Zvanični Jerusalim objavio izveštaj i specijalnu platformu, traže reviziju izveštavanja UN o sukobu

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je sveobuhvatan izveštaj i pokrenulo specijalnu platformu pod nazivom „Razotkrivena pristrasnost agencija UN”, u kojoj optužuje ključna tela Ujedinjenih nacija za, kako navodi, napuštanje profesionalnih standarda i učešće u informacionom ratu tokom sukoba u Gazi.

Prema navodima zvaničnog Jerusalima, određene humanitarne agencije UN-a, posebno Kancelarija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), preuzimaju neproverene podatke od tela pod kontrolom Hamasa, kao što su Ministarstvo zdravlja u Gazi i Vladina kancelarija za medije. Te informacije, bez nezavisne verifikacije, prema izveštaju Izraela, plasiraju se kroz zvanične izvore UN i time utiču na globalnu percepciju izraelskih vojnih operacija.

Izraelsko ministarstvo posebno ističe fenomen „pranja podataka”, gde se podaci koje dostavlja Hamas koriste u izveštajima UN-a bez jasnoće o izvoru i bez razlikovanja između civilnih žrtava i boraca. U analizi se navodi i da agencije UN-a često prikazuju humanitarnu krizu u Gazi bez uzimanja u obzir vojnog konteksta i strategije Hamasa, uključujući korišćenje civila kao “živog štita” i skrivanje boraca i oružja u civilnim objektima.

Izraelske vlasti navode i zloupotrebu infrastrukture, krađu humanitarne pomoći i blokadu evakuacije civila, kao i navodnu infiltraciju pojedinih službenika u Agenciju za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA). Zvaničnici Izraela tvrde da ovakvo izveštavanje UN-a ima pravne i političke posledice, jer se koristi kao dokaz u međunarodnim postupcima protiv Izraela, kao i da utiče na promene spoljnopolitičkih stavova zapadnih vlada i evropskih institucija.

Izveštaj završava zahtevom da UN hitno revidira svoje izveštaje, objavi zvanične ispravke i vrati se strogom poštovanju profesionalne objektivnosti. “Manipulacija podacima i jednostrani narativi mogu imati ozbiljne posledice po izraelsku zajednicu u svetu”, navodi se u zvaničnom saopštenju ministarstva spoljnih poslova Izraela.

Vlada Jermenije usvojila ključni zakon, prvi bilateralni samit sa Evropskom unijom održan u Jerevanu

Jermenija je zvanično pokrenula proces približavanja Evropskoj uniji nakon što je decenijama svoju bezbednost i ekonomiju oslanjala na saradnju sa Ruskom Federacijom. Odluka je usledila posle događaja iz 2023. godine, kada je Nagorno-Karabah prešao pod kontrolu Azerbejdžana, a Moskva nije reagovala na očekivani način, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima i rukovodstvom Jermenije.

Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je politiku otvaranja novih izbora za međunarodnu saradnju, što prethodni lideri nisu činili. U tom pravcu, usvojen je zakon kojim je započet proces integracije u Evropsku uniju, a kao posledica toga održan je prvi bilateralni samit između Jermenije i Evropske unije u Jerevanu. Na samitu je potpisan sporazum o partnerstvu u povezivanju, sa ciljevima jačanja trgovinske razmene, otvaranja novih radnih mesta i ekonomske stabilizacije regiona.

Ovaj istorijski zaokret Jermenije izazvao je, prema izvorima, burne reakcije u Moskvi, koja je godinama bila glavni snabdevač energentima i politički zaštitnik Jermenije. Zvaničnici Jermenije istakli su da je novi pravac usmeren ka smanjenju zavisnosti i jačanju nacionalne otpornosti.

“Suočeni sa izostankom očekivane podrške, Jermenija je odlučila da proširi svoje spoljnopolitičke opcije”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Dalji koraci podrazumevaju jačanje institucionalne saradnje sa Evropskom unijom i nastavak reformi u skladu sa evropskim standardima.

Zvanični kanali Moskve prebacuju odgovornost za civilne žrtve, spasilačke ekipe na terenu u Kijevu

Više stambenih zgrada, škola i kulturnih objekata u Kijevu pogođeno je u poslednjem talasu vazdušnih napada koje su izvele ruske snage koristeći stotine dronova i balističkih projektila. Napadi su se dogodili tokom prethodnih dana, a prema navodima sa terena, u napadima je došlo do civilnih žrtava i velike materijalne štete. Spasilačke ekipe rade na izvlačenju povređenih iz ruševina.

Uporedo sa napadima, zvanični kanali Moskve i prokremljanski mediji vode intenzivnu propagandnu kampanju u kojoj odgovornost za razaranja prebacuju na ukrajinsko rukovodstvo. U javnim izjavama navodi se da Kijev produžava patnju sopstvenog stanovništva odbijanjem pregovora pod ruskim uslovima, dok se takođe ističe teza da je šteta na civilnoj infrastrukturi posledica delovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane.

“Ovakva strategija preusmeravanja krivice i širenja dezinformacija predstavlja prepoznatljiv model modernog informacijskog ratovanja”, ukazali su analitičari. Cilj je, kako navode, da se stvori informativni šum i zamagli jasna linija između agresora i žrtve.

Zvaničnici Kijeva ističu da su napadi bili usmereni na gusto naseljene urbane četvrti, sa ozbiljnim posledicama po civilno stanovništvo i infrastrukturu. Dok traju spasilačke aktivnosti, građani Kijeva ostaju pod stalnom pretnjom novih napada i sirena za vazdušnu opasnost.

“Informacioni rat vodi se paralelno sa fizičkim sukobom, a dezinformacije se koriste kao sredstvo za uticaj na percepciju odgovornosti za stradanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi.