Energetski analitičari navode da bi cene goriva mogle ostati povišene mesecima, čak i u slučaju dogovora SAD i Irana

Cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama ostaju na povišenom nivou usled sukoba u regionu Persijskog zaliva, a energetski stručnjaci procenjuju da bi ovakva situacija mogla da potraje više meseci, prenose međunarodni izveštaji od 2. juna 2026. godine. Prema navodima analitičara, čak i u slučaju brzog postizanja mirovnog dogovora između SAD i Irana i otvaranja strateški važnog moreuza Ormuz, normalizacija cena goriva ne bi bila trenutna.

Patrick De Haan, stručnjak za naftno tržište, izjavio je da oporavak izvoza kroz moreuz Ormuz može potrajati od nekoliko meseci do više godina. On je naveo da je vreme potrebno da naftni tankeri ponovo uspostave redovan saobraćaj, što dalje utiče na globalno snabdevanje naftom i rafinerijske kapacitete. Prema podacima, cena galona običnog benzina u SAD iznosila je u utorak 4,29 dolara, što predstavlja blagi pad u odnosu na više od 4,50 dolara iz maja, dok je pre izbijanja sukoba cena bila 2,98 dolara po galonu.

De Haan je procenio da bi cene goriva mogle ostati iznad nivoa pre sukoba do sredine ili kraja 2027. godine. Moreuz Ormuz je jedan od najvažnijih svetskih pravaca za izvoz sirove nafte i prirodnog gasa, kroz koji prema procenama prolazi oko 20% globalne količine sirove nafte i tečnog prirodnog gasa.

Jennifer Li, viša geopolitička analitičarka, navela je da bi eventualni sporazum mogao odmah uticati na globalne cene nafte, ali da bi pad cena goriva bio postepen zbog vremena potrebnog za obnavljanje transporta naftnih tankera i pokretanje rafinerijske proizvodnje. Ona je istakla da čak i ako cene nafte brzo reaguju na pozitivne vesti, tržište goriva ima sporiji odgovor zbog logističkih i proizvodnih ograničenja.

Naftne cene su određene na globalnom tržištu i prema podacima energetskih agencija čine najveći deo krajnje cene goriva za potrošače. Sukob koji je izbio krajem februara, nakon napada na Iran, doveo je do povećanja cene goriva, dok stručnjaci naglašavaju da će oporavak tržišta zavisiti od stabilizacije situacije i obnavljanja redovnog protoka sirovina kroz moreuz Ormuz.

U širem kontekstu, trenutni poremećaji u snabdevanju i transportu utiču ne samo na cene u SAD, već i na globalna tržišta, a eksperti navode da bi vraćanje na prethodne cene moglo zahtevati dodatne mere i vreme čak i nakon eventualnog diplomatskog rešenja.

Ukrajinske vlasti proglasile vazdušnu uzbunu, građani se sklanjaju u skloništa nakon upozorenja predsednika Zelenskog

Najmanje 22 osobe poginule su, a 130 je povređeno tokom masovnog ruskog vazdušnog napada na Kijev i region oko reke Dnjepar, saopšteno je iz ukrajinskih izvora. Napad je izveden tokom noći između ponedeljka i utorka, kada je lansirano više od 70 raketa i preko 650 dronova, što je jedan od najtežih napada od početka sukoba.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se javnosti vanredno, pozivajući se na najnovije obaveštajne podatke i upozorio da bi tokom noći moglo doći do novog masovnog talasa ruskih udara. “Iz obaveštajnih podataka pouzdano znamo da bi večeras moglo da dođe do masovnog udara. Molim vas, obratite pažnju na uzbunu i ne ignorišite sirene”, izjavio je Zelenski, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Nakon napada, u Kijevu i više regiona odmah je proglašena vazdušna uzbuna, a stanovništvo je pozvano da se skloni na sigurno. Sirene za vazdušnu opasnost odjekuju širom zemlje, a prvi ruski dronovi kamikaze već su detektovani na radarima i kreću se prema ciljanim lokacijama, prema navodima ukrajinskih vojnih snaga.

Ukrajinski predsednik iskoristio je priliku da zahvali saveznicima na uvođenju novih sankcija Rusiji, ali je i javno apelovao na evropske lidere za hitnu isporuku protivvazdušnih sistema. “Svi partneri zajedno, cela Evropa mora da nastavi da radi kako bi osigurala da imamo dovoljno raketa za našu protivvazdušnu odbranu. Moramo imati neophodne sisteme i vitalne obaveštajne podatke koji pomažu u spasavanju ljudskih života”, rekao je Zelenski.

Ukrajinske vlasti ističu da bi eventualni novi napad mogao dodatno ugroziti energetski i odbrambeni sistem zemlje. Vojne službe nastavljaju da prate situaciju i izdaju preporuke građanima da ozbiljno shvate svaku uzbunu.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca potvrdio odluku pred Kongresom, fond privremeno blokiran odlukom suda

Vršilac dužnosti glavnog tužioca Sjedinjenih Američkih Država, Tod Blanš, izjavio je pred Odborom za budžet Predstavničkog doma da Ministarstvo pravde ne nastavlja sa uspostavljanjem fonda od 1,8 milijardi dolara, namenjenog borbi protiv zloupotrebe ovlašćenja. Blanš je tokom saslušanja izjavio da je odluka konačna, odgovarajući na pitanja članova Kongresa. Ova izjava dolazi dan nakon što je Ministarstvo pravde saopštilo da će obustaviti rad na fondu, nakon privremene sudske odluke kojom je blokirano njegovo osnivanje.

“Ne nastavljamo sa fondom. Tačka”, rekao je Blanš tokom saslušanja u Kongresu. Na dodatno pitanje da li to važi za budućnost, Blanš je odgovorio potvrdno. On je takođe naveo da će ova izjava biti zabeležena u transkriptu saslušanja, kao zvanična potvrda stava Ministarstva pravde.

Inicijativa za osnivanje fonda naišla je na snažno protivljenje među republikanskim članovima Kongresa, koji su izrazili zabrinutost da bi ovakva sredstva mogla uticati na političke procese i agende u zakonodavnom telu. Prema navodima iz originalnog saslušanja, pojedini republikanski predstavnici ukazali su da je postojanje fonda predstavljalo prepreku za napredak u odobravanju finansiranja agencija za sprovođenje imigracione politike, koje su deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Tokom saslušanja, demokratska predstavnica Grejs Meng iz Njujorka tražila je dodatnu garanciju da fond neće biti realizovan, na šta je Blanš odgovorio da će transkript saslušanja poslužiti kao pisana potvrda. Prethodnog dana, Ministarstvo pravde je objavilo da, usled odluke okružnog suda, privremeno obustavlja rad na fondu dok se sudski postupak ne okonča.

Sudski proces i odluka o privremenoj zabrani pokretanja fonda deo su šireg spora oko finansiranja i nadležnosti saveznih agencija. Iako je Blanšova izjava ocenjena kao jasna potvrda trenutne politike Ministarstva pravde, ostaje neizvesno da li će ova odluka biti dovoljna da ubedi sve republikanske zakonodavce da odobre finansiranje drugih saveznih agencija, uključujući one odgovorne za sprovođenje imigracionih mera.

Osnivanje spornog fonda bio je i deo prethodnog pravnog sporazuma, što otvara dodatna pravna pitanja o tome na koji način će Ministarstvo pravde pristupiti njegovoj implementaciji ili ukidanju. Blanš nije iznosio detalje o daljim koracima, niti su tokom saslušanja saopštene informacije o mogućim alternativnim rešenjima.

Odluka Ministarstva pravde da odustane od fonda za sada je potvrđena kroz zvanične izjave pred zakonodavcima i ostaje da se vidi kakav će biti dalji razvoj situacije u Kongresu i sudskim institucijama.