Ursula fon der Lajen i Peter Mađar najavili novo poglavlje saradnje, povratak Mađarske u program Erazmus

Evropska komisija je 12. aprila zvanično objavila odluku o deblokadi 16,4 milijarde evra iz evropskih fondova za Mađarsku, nakon što je nova vlada u Budimpešti sprovela niz reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poželela je dobrodošlicu novom premijeru Peteru Mađaru tokom njegove prve zvanične posete Briselu, ističući da je reč o istorijskom koraku ka jačanju poverenja između dve strane.

Fon der Lajen je naglasila da je ključni napredak postignut zahvaljujući brzom formiranju ekspertskog kabineta u Mađarskoj, koji je odmah započeo ispunjavanje obećanja građanima kroz reforme protiv korupcije i jačanje pravnog sistema. U saradnji sa Evropskom komisijom, dogovorena je nova pravna arhitektura koja obezbeđuje zaštitu evropskih sredstava, a Mađarska se pridružila Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO) i ojačala domaću Upravu za integritet.

Vlada u Budimpešti pristupila je i reviziji zakona o javnim nabavkama, kao i postepenom ukidanju posebnih javnih fondova koji su ranije predstavljali rizik od “zarobljavanja države”. Ove mere omogućile su povratak Mađarske u program Erazmus, čime će mađarski studenti od naredne akademske godine ponovo imati pun pristup ovom evropskom programu razmene.

U Briselu je konstatovano da je povratak poverenja već uticao na pozitivne reakcije finansijskih tržišta, dok je saradnja Evropske unije i Mađarske postavljena na stabilne osnove za dalje zajedničke inicijative. “Snažan vetar promena već se oseća u zemlji”, poručila je fon der Lajen, naglašavajući da simboli, poput povratka evropskih zastava na parlament i izvođenja evropske himne, prate konkretne rezultate reformi.

Vlada Jermenije usvojila ključni zakon, prvi bilateralni samit sa Evropskom unijom održan u Jerevanu

Jermenija je zvanično pokrenula proces približavanja Evropskoj uniji nakon što je decenijama svoju bezbednost i ekonomiju oslanjala na saradnju sa Ruskom Federacijom. Odluka je usledila posle događaja iz 2023. godine, kada je Nagorno-Karabah prešao pod kontrolu Azerbejdžana, a Moskva nije reagovala na očekivani način, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima i rukovodstvom Jermenije.

Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je politiku otvaranja novih izbora za međunarodnu saradnju, što prethodni lideri nisu činili. U tom pravcu, usvojen je zakon kojim je započet proces integracije u Evropsku uniju, a kao posledica toga održan je prvi bilateralni samit između Jermenije i Evropske unije u Jerevanu. Na samitu je potpisan sporazum o partnerstvu u povezivanju, sa ciljevima jačanja trgovinske razmene, otvaranja novih radnih mesta i ekonomske stabilizacije regiona.

Ovaj istorijski zaokret Jermenije izazvao je, prema izvorima, burne reakcije u Moskvi, koja je godinama bila glavni snabdevač energentima i politički zaštitnik Jermenije. Zvaničnici Jermenije istakli su da je novi pravac usmeren ka smanjenju zavisnosti i jačanju nacionalne otpornosti.

“Suočeni sa izostankom očekivane podrške, Jermenija je odlučila da proširi svoje spoljnopolitičke opcije”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Dalji koraci podrazumevaju jačanje institucionalne saradnje sa Evropskom unijom i nastavak reformi u skladu sa evropskim standardima.

Zvanični kanali Moskve prebacuju odgovornost za civilne žrtve, spasilačke ekipe na terenu u Kijevu

Više stambenih zgrada, škola i kulturnih objekata u Kijevu pogođeno je u poslednjem talasu vazdušnih napada koje su izvele ruske snage koristeći stotine dronova i balističkih projektila. Napadi su se dogodili tokom prethodnih dana, a prema navodima sa terena, u napadima je došlo do civilnih žrtava i velike materijalne štete. Spasilačke ekipe rade na izvlačenju povređenih iz ruševina.

Uporedo sa napadima, zvanični kanali Moskve i prokremljanski mediji vode intenzivnu propagandnu kampanju u kojoj odgovornost za razaranja prebacuju na ukrajinsko rukovodstvo. U javnim izjavama navodi se da Kijev produžava patnju sopstvenog stanovništva odbijanjem pregovora pod ruskim uslovima, dok se takođe ističe teza da je šteta na civilnoj infrastrukturi posledica delovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane.

“Ovakva strategija preusmeravanja krivice i širenja dezinformacija predstavlja prepoznatljiv model modernog informacijskog ratovanja”, ukazali su analitičari. Cilj je, kako navode, da se stvori informativni šum i zamagli jasna linija između agresora i žrtve.

Zvaničnici Kijeva ističu da su napadi bili usmereni na gusto naseljene urbane četvrti, sa ozbiljnim posledicama po civilno stanovništvo i infrastrukturu. Dok traju spasilačke aktivnosti, građani Kijeva ostaju pod stalnom pretnjom novih napada i sirena za vazdušnu opasnost.

“Informacioni rat vodi se paralelno sa fizičkim sukobom, a dezinformacije se koriste kao sredstvo za uticaj na percepciju odgovornosti za stradanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi.