Zvaničnici navode da je poslednji oružani napad u blizini Bele kuće pokazao potrebu za unapređenjem bezbednosti

Vršilac dužnosti američkog državnog tužioca Todd Blanche podneo je u nedelju zahtev sudu za nastavak izgradnje Balske sale u Beloj kući, navodeći kao razlog nedavni oružani incident u neposrednoj blizini predsedničke rezidencije. U podnesku sudu, Blanche je istakao da napad koji se dogodio tokom vikenda ukazuje na značaj dodatnih bezbednosnih mera koje bi sala pružila kao deo šireg projekta u istočnom krilu Bele kuće.

“Ovaj drugi napad na predsednika tokom ovog meseca naglašava potrebu za najsavremenijim bezbednosnim rešenjima u Beloj kući, uključujući i Balsku salu, koja je sastavni deo projekta Istočnog krila i ključna za nacionalnu bezbednost”, naveo je Blanche u obrazloženju zahteva. On je dodao da bez ovog objekta predsednik ne može na odgovarajući način obavljati svoje dužnosti u bezbednom i zaštićenom okruženju.

Incident koji je motivisao ovaj korak dogodio se u subotu uveče, kada je, prema navodima nadležnih službi, nepoznati muškarac otvorio vatru na kontrolnoj tački američke Tajne službe u blizini Bele kuće. Pripadnici Tajne službe su uzvratili vatru, pri čemu je napadač pogođen i kasnije je preminuo u bolnici. Tom prilikom jedan prolaznik je ranjen.

Sud u okrugu Vašington prethodno je privremeno zaustavio radove na izgradnji Balske sale, a dalje odluke o nastavku projekta zavise od sudskog procesa. Tužilac Blanche ističe da aktuelna bezbednosna situacija zahteva brzo reagovanje i okončanje zastoja u izgradnji.

Izgradnja Balske sale deo je šireg plana rekonstrukcije Istočnog krila Bele kuće, koji ima za cilj povećanje funkcionalnosti i bezbednosti objekta. Nadležne institucije ranije su saopštile da će nova sala biti opremljena modernim tehničkim rešenjima, kako bi predsedniku i osoblju omogućila rad pod visokim bezbednosnim standardima.

Nadležni sud još nije doneo odluku o zahtevu za nastavak radova, dok se pravni proces nastavlja. Zvaničnici navode da će sve buduće aktivnosti biti u skladu sa bezbednosnim procenama i odlukama suda. Incident iz proteklog vikenda dodatno je otvorio pitanja o merama zaštite predsedničkog kompleksa i potrebi za modernizacijom infrastrukture.

Ministarstvo zdravlja Ugande potvrdilo nove slučajeve među zdravstvenim radnicima, SZO proglasila međunarodnu vanrednu situaciju

Ministarstvo zdravlja Ugande saopštilo je danas da su otkrivena još dva potvrđena slučaja ebole kod zdravstvenih radnika u privatnoj ustanovi u glavnom gradu Kampali. Obojica zaraženih su državljani Ugande, a ukupan broj prijavljenih slučajeva porastao je na sedam, navode u zvaničnom saopštenju.

“Oba pacijenta su primljena na specijalizovano odeljenje za lečenje”, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, dodajući da timovi za reagovanje tragaju za svim osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima.

Vlasti Ugande su tokom vikenda potvrdile još tri nova slučaja ebole, a kao epicentar epidemije navodi se provincija Ituri u susednoj Demokratskoj Republici Kongo.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju virusa ebole Bundibugio, retkog soja, međunarodnom vanrednom situacijom u oblasti javnog zdravlja.

“Svi relevantni organi preduzimaju mere kako bi se sprečilo dalje širenje virusa i identifikovali kontakti zaraženih”, dodaje se u saopštenju Ministarstva zdravlja Ugande.

Nezavisni analitičar ocenjuje da ruske vlasti signaliziraju spremnost za silovite scenarije ako Jermenija izabere EU

Oleksandar Levčenko, bivši ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH, u autorskom tekstu analizira izjave ruskog predsednika Vladimira Putina na temu evropskog kursa Jermenije. Prema Levčenku, neuspešna spoljna politika Kremlja na Južnom Kavkazu dovela je do otvorenih pretnji Jermeniji zbog mogućeg pristupanja Evropskoj uniji. Putin je, tokom konferencije za novinare u Moskvi, izjavio da Jermenija mora da se izjasni o članstvu u EU, najavljujući mogućnost ‘mekog razdvajanja’, ali je zatim Jerevanu uputio upozorenje, pominjući ukrajinski scenario.

Putin je kao primer naveo pokušaj približavanja Ukrajine EU, tvrdeći da je to dovelo do državnog udara i sukoba, što Levčenko ocenjuje kao pokušaj prebacivanja odgovornosti za rusku agresiju na Kijev. On ističe da Kremlj evropske integracije suseda vidi kao pretnju sopstvenom uticaju i da Putinova retorika krije oštar ultimatum Jermeniji.

Levčenko navodi da Putinove pretnje nisu samo reči, jer se pred parlamentarne izbore u Jermeniji 7. juna očekuje pobeda proevropske partije ‘Građanski ugovor’ premijera Nikole Pašinjana, dok su proruske snage trenutno u manjini. Predviđa se da bi Moskva mogla pokušati da utiče na razvoj događaja, uključujući i mogućnost primene ‘krimskog scenarija’, odnosno vojne intervencije.

Prema navodima Levčenka, ruske specijalne jedinice i desantne trupe mogle bi biti angažovane, a ključne državne institucije i aerodromi u Jermeniji bi predstavljali glavne ciljeve. On upozorava da bi uspeh takve operacije zavisio od otpora jermenske vojske i bezbednosnih snaga, kao i od brzine reakcije aktuelnog premijera.

Levčenko zaključuje da postoje različiti scenariji za angažovanje proruske opozicije u pokušaju destabilizacije, uključujući formiranje privremenih tela vlasti ili nasilno uklanjanje proevropskog lidera. Ishod izbora i situacija u Jermeniji, prema njegovoj oceni, u velikoj meri zavise od mogućih akcija Rusije u danima pred i tokom izbornog procesa.