Američke imigracione vlasti potvrdile hapšenje, supruga veterana zadržana zbog prethodne deportacione odluke

Princeton, Teksas – Povučeni narednik Wilmer Trujillo, koji je služio dvadeset godina u američkoj vojsci i Nacionalnoj gardi Teksasa, suočava se sa pravnim postupkom u pokušaju da spreči deportaciju svoje supruge Arelys Barahona-Martinez, državljanke Hondurasa. Prema informacijama iz više izvora, Barahona-Martinez je privedena od strane Imigracione i carinske službe (ICE) tokom redovne kontrolne posete u Dalasu 10. juna 2026. godine.

Trujillo je naveo da je njegova supruga u prethodnim godinama redovno dolazila na ovakve kontrole bez incidenata, ali da je ovog puta zadržana na osnovu postojeće deportacione odluke iz 2005. godine. Zvanično saopštenje američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost potvrđuje da Barahona-Martinez nema krivični dosije, ali je prošla kroz dva nezakonita ulaska u Sjedinjene Američke Države – prvi put 2005. i zatim 2018. godine.

Porodica ističe da je Trujillo tokom svoje vojne karijere bio raspoređen u Avganistanu, Iraku i Južnoj Koreji i da se sada, kako navode, suočava sa najtežom situacijom do sada. Trujillo je izjavio: „Nisam očekivao da ću biti u situaciji da molim svoju zemlju da omogući mojoj supruzi da ostane i da rešimo situaciju na ispravan način.”

Arelys Barahona-Martinez je, prema navodima Ministarstva za unutrašnju bezbednost, imala izrečenu deportacionu odluku još 2005. godine, što je osnov za aktuelno zadržavanje i proces protiv nje. U saopštenju se navodi da su pravila o primeni ovakvih odluka deo standardne imigracione procedure i da se sprovode prema važećim zakonima.

Ovo nije prvi slučaj da bliski članovi porodica američkih službenih lica ili veterana budu predmet imigracionih postupaka. Prema dostupnim informacijama, ovakve situacije izazivaju pažnju javnosti i pokreću pitanja o tretmanu porodica pripadnika oružanih snaga u okviru pravnog sistema SAD.

Trujillo i njegova supruga su u braku šest godina. Advokati porodice najavljuju da će uložiti žalbu na odluku o zadržavanju i da će pokušati da iskoriste sve raspoložive pravne mehanizme kako bi sprečili deportaciju. Zasad nema zvaničnih informacija o mogućem datumu sudskog ročišta ili daljim koracima u ovom slučaju.

Imigracione vlasti ističu da se svi postupci vode u skladu sa zakonom i da lica mogu da koriste predviđene pravne lekove. Slučaj izaziva interesovanje zbog povezanosti sa dugogodišnjom vojnom službom člana porodice i šireg pitanja o statusu stranih članova porodica američkih državljana.

Meloni izjavila tokom samita u Evijanu da je ostavila duvan, kolege pozitivno reagovale na njenu odluku

Italijanska premijerka Đorđa Meloni obavestila je učesnike samita G7 u Evijanu da je pre mesec dana prestala da puši, potvrdili su prisutni zvaničnici. Ova odluka naišla je na odobravanje lidera najmoćnijih država sveta, budući da je Meloni dugo bila poznata po tome što je strastveni pušač i da je o tome otvoreno govorila.

Tokom neformalnog razgovora, nemački kancelar Fridrih Merc upitao je Meloni da li joj nedostaje cigareta uz kafu, na šta je ona odgovorila da je prestala da puši. Japanska premijerka Sanae Takaiči pohvalila je Meloni zbog ove odluke, rekavši “Bravo!”.

Kako je saopšteno, pitanje prestanka pušenja italijanske premijerke ranije je pominjano i u diplomatskim krugovima. Prošle godine na samitu u Egiptu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan javno je pozvao Meloni da ostavi duvan, što je ona tada komentarisala da joj je to “nemoguće”. U svojoj knjizi, Meloni je priznala da je pušenje navika koje se teško odriče, navodeći i da joj je cigareta ponekad pomagala u neformalnim razgovorima sa stranim državnicima.

Iako je nakon pauze od 13 godina ponovo počela da puši, Meloni je sada pred najvišim svetskim zvaničnicima izjavila da je uspela da pobedi ovu naviku. “Nemam, prestala sam!”, navela je italijanska premijerka u odgovoru kolegama tokom samita G7, što je izazvalo pozitivne komentare među prisutnima.

Ursula fon der Lajen naglasila važnost slobodne plovidbe kroz Ormuski tesnac i nastavak pregovora

Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su sporazum nakon višemesečnih pregovora, saopšteno je uoči samita G7 u francuskom Evijanu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je ovaj korak, ali je istakla da je suštinska primena dogovorenog neophodna za stabilnost regiona i globalne ekonomije.

Prema dostupnim informacijama, prvi test sporazuma odnosi se na Ormuski tesnac, strateški morski prolaz kroz koji prolazi petina svetske nafte. Fon der Lajen je naglasila da sloboda plovidbe mora biti uspostavljena odmah i bez ikakvih taksi, jer je to od suštinske važnosti za regionalnu stabilnost i ekonomski opstanak na globalnom nivou.

Evropska unija smatra da postignuti dogovor nije konačno rešenje, već početak šireg procesa pregovora. Ključni ciljevi ostaju potpuna demontaža iranskog nuklearnog i balističkog programa, kao i trajno obuzdavanje destabilizujućih aktivnosti Irana u regionu.

Predsednica Evropske komisije istakla je i zabrinutost zbog situacije u Libanu, navodeći da je iluzorno govoriti o miru na Bliskom istoku dok se nasilje u toj zemlji ne zaustavi. Fon der Lajen je pozvala sve strane na hitan prekid vatre i poštovanje suvereniteta Libana.

Na samitu G7 u Evijanu očekuje se da lideri vodećih svetskih ekonomija, zajedno sa partnerima iz Persijskog zaliva, razmotre dalje korake. Evropska komisija je izrazila spremnost da aktivno učestvuje u procesu i doprinese stabilizaciji situacije.

Fon der Lajen je takođe poručila da je trenutna kriza još jednom pokazala ranjivost Evrope zbog energetske zavisnosti. Ona je naglasila da je potrebno hitno diverzifikovati energetske rute i izgraditi alternativne koridore kako bi se izbegla buduća zavisnost od uskih grla poput Ormuskog tesnaca.

Sporazum između SAD i Irana smatra se važnim korakom ka stabilizaciji, ali ostaje da se vidi kako će se implementacija odvijati u narednom periodu.