Policija sprovodi istragu, šest putnika hospitalizovano u Burgasu, deset zbrinuto u Malkom Trnovu

Dve osobe su poginule, a više putnika je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 22. aprila 2026. godine u jutarnjim časovima, kada se autobus sa 39 ukrajinskih državljana prevrnuo u jaruzi u Malotrnovskoj oblasti, nedaleko od bugarsko-turske granice. Prema informacijama koje su saopštili policijski izvori, u autobusu je bilo 37 putnika i dva vozača.

Nesreća se dogodila neposredno pre 7:00 časova dok je autobus bio na putu ka Turskoj. Na lice mesta odmah su upućene ekipe hitne pomoći, a svi povređeni su izvučeni iz vozila. Šest osoba sa težim povredama prevezeno je u bolnice u Burgasu, dok je još deset putnika zbrinuto u Centru za hitnu medicinsku pomoć u Malkom Trnovu.

Regionalna direkcija Ministarstva unutrašnjih poslova u Burgasu potvrdila je broj poginulih i povređenih. “Istraga je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi policije.

Lokalni zvaničnici i policija potvrdili su da su svi povređeni putnici ukrajinski državljani. Saobraćaj na ovom delu puta bio je privremeno obustavljen radi uviđaja. Dodatne informacije o uzroku nesreće biće poznate nakon završetka istrage.

Novi dokument Saveta EU ističe važnost ubrzanja energetske tranzicije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva

Savet Evropske unije zvanično je odobrio zaključke o energetskoj i klimatskoj diplomatiji, čime je postavljen novi strateški okvir za međunarodno angažovanje Unije. U saopštenju se navodi da je ubrzanje globalne energetske tranzicije sada ključni faktor za bezbednost, konkurentnost i stratešku autonomiju Evrope.

Prema dokumentu, egzistencijalna pretnja od klimatskih promena i rizici za energetsku bezbednost predstavljaju ozbiljan izazov za suverenitet Evropske unije. Naglašava se da su aktuelni sukobi, poput rata u Ukrajini i nestabilnosti na Bliskom istoku, dodatno istakli ranjivost evropskih država zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, naglasila je tokom sastanka Saveta važnost donošenja ovakve odluke, ističući da „ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini pokazuju koliko je presudno diversifikovati snabdevanje i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. Čista tranzicija donosi ekonomsku sigurnost i jača otpornost na nestabilnosti tržišta“.

Savet je u zaključcima istakao da prelazak na čistu energiju podstiče inovacije i ekonomski rast, a rešenja razvijena unutar Unije mogu doprineti i jačanju odbrambene spremnosti. EU namerava da kroz spoljnu politiku aktivno promoviše evropska rešenja za čistu tehnologiju širom sveta.

U dokumentu je pozdravljeno i Zajedničko saopštenje o globalnoj viziji klime i energije EU za 2025. godinu, kojim se određuju prioriteti međunarodnog delovanja na ovom polju. Evropska unija nastavlja da teži ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma i ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, a kao najveći svetski pružalac klimatskog finansiranja planira dalje jačanje partnerstava sa trećim zemljama.

Zaključak Saveta upozorava da klimatska kriza direktno ugrožava mir i stabilnost, izazivajući nestabilnost država i masovna raseljavanja. Zbog toga će spoljna, bezbednosna i odbrambena politika EU u narednom periodu biti još čvršće povezane sa klimatskim ciljevima.

Administracija SAD nastavlja blokadu iranskih luka, iranski izaslanik traži ukidanje blokade kao uslov za nastavak pregovora

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da je produžio primirje sa Iranom do okončanja mirovnih pregovora, iako je ranije najavljivao da neće biti daljih produženja. Istovremeno, iz Vašingtona je potvrđeno da će blokada iranskih luka ostati na snazi, što je iranski ministar spoljnih poslova okarakterisao kao “ratni čin”.

Tramp je putem društvenih mreža objavio video snimak iz ranijih godina, tvrdeći da njegov stav prema Iranu nije menjan. Prema zvaničnim navodima, produženje prekida vatre usledilo je na preporuku pakistanskih posrednika, nakon što su iranske vlasti nisu odgovorile na američku listu predloga za nastavak pregovora. Izvori navode da je unutar iranskog rukovodstva došlo do podela i nepostojanja jasnog konsenzusa o daljim koracima.

Iranski izaslanik pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani izjavio je da će sledeća runda pregovora biti moguća tek nakon što SAD ukinu blokadu iranskih luka. On je naglasio da se pregovori mogu održati u Islamabadu kada se ispuni ovaj uslov.

Predsednik Tramp je, međutim, istakao da bi eventualno ukidanje blokade moglo da potkopa šanse za sporazum sa Iranom, osim u slučaju, kako je naveo, “ekstremnih mera”. Tramp je takođe ponovio stav da Iran želi otvaranje Ormuskog moreuza zbog ekonomskih razloga, ali da SAD ostaju pri trenutnoj politici blokade.

Istovremeno, visoki komandant iranske vojske upozorio je susedne zemlje Persijskog zaliva da će svaka upotreba njihove teritorije za napade na Iran dovesti do ozbiljnih posledica po naftnu industriju regiona. “Ako susedne zemlje dozvole da njihovu teritoriju koriste neprijatelji Irana, treba da se oproste od proizvodnje nafte u regionu Bliskog istoka”, navedeno je u izjavi iranskog vojnog zvaničnika.

Zvanične istrage oko daljih koraka u pregovorima su u toku, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije.