Nakon oštećenja mosta kod Teherana, bivši predsednik SAD poručio da bi sledeće mete mogle biti ključne infrastrukture

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je na društvenoj mreži Truth Social da bi elektrane u Iranu mogle biti sledeće mete napada, nakon što je ranije oštećen jedan od najvećih mostova u toj zemlji. Prema njegovim rečima, američka vojska još nije započela uništavanje preostalih ključnih objekata u Iranu.

Tramp je naveo: “Naša vojska, najveća i najmoćnija bilo gde u svetu, nije ni počela da uništava ono što je ostalo u Iranu. Sledeći su mostovi, pa elektrane! Rukovodstvo novog režima zna šta mora da se uradi, i to brzo!”

Podseća se da je Tramp ranije saopštio da je najveći most u Iranu srušen i da više nikada neće biti korišćen, uz upozorenje da bi moglo uslediti još napada. Iranski mediji preneli su da je oštećen most na auto-putu koji povezuje Teheran sa gradom Karadžom.

Za sada nema informacija o eventualnim žrtvama niti o zvaničnoj reakciji iranskih vlasti na ove navode. Takođe, nije potvrđeno da li su elektrane zaista meta u narednim planiranim operacijama.

“Rukovodstvo novog režima zna šta mora da se uradi, i to brzo”, naveo je Tramp u svojoj poruci. Situacija u Iranu ostaje napeta, a međunarodna zajednica prati dalji razvoj događaja.

Kubanske vlasti potvrdile su masovno oslobađanje zatvorenika, dok ostrvo trpi posledice američkih mera i energetsku krizu

Kubanska vlada saopštila je u četvrtak uveče da je oslobodila 2.010 zatvorenika, navodeći ovu meru kao „humanitarni i suvereni gest“. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kuba trpi intenzivan pritisak Sjedinjenih Američkih Država, uključujući nedavnu blokadu isporuke nafte, što je značajno uticalo na energetsku situaciju na ostrvu. Oslobađanje zatvorenika, prema saopštenju ambasade Kube u SAD, odnosi se na mlađe osobe, žene, lica starija od 60 godina, kubanske državljane koji žive u inostranstvu, kao i strane državljane. Prema zvaničnim navodima, osobe osuđene za različita nasilna krivična dela nisu bile podobne za puštanje na slobodu.

U saopštenju se ne navodi da li su među oslobođenima bili i politički zatvorenici. Organizacija Prisoners Defenders je ranije iznela podatak da u Kubi ima 1.211 političkih zatvorenika, ali nije precizirano da li su neki od njih pušteni ovom prilikom. Ovo je drugo masovno oslobađanje ove godine, nakon što je prošlog meseca pušteno još 51 lice, navode kubanske vlasti.

Ova mera dolazi u trenutku kada Kuba prolazi kroz delimično olakšanje od energetske krize koja je tokom prethodnih meseci ozbiljno otežala svakodnevni život na ostrvu. Ranije ove godine, američka administracija najavila je mogućnost uvođenja dodatnih tarifa za zemlje koje isporučuju naftu Kubi, što je dodatno povećalo pritisak na kubansku privredu i infrastrukturu.

Oslobađanje zatvorenika naišlo je na različite reakcije u međunarodnoj javnosti, dok su kubanske vlasti istakle da je cilj ovog poteza humanitarni. U saopštenju ambasade Kube u SAD navodi se da ova odluka predstavlja „suvereni čin koji odražava posvećenost humanitarnim principima“.

Analitičari ocenjuju da se ovakve mere dešavaju u kontekstu sve zahtevnijih ekonomskih i političkih okolnosti na Kubi, uključujući i aktuelne tenzije sa Sjedinjenim Državama. Ova najnovija dešavanja prate period pojačanih međunarodnih diskusija o položaju ljudskih prava na ostrvu i mogućim daljim sankcijama. Precizni podaci o ukupnom broju političkih zatvorenika koji su eventualno pušteni ovom prilikom za sada nisu dostupni.

Kuba poslednjih godina trpi ekonomski pritisak i suočava se sa energetskim izazovima, dok istovremeno pokušava da balansira odnose sa međunarodnim partnerima i odgovori na zahteve međunarodne zajednice po pitanju ljudskih prava.

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo novu politiku, vojnici mogu podneti zahtev za nošenje privatnog oružja nakon nedavnih incidenata

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, saopštio je 2. aprila 2026. godine da će vojnicima biti omogućeno da nose lično naoružanje na vojnim bazama. Odluka je doneta nakon što su se u poslednje vreme desili incidenti na više vojnih objekata širom zemlje, a potvrđena je zvaničnim saopštenjem Ministarstva odbrane SAD.

Kako je naveo Hegset u video obraćanju na društvenoj mreži X, potpisao je memorandum kojim se komandantima baza nalaže da dozvole vojnicima podnošenje zahteva za nošenje privatnog oružja, polazeći od pretpostavke da je to potrebno radi lične zaštite. Odbijanje zahteva, prema novoj proceduri, mora biti detaljno obrazloženo i napisano u pisanom obliku.

“Naša vojna postrojenja su do sada bila zone bez oružja za većinu osoblja, osim tokom obuke ili dužnosti vojne policije, što znači da vojnici nisu mogli donositi sopstveno oružje radi lične zaštite na bazu”, izjavio je Hegset. On je ukazao na to da su se nakon pojedinih incidenata, uključujući i masovne pucnjave, često postavljala pitanja zašto vojnici nemaju pristup ličnom naoružanju na mestima službe.

Kao primer, Hegset je naveo pucnjavu u Teksasu 2009. godine, kada je vojni psihijatar otvorio vatru na bazi Fort Hud, što je rezultiralo smrtnim ishodima. Takođe, spomenuo je i prošlogodišnji incident na bazi Fort Stjuart u Džordžiji, gde je vojnik ličnim oružjem povredio pet kolega pre nego što je savladan i uhapšen.

Prema ranijoj politici Ministarstva odbrane SAD, pripadnicima vojske nije bilo dozvoljeno da nose privatno oružje na teritoriji baze bez odobrenja višeg komandanta, a rukovanje i skladištenje oružja bilo je strogo regulisano. Uobičajena praksa podrazumevala je da vojno osoblje oružje skladišti u za to predviđenim prostorijama i koristi ga samo uz zvaničnu dozvolu.

Ova izmena politike dolazi u trenutku pojačanih debata o bezbednosti na vojnim bazama i pravu na ličnu zaštitu. Ministarstvo odbrane navelo je da će sve odluke o odobravanju ili odbijanju zahteva biti detaljno dokumentovane, a komandanti će imati diskreciono pravo da procene svaku situaciju pojedinačno. Novi pravilnik biće primenjen na sve baze širom SAD, a kontrole i procedure skladištenja i dalje ostaju obavezne.