Republikanci i demokrate ulaze u izbornu trku sa asimetričnim šansama za kontrolu Senata i Predstavničkog doma
Američki birači izlaze na midterm izbore 3. novembra 2026, a bitka za Kongres SAD donosi neizvesnost za obe vodeće partije. Na izborima se odlučuje o svim mestima u Predstavničkom domu, 35 od 100 mesta u Senatu, uključujući vanredne izbore u Floridi i Ohaju, kao i o 36 guvernerskih pozicija. Prema objavljenim analizama, i republikanci i demokrate imaju realne, ali različite puteve do pobede.
Bitka za Senat: ključne države i šanse partija
Republikanci trenutno drže Senat sa većinom od 53 prema 47, što im daje značajnu startnu prednost. Da bi osvojile kontrolu, demokrate moraju da preuzmu četiri republikanska mesta, ne gubeći nijedno svoje. Većina u Senatu zahteva 51 mesto za stranku koja nije u Beloj kući. Matematički gledano, republikanci su favoriti da zadrže kontrolu, međutim, demokrate beleže blagi napredak posle uspeha na izborima 2025. i opadanja popularnosti Donalda Trampa, naročito u ekonomskom segmentu.
Kampanja se najviše fokusira na države Mejn, Severna Karolina, Mičigen i Džordžija. Severna Karolina se izdvaja kao najizvesnije mesto za preokret, s obzirom da demokratski kandidat Roj Kuper ima prednost u anketama i prikupljanju sredstava u odnosu na republikanca Majkla Votlija. U Mejnu, bivši državni poslanik Troj Džekson predstavlja demokrate u trci protiv dugogodišnje republikanske senatorke Suzan Kolins, dok je Mičigen otvoren nakon povlačenja senatora Garija Pitersa. U Džordžiji, demokratski senator Džon Osof suočava se sa republikanskim izazivačem Majkom Kolinsom, koji ima podršku Trampa.
Kongres SAD i borba za Predstavnički dom
U Predstavničkom domu, republikanci brane tesnu većinu, dok demokrate nastoje da preokrenu otprilike pet mesta bez gubitaka svojih pozicija. Istorijski gledano, stranka na vlasti često gubi mesta tokom izbora na polovini mandata. Međutim, republikanci su agresivnim prekrajanjem izbornih jedinica uspeli da ublaže potencijalne gubitke, čime su sebi obezbedili mogućnost da dobiju do 16 mesta, dok demokrate mogu računati na šest dodatnih mesta.
Konsenzus većine analitičara ipak daje blagu prednost demokratama u donjem domu. Prema najnovijim ocenama, demokrate su favoriti za osvajanje većine, iako njihova prednost više nije ubedljiva, s obzirom da republikanci trenutno imaju prednost od svega tri mesta.
Države u fokusu i potencijalni preokreti
Pored pomenutih ključnih država, nekoliko ranije sigurnih republikanskih uporišta postalo je kompetitivnije. Aljaska je najizrazitiji primer, gde demokrate polažu nade u bivšu kongresmenku Meri Peltolu, prvu Aljaska Nativku u Kongresu, koja ističe pitanja priuštivosti. U Ajovi i Ohaju, situacija se dodatno komplikuje, posebno ako republikanci uspeju da preokrenu Mičigen, što bi demokratama zadalo dodatni izazov u pokušaju da dosegnu potrebnu većinu u Senatu.
U Ohaju će se održati vanredni izbori, gde se bivši senator Šerod Braun ponovo kandiduje protiv senatora Džona Hasteda. Ove izborne trke mogle bi imati presudan uticaj na konačnu raspodelu snaga u Kongresu SAD.
Zaključak: nastavak neizvesnosti u američkoj politici
Na kraju, bitka za Kongres SAD ostaje otvorena, a mogućnost promena zavisiće od rezultata u nekoliko ključnih država. Iako istorijski trendovi favorizuju opoziciju tokom izbora na polovini predsedničkog mandata, ovog puta obe strane ulaze u trku sa realnim, ali asimetričnim šansama. Kako se izborna kampanja bude razvijala, pažnja javnosti i stručnjaka biće usmerena na pomenute države i na to kako će se odvijati borba za kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom.
