnu inicijativu, istraživanje će obuhvatiti rizične grupe

Published

37 minutes ago

on

April 2, 2026

By

Zvaničnici najavili ulaganje od 144 miliona dolara u nacionalnu inicijativu, istraživanje će obuhvatiti rizične grupe

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Sjedinjenih Američkih Država (HHS) najavilo je 2. aprila 2026. godine početak nacionalnog programa vrednog 144 miliona dolara, čiji je cilj proučavanje uticaja mikroplastike na ljudsko telo. Program je predstavio sekretar HHS-a Robert F. Kennedy Jr, ističući da je reč o prvoj inicijativi takve vrste na nacionalnom nivou.

Nazvan STOM (Systemic Targeting of Microplastics), program će okupiti stručnjake iz oblasti toksikologije, analize podataka i drugih relevantnih disciplina kako bi razvili standardizovane metode za detekciju i kvantifikaciju mikroplastike u ljudskom organizmu. Sekretar Kennedy je izjavio da će istraživanje uključivati i rad na razvoju strategija za uklanjanje ovih čestica iz tela, uz fokus na grupe koje su prema procenama izložene najvećem riziku, uključujući trudnice, decu i radnike sa visokim stepenom izloženosti.

Prema navodima iz zvaničnog saopštenja, program je pokrenut na osnovu istraživanja koja ukazuju na prisustvo mikroplastike u ljudskim organima, krvi i posteljici. Ističe se da se ne radi o teorijskoj pretnji, već o „merljivoj i rastućoj prisutnosti“ mikroplastike u ljudskom telu.

Mikroplastika predstavlja veoma male čestice koje nastaju razgradnjom većih plastičnih materijala, a mogu se pronaći u ljudskom telu i u spoljašnjoj sredini. Ove čestice ulaze u vodene sisteme putem otpada, oborinskih voda i drugih izvora, a njihova veličina je manja od pet milimetara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, konvencionalne metode filtracije vode nisu u potpunosti efikasne u uklanjanju mikroplastike.

Istovremeno, direktor Agencije za zaštitu životne sredine SAD Lee Zeldin saopštio je da su mikroplastika po prvi put zvanično uvrštena na listu kandidata za regulisane zagađivače, što otvara mogućnost za buduće regulative u ovoj oblasti. Lista kandidata za zagađivače sadrži supstance koje se uzimaju u obzir za eventualne regulatorne mere, ali ne podrazumeva automatsko uvođenje ograničenja ili zabrana.

Program STOM je deo šireg odgovora američkih institucija na sve veće prisustvo mikroplastike u životnoj sredini i potencijalne posledice po ljudsko zdravlje. Zvaničnici navode da će rezultati ovog istraživanja poslužiti kao osnova za izradu preporuka i politika u cilju zaštite javnog zdravlja.

Pročitaj još

Svet

Rast kamatnih stopa otežava kupovinu nekretnina tokom proleća u SAD

Ekonomisti potvrđuju uticaj sukoba u Iranu na tržište, kamate na hipotekarne kredite dostigle najviši nivo od septembra 2025.

Published

37 minutes ago

on

April 2, 2026

By

Ekonomisti potvrđuju uticaj sukoba u Iranu na tržište, kamate na hipotekarne kredite dostigle najviši nivo od septembra 2025.

Rast kamatnih stopa na hipotekarne kredite značajno utiče na tržište nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama tokom prolećne sezone kupovine, saopštile su relevantne finansijske institucije 2. aprila 2026. godine. Prema podacima kompanije Freddie Mac, prosečna kamata na standardni tridesetogodišnji hipotekarni kredit porasla je na 6,46%, što predstavlja najviši nivo od septembra prethodne godine.

Ekonomisti navode da je do naglog rasta kamatnih stopa došlo nakon što su se one krajem februara nakratko spustile ispod 6%. Na ovaj trend su, prema analizama, dodatno uticali inflatorni pritisci povezani sa sukobom u Iranu, što je dovelo i do povećanja prinosa na državne obveznice. Hipotekarne kamate su usko povezane sa prinosima na desetogodišnje američke državne obveznice, koje su 2. aprila iznosile 4,26%, u poređenju sa 3,96% pre početka vojnih akcija 28. februara.

Mike Fratantoni, glavni ekonomista Udruženja hipotekarnih banaka, izjavio je da investitori u obveznice, uključujući i one povezane sa hipotekama, traže veće prinose kako bi kompenzovali povećanje inflacije. Prema njegovim rečima, promene u monetarnoj politici takođe utiču na tržište, s obzirom da inflacija i dalje prelazi ciljanu godišnju stopu od 2% koju je postavila američka centralna banka.

Zbog ovih faktora, brojni ekonomisti i analitičari sa Volstrita sada procenjuju da Federalne rezerve neće snižavati referentnu kamatnu stopu tokom 2026. godine. Očekuje se da će hipotekarne kamate ostati iznad 6%, što dodatno otežava planove potencijalnih kupaca nekretnina.

Jedan od primera je stanovnica Bruklina, Njujork, koja je izjavila da je, pre izbijanja sukoba u Iranu, period bio povoljan za kupovinu, dok sada rast kamatnih stopa predstavlja značajnu prepreku. S obzirom na trenutne okolnosti, tržište nekretnina suočava se sa izazovima, a dalji tok događaja zavisiće od kretanja inflacije i razvoja međunarodne situacije.

Prema istorijskim podacima, kamate na hipotekarne kredite beleže znatne promene u zavisnosti od ekonomskih i geopolitičkih faktora. Stručnjaci smatraju da će nastavak nestabilnosti na međunarodnom nivou nastaviti da utiče na finansijske tokove i mogućnosti kupovine nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pročitaj još

U Trendu