Federalni sud odlučio da Ministarstvo pravde SAD nema pravo na neobrađene biračke liste, navodi se u saopštenju

Federalni apelacioni sud doneo je odluku kojom odbacuje zahtev Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država za pristup neobrađenim biračkim spiskovima iz Mičigena, saopšteno je u sredu. Odluka, koju je doneo Apelacioni sud Šestog okruga, predstavlja prvi put da apelacioni sud razmatra nastojanja federalnih vlasti da dobiju ovakve podatke iz više američkih saveznih država.

U predmetu pred sudom našao se zahtev Ministarstva pravde za dostavljanje kompletnih biračkih lista iz Mičigena, uključujući imena, datume rođenja, brojeve vozačkih dozvola i delimične brojeve socijalnog osiguranja registrovanih birača u toj saveznoj državi. Sud je sa dva glasa prema jednom zaključio da odredbe američkog zakona o građanskim pravima iz 1960. godine ne ovlašćuju federalne vlasti da dobiju ovakve podatke iz Mičigena.

Sudija Andre Matis, koji je pisao mišljenje većine, naveo je da pomenuti zakon daje vladi ovlašćenja kako bi bilo kome omogućio slobodno ostvarivanje prava glasa, dok je trenutni zahtev Ministarstva pravde imao cilj “da se osigura da određene osobe nisu glasale”. Mišljenju većine pridružio se i sudija Gaj Kol mlađi, dok je sudija Džon Nalbandijan izdvojio svoje mišljenje, odnosno nije se složio sa većinom.

Ministarstvo pravde je prethodnog leta zatražilo od gotovo svih saveznih država i okruga Kolumbija kopije njihovih centralizovanih biračkih spiskova. Kako je navedeno u zahtevima, podaci su potrebni radi provere usklađenosti sa federalnim zakonima o održavanju biračkih spiskova, uključujući Zakon o pomoći Americi da glasa i Zakon o nacionalnoj registraciji birača.

Sekretarka države Mičigena Džoselin Benson, kao i zvaničnici iz 30 drugih saveznih država i okruga Kolumbija, odbili su da dostave kompletne, neobrađene biračke liste federalnim vlastima, navodi se u sudskim dokumentima. Ministarstvo pravde nije komentarisalo najnoviju odluku suda.

Ova presuda ima potencijal da utiče na dalje zahteve federalnih vlasti prema drugim državama u vezi sa pristupom osetljivim podacima o biračima. Pravna pitanja vezana za pristup i deljenje ovakvih informacija ostaju predmet dalje pravne i političke debate u Sjedinjenim Državama.

Savezna agencija i države vode pravnu bitku o nadležnosti nad tržištima za klađenje, dok kompanije i dalje privlače pažnju investitora

Savezna vlada Sjedinjenih Američkih Država i nekoliko saveznih država našle su se u sporu zbog regulacije predikcionih tržišta. Američka Komisija za trgovinu robom (CFTC), koja ima ovlašćenja nad ovim tržištima, podnela je tužbu protiv države Kentaki zbog napora lokalnih vlasti da ograniče aktivnosti kompanija Kalshi i Polymarket, koje su prema tvrdnjama državnih zvaničnika navodno prekršile zakone o kockanju. Tužba dolazi nakon što je tužilac Kentakija pokrenuo postupak protiv ovih platformi, kao i još dve kompanije, optužujući ih za pružanje ilegalnih usluga sportskog klađenja i kockanja.

Pored Kentakija, CFTC je pokrenula pravne postupke protiv ukupno devet saveznih država, uključujući Arizonu, Konektikat, Ilinois, Njujork, Novi Meksiko, Minesotu, Rod Ajland i Viskonsin, zbog pokušaja ograničavanja rada predikcionih tržišta. U maju je CFTC tužila Minesotu, pokušavajući da blokira zakon koji bi omogućio da vođenje ili pomaganje u radu predikcionih tržišta bude tretirano kao krivično delo.

Spor između saveznih i državnih vlasti zasniva se na pitanju da li primarnu nadležnost nad regulisanjem predikcionih tržišta ima savezna vlada ili pojedinačne države. Predikciona tržišta omogućavaju korisnicima da ulažu na ishod sportskih događaja, izbora i drugih događaja. Ova pravna borba dolazi u momentu kada kompanije kao što su Kalshi i Polymarket privlače značajna sredstva investitora, dok se istovremeno suočavaju sa optužbama za insajdersko trgovanje i pranje novca.

CFTC tvrdi da joj Kongres daje isključivu nadležnost nad regulacijom tržišta izvedenica, a prema navodima agencije, zakon Dodd-Frank iz 2010. godine dodatno je proširio njene ovlašćenja, omogućavajući kontrolu nad swapovima, koji su oblik izvedenih finansijskih instrumenata. Prema zvaničnim izvorima, ova pravna i regulatorna pitanja još nisu rešena, a sudski procesi su u toku u više saveznih država.

Kako predikciona tržišta nastavljaju da se razvijaju i privlače pažnju javnosti i investitora, ostaje neizvesno kako će biti rešeno pitanje nadležnosti i na koji način će biti regulisane ove platforme u budućnosti.

Prema izjavama učesnika, razgovor je bio fokusiran na rat u Iranu i War Powers Resolution; potvrđeno od strane više senatora

Sastanak predsednika Donalda Trampa sa republikanskim senatorima održan u sredu bio je obeležen napetim razmenama mišljenja, posebno u vezi sa pitanjima vođenja rata i ovlašćenjima Kongresa, navode izvori upoznati sa događajem. Prema izjavama više učesnika, tokom diskusije o War Powers Resolution i sukobu u Iranu, došlo je do povišenih tonova između predsednika Trampa i senatora iz Luizijane, Bila Kasidija.

Na osnovu dostupnih informacija, senator Kasidi je pokušao da iznese svoj stav predsedniku Trampu, posle čega mu je predsednik uputio zahtev da sedne. U kasnijoj izjavi za novinare, Kasidi je naveo da je sam odlučio da sedne, ali ne po Trampovoj direktivi. “Podigao je glas. Izgubio sam strpljenje. To nije bilo primereno. To je deo moje prirode, ali sam uzvratio istom jačinom i tonom”, rekao je Kasidi, dodajući da je spreman da brani svoje stavove, nezavisno od sagovornika.

Sastanak, koji je trajao više od sat vremena, bio je fokusiran na tekuće probleme u vezi sa ratom u Iranu i pravnim okvirima za vojno angažovanje Sjedinjenih Američkih Država. Senator Kasidi, koji se prethodno kandidovao na republikanskim izborima u Luizijani, nije prošao u naredni krug, što je predsednik Tramp istakao tokom razgovora, napominjući svoju podršku drugom kandidatu iz te savezne države.

Kasidi je kasnije izjavio: “Ne izvinjavam se što sam se suprotstavio predsedniku. Zastupam interese američkog naroda, čak i kada razgovaram direktno sa predsednikom.” Ove izjave potvrđuju da je sastanak bio prilika za otvorenu razmenu mišljenja između predsednika i članova njegove partije.

Tokom diskusije, pojedini senatori su postavljali pitanja u vezi sa War Powers Resolution, zakonskim okvirom koji reguliše ovlašćenja predsednika u vođenju vojnih operacija. Tema Irana, kao i šira bezbednosna pitanja, bila su u centru pažnje. Prema izjavama prisutnih, predsednik Tramp je više puta naglasio svoje stavove i strategiju u vezi sa međunarodnim bezbednosnim izazovima.

Nakon sastanka, nekoliko senatora je potvrdilo da su razgovori bili intenzivni i da su iznete različite perspektive po pitanju vojne politike i nadležnosti Kongresa. Sastanak je deo šireg niza konsultacija unutar Republikanske stranke u svetlu aktuelnih međunarodnih dešavanja.

S obzirom na aktuelne izazove na Bliskom istoku i debatu o ulozi Kongresa u donošenju odluka o vojnoj upotrebi sile, ovakvi sastanci predstavljaju priliku za razmenu stavova i usklađivanje politika između izvršne i zakonodavne vlasti. Do objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo dodatnih zvaničnih saopštenja o daljim koracima po pitanju War Powers Resolution ili američkog angažmana u Iranu.