Ruski predsednik i iranski ministar spoljnih poslova razgovarali o bezbednosti i diplomatskim naporima, Lavrov prisustvovao susretu

Ruski predsednik Vladimir Putin i iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastali su se danas u Sankt Peterburgu, dok traje 59. dan sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Sastanku je prisustvovao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Pre dolaska u Rusiju, Aragči je posetio Oman gde je, prema sopstvenoj izjavi, razgovarao o načinima za obezbeđivanje bezbednog tranzita u Ormuskom moreuzu, u interesu susednih država i šire međunarodne zajednice. Tokom vikenda, iranski ministar je boravio i u Islamabadu, gde je, kako navodi, predstavio stav Irana o okvirima za trajno rešenje aktuelnog sukoba.

Aragči je na društvenim mrežama poručio da ostaje da se vidi da li su Sjedinjene Američke Države zaista posvećene diplomatskom rešenju. Nakon tih komentara, objavljeno je da je američki predsednik Donald Tramp otkazao planiranu posetu svojih izaslanika Islamabadu, gde se vode pregovori o miru sa Iranom.

Sastanak u Sankt Peterburgu deo je širih diplomatskih aktivnosti u cilju stabilizacije situacije na Bliskom istoku. Detalji razgovora između ruskih i iranskih zvaničnika nisu objavljeni, ali je naglašena važnost dijaloga za rešavanje bezbednosnih pitanja u regionu.

“Tek treba da vidimo da li su SAD zaista ozbiljne u vezi sa diplomatijom”, naveo je Aragči u svojoj izjavi.

Sud nije prihvatio žalbu roditelja iz Floride koji su tvrdili da su im prava povređena školskom politikom, potvrđeno 27.04.2026.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je u ponedeljak da razmatra žalbu roditelja iz Floride koji su naveli da su njihova roditeljska prava povređena zbog politike školskog odbora prema kojoj škola nije bila u obavezi da ih obavesti o odluci njihove ćerke da koristi drugo ime i zamenice. Ova politika, koja je u međuvremenu revidirana, bila je osmišljena da reguliše postupanje u slučajevima kada učenici žele da promene način na koji ih oslovljavaju u školi.

Odlukom da ne razmatra slučaj, Vrhovni sud je izbegao da direktno odgovori na šire pitanje odnosa između prava roditelja da učestvuju u donošenju odluka o deci i školskih politika koje se odnose na privatnost učenika, posebno u kontekstu pitanja vezanih za rodni identitet. Prema izveštajima, najmanje troje sudija, uključujući Samuela Alita, Clarencea Thomasa i Neila Gorsucha, ranije su ukazivali na značaj ovih pitanja i podstakli niže sudove da ih razmotre zbog njihovog sve većeg uticaja na nacionalnom nivou.

U drugom nedavnom slučaju, većina sudija Vrhovnog suda blokirala je primenu zakona iz Kalifornije koji bi sprečio školske okruge da zahtevaju od nastavnika obaveštavanje roditelja kada učenik zatraži upotrebu drugih zamenica, dok se sudski postupak povodom tog zakona nastavlja.

Spor roditelja iz Floride proistekao je iz smernica koje je školski odbor okruga Leon uveo 2018. godine s ciljem da izbalansira zaštitu bezbednosti, prava na privatnost, prava učenika i informisanje roditelja u slučajevima kada učenik želi da koristi drugo ime ili zamenice. Prema tim smernicama, kada učenik zvanično obavesti školsku administraciju o želji da koristi drugačiji rodni identitet, škola je postupala prema internim procedurama koje su kasnije izmenjene.

Odluka Vrhovnog suda da ne prihvati slučaj znači da presuda nižih sudova ostaje na snazi, a pitanje prava roditelja u sličnim situacijama ostaje otvoreno za buduća pravna tumačenja.

Psiholog Milan Krajnc analizira uticaj medija na donošenje odluka i upozorava na gubitak dubine u javnom diskursu

Psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja Milan Krajnc istakao je u svom autorskom tekstu da savremeni političari sve češće odluke donose pod uticajem medija, a ne na osnovu realnih potreba društva. Prema njegovim rečima, fokus je premešten sa suštine na to kako će odluke biti predstavljene javnosti, što dovodi do toga da se ozbiljni problemi obrađuju površno.

Krajnc navodi da su mediji nekada bili korektiv društva, dok su danas često generatori dinamike, uz naglašavanje konflikta i emocija, dok istina i dubina analize ostaju po strani. On upozorava da ovakva situacija stvara paradoks – što je tema značajnija, obrada je sve plića.

U takvom okruženju, političari više ne razmišljaju dugoročno i izbegavaju da postanu meta javnosti. Krajnc ističe da ovo nije fenomen jedne države, već globalni problem, ali da je presudno da li sistem prepoznaje opasnost i pokušava da joj se suprotstavi.

Kao primer navodi Sjedinjene Američke Države, gde je tokom stabilnih perioda snaga sistema bila u donošenju odluka nezavisno od njihove popularnosti. To je, prema njegovim rečima, razlika između liderstva i reakcije.

Danas, smatra Krajnc, mediji oblikuju percepciju, percepcija oblikuje politiku, a politika pokušava da preživi u toj percepciji. Zatvoreni krug u kome svi učestvuju – kreatori sadržaja, donosioci odluka i građani, može dovesti do gubitka sposobnosti dubokog razmišljanja i olakšava manipulaciju masama.

Krajnc zaključuje da država ne slabi zbog spoljašnjih napada, već onda kada prestane da donosi odgovorne odluke, a strah od javne slike postane jači od odgovornosti.