Stručnjaci ukazuju da su dugoročne reforme i investicije Kine omogućile stabilnost uprkos zatvaranju ključne energetske rute
Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je ozbiljne poremećaje na svetskom energetskom tržištu, ali je Kina zahvaljujući višedecenijskoj strategiji zadržala stabilnost, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema dostupnim informacijama, američko-izraelski napad na Iran 28. februara prouzrokovao je nagli rast cena goriva i probleme u snabdevanju za većinu država, dok je kineska ekonomija ostala manje pogođena.
Kina, koja je najveći svetski uvoznik energije, u prethodnim godinama je izgradila sistem zaštite od sličnih kriza. Taj sistem uključuje velike državne rezerve nafte, razvijenu industriju električnih automobila, kao i masovne investicije u vetroparkove i solarne elektrane. Takođe, ekonomske i energetske reforme koje je inicirao kineski lider Si Đinping obuhvataju i nove sporazume sa trećim državama radi smanjenja zavisnosti od rizičnih ruta.
Zvanični izvori navode da je dodatna zaštita ostvarena ulaganjem u tehnologiju za ultra-duboke naftne bušotine, što dodatno jača energetsku nezavisnost Kine. Dok se zapadne zemlje suočavaju sa nestašicama i visokim cenama, Kina koristi rezultate dugoročne politike orijentisane na obnovljive izvore i domaću proizvodnju.
“Kineska ekonomija je sada značajno otpornija na globalne sukobe i poremećaje na tržištu energije”, navodi se u analizi stručnjaka za energetsku bezbednost. Prema poslednjim informacijama, kineska strategija se pokazala kao efektivan odgovor na aktuelnu krizu u regionu Ormuskog moreuza.
