U oluji koja je zahvatila Veliku Britaniju tokom vikenda poginule su dve osobe, dok su dve žene povređene usled pada drveća.

Najmanje dve osobe izgubile su život u oluji koja je tokom vikenda pogodila Veliku Britaniju, dok su dve žene povređene usled obaranja drveća. Prema zvaničnim informacijama, jak vetar i obilne padavine izazvali su ozbiljne probleme širom zemlje, a oluja je druga po redu u poslednja tri dana.

Prvi smrtni slučaj zabeležen je u Škotskoj, gde je poginuo muškarac star 60 godina kada je na njega palo drvo. Drugi slučaj dogodio se u severnom Londonu, gde je muškarac u dvadesetim godinama stradao pod sličnim okolnostima. Dve žene povređene su u Škotskoj kada su na njih pala stabla tokom nevremena.

Oluja izazvala velike probleme širom zemlje

Zvanična upozorenja na oluju izdata su nakon što je oluja “Boelo” zahvatila Veliku Britaniju, donoseći udare vetra brzine do 135 kilometara na sat. Takođe, obilne padavine prouzrokovale su poplave u više regiona. Zbog posledica nevremena, oko 800.000 domaćinstava ostalo je bez struje, što je dodatno otežalo situaciju građanima.

Uprkos teškim uslovima, meteorolozi su saopštili da je oluja počela da jenjava. Ipak, britanska meteorološka služba izdala je novo upozorenje na jak vetar, navodeći da su i dalje mogući problemi zbog vremenskih prilika.

Pad drveća najčešći uzrok povreda i stradanja

Prema saopštenju, pad drveća bio je najčešći uzrok povreda i smrtnih ishoda u ovoj oluji. Stručnjaci podsećaju građane da budu oprezni tokom ovakvih vremenskih nepogoda, jer snažan vetar može lako oboriti stabla i izazvati opasnost po život i imovinu. Osim toga, obilne padavine povećale su rizik od poplava, a veliki broj domaćinstava bio je pogođen nestankom električne energije.

U međuvremenu, nadležne službe nastavljaju sa raščišćavanjem terena i pružanjem pomoći stanovništvu koje je pogođeno posledicama nevremena. Zvaničnici apeluju na građane da prate najnovija upozorenja i preporuke kako bi se smanjio rizik od sličnih incidenata u narednim danima.

Bivši američki predsednik izjavio da ne želi veze sa Norveškom jer nije dobio Nobelovu nagradu, iako je, prema njegovim rečima, okončao rat.

Na nedavnom predizbornom skupu u Mičigenu, Donald Tramp ponovo je izazvao pažnju izjavom o odnosu sa Norveškom i dodeli Nobelove nagrade. On je istakao da ne želi da ima bilo kakve veze sa Oslom jer nije dobio Nobelovu nagradu za mir, iako, kako tvrdi, ima zasluge za okončanje ratova. Prema njegovim rečima, Norveška je “pogana zemlja” zbog odluke Nobelovog komiteta.

Tramp je tokom obraćanja okupljenima naveo da nije spreman na saradnju sa Norveškom, upravo zbog toga što, kako kaže, nije nagrađen za svoje napore u međunarodnoj politici. Pritom je podsetio da je okončao rat, ali da je Nobelova nagrada za mir 2025. godine otišla drugoj osobi.

Marija Korina Mačado i Nobelova nagrada

Tokom sastanka u Beloj kući u januaru ove godine, Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, uručila je Trampu svoju medalju. On je preneo da mu je Mačado lično dala svoj primerak nagrade, rekavši: “Ne mogu da verujem da sam je dobila. Ova nagrada treba da pripadne predsedniku Trampu.” Tramp je to ocenio kao lep gest, ističući da mu je to ostalo u posebnom sećanju.

Nobelov komitet, sa sedištem u Oslu, dva puta je zaobišao Trampa pri dodeli ove prestižne nagrade. Godine 2025. nagrada je dodeljena Mariji Korini Mačado, dok je 2026. pripala južnoafričkoj pravnici Navi Pilaj za njen doprinos miru i međunarodnom pravu.

Trampove tvrdnje o miru i reakcije

Donald Tramp više puta je isticao da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. On je tvrdio da je sprečio veliki broj sukoba širom sveta tokom svog mandata. Međutim, Nobelov komitet nije prepoznao te napore na način na koji je Tramp očekivao, što je dodatno uticalo na njegov stav prema Norveškoj i Oslu.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se u međunarodnoj javnosti i dalje vodi rasprava o kriterijumima za dodelu Nobelove nagrade za mir, kao i o ulozi političara i komiteta u tom procesu. Trampova izjava o Norveškoj dodatno je izazvala komentare u javnosti, posebno s obzirom na važnost odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se Trampov stav prema Norveškoj i Nobelovoj nagradi odraziti na dalji tok njegove političke kampanje i međunarodne odnose.

Ministarstvo odbrane SAD razbilo osamdeset kineskih mreža na univerzitetima, najavljujući kraj tolerancije prema otimanju izuma.

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država sprovelo je najobimniju akciju u novijoj istoriji usmerenu na zaštitu naučnih i visokoškolskih ustanova. U roku od dva meseca, SAD su u potpunosti razbile delovanje osamdeset kineskih podrivačkih mreža na trideset univerziteta. Ova odlučna reakcija usledila je nakon što su organi bezbednosti utvrdili da su strane organizacije pokušavale da utiču na akademsku zajednicu i prisvajaju intelektualnu svojinu.

Prema izjavama sekretara za ratne poslove Pita Hegseta, glavni cilj pomenutih mreža bio je prikriveno usmeravanje javnog mnjenja i otimačina američkih izuma. On je naglasio da Vašington više neće dozvoliti ovakve aktivnosti, ističući da je vreme blagosti prema takvim delovanjima prošlo.

Razbijene kineske mreže na američkim univerzitetima

Istraga je pokazala da su takozvani „Konfucijevi zavodi“, čiji je rad Kongres ranije zabranio, nastavili da deluju pod novim imenima i statutima. Međutim, njihove aktivnosti su zadržale podrivački karakter, čime su predstavljale direktnu pretnju za američku bezbednost.

Ove mreže su bile uključene u prisvajanje naučnih izuma i tehnoloških dostignuća, kao i u obmanjivanje studenata kroz različite programe. Ministarstvo odbrane je, kao rezultat toga, reagovalo sistematski i potpuno obustavilo rad ovih organizacija. S druge strane, preduzete mere služe kao jasna poruka svim stranim silama da SAD neće tolerisati ovakvu praksu.

SAD uvode nova pravila za zaštitu univerziteta

Sekretar Pit Hegset istakao je da je SAD uspostavila zaštitni zid oko svojih univerziteta. On je objasnio da je cilj zaštititi narodnu suverenost i očuvati tehnološku prednost Zapada. Takođe, ova akcija sprečava pokušaje stranog mešanja u obrazovni sistem i javni život.

Pored toga, zvaničnici navode da će i ubuduće biti preduzimane slične mere kako bi se sprečila otimačina izuma i negativan uticaj na mlade generacije. Kao rezultat, SAD jasno stavljaju do znanja da nova pravila važe za sve strane organizacije koje pokušavaju da utiču na obrazovni sistem ili prisvajaju intelektualnu svojinu.

Na kraju, Ministarstvo odbrane ističe da je ova akcija deo šire strategije očuvanja nacionalnog interesa i zaštite mladih od negativnog stranog uticaja. Prema zvaničnoj izjavi, Vašington će nastaviti da štiti naučne i obrazovne institucije i neće tolerisati otimačinu izuma niti pokušaje trovanja svesti mladih naraštaja.