Kapitul Ordena belog orla odlučuje 8. juna, nakon što je Ukrajina preimenovala vojnu jedinicu po UPA

Predsednik Poljske saopštio je da će Kapitul Ordena belog orla 8. juna razmatrati mogućnost oduzimanja najvišeg državnog odlikovanja predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, nakon što je Ukrajina vojnu jedinicu nazvala po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), organizaciji povezanoj sa masakrima Poljaka tokom Drugog svetskog rata, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima.

Poljska je do sada bila jedan od najbližih saveznika Kijeva u sukobu sa Rusijom, a bivši predsednik Andžej Duda uručio je Zelenskom Orden belog orla 2023. godine. Odluka ukrajinskog predsednika da potpiše dekret kojim se specijalnim snagama Ukrajine daje ime UPA naišla je na osudu u Poljskoj, s obzirom na istorijsku ulogu te organizacije u Volinjskim masakrima, tokom kojih je, prema navodima Poljske, ubijeno oko 100.000 Poljaka između 1943. i 1945. godine.

Navrocki, predsednik Kapitula i konzervativni političar, izjavio je u petak da je pitanje preimenovanja vojnih jedinica dalo prostor ruskoj propagandi za dezinformacije, naglašavajući da podrška Ukrajini ostaje strateški cilj Poljske. On je predložio da se na predstojećem sastanku razmotri mogućnost povlačenja ordena, navodeći da su za takvu odluku neophodni određeni mehanizmi i savetodavni sastanak Kapitula.

Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da preimenovanje jedinice po UPA “vređa sećanje na žrtve” i otežava dijalog između poljskog i ukrajinskog naroda. Portparol ukrajinskog predsedništva odbio je da komentariše izjave iz Poljske, dodajući da Ukrajina ostaje zahvalna za dosadašnju podršku i da se nada očuvanju nezavisnosti obe države uprkos pritiscima iz Rusije.

Volodimir Zelenski je Orden belog orla dobio kao priznanje za doprinos odnosima između Poljske i Ukrajine, demokratiji, miru i bezbednosti u Evropi, kao i za odbranu ljudskih prava.

Prema zvaničnim podacima, poskupljenje povezano sa carinama, vremenskim nepogodama i međunarodnim dešavanjima

Cene paradajza u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležile su značajan rast u poslednjih godinu dana, prema podacima američkih federalnih institucija. Do aprila 2026. godine, prosek cena paradajza dostigao je 2,69 dolara po funti, što predstavlja rekordni iznos i gotovo 40% više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Za poređenje, ukupni troškovi hrane porasli su za 17% u istom periodu.

Jedan od glavnih faktora rasta cena je uvođenje carina na uvoz paradajza iz Meksika. Sjedinjene Države su u julu prošle godine uvele carinu od 17% na meksički paradajz, nakon povlačenja iz tridesetogodišnjeg trgovinskog sporazuma koji je omogućavao bescarinski uvoz ovog proizvoda. Prema rečima stručnjaka iz agroindustrije, ova odluka je imala pozitivan efekat na domaće proizvođače, ali je dovela do povećanja troškova za krajnje potrošače.

Prema zvaničnim podacima, iznos prikupljenih carina na paradajz porastao je sa 16.424 dolara u 2024. godini na skoro 4,6 miliona dolara. U 2025. godini, oko 90% uvoza paradajza u SAD dolazilo je iz Meksika. Stručnjaci ukazuju da svaka promena u trgovinskoj politici ima veliki uticaj na snabdevanje, s obzirom na to da SAD u velikoj meri zavise od uvoza iz Meksika.

Pored trgovinskih mera, loši vremenski uslovi i bolesti useva su takođe negativno uticali na proizvodnju paradajza u Meksiku i na Floridi, što je dodatno smanjilo količine dostupne na tržištu. Prema izjavama stručnjaka za lanac snabdevanja, aktuelna situacija je specifična, jer se nestašica beleži kod paradajza, dok drugih vrsta povrća ima dovoljno.

Dodatni faktor koji doprinosi rastu cena su međunarodni događaji, uključujući konflikt u Iranu, koji je uticao na rast cena nafte i time povećao troškove transporta hrane, uključujući i paradajz. Paradajz se često prevozi u rashlađenim kamionima, pa povećanje cene goriva dodatno opterećuje krajnju cenu proizvoda.

Prema analitičarima iz prehrambene industrije, kombinacija ovih faktora dovela je do trenutne situacije na tržištu, dok potrošači nastavljaju da se suočavaju sa višim troškovima za osnovne prehrambene proizvode.

Peter Mađar istakao da su pregovori sa Evropskom komisijom fokusirani na odmrzavanje sredstava i borbu protiv korupcije

Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je danas da će Mađarska ispuniti sve uslove za pristup sredstvima Evropske unije, naglašavajući da je odluka EU o odblokiranju 16,4 milijarde evra snažan politički signal. Premijer je istakao da su današnji pregovori sa Evropskom komisijom bili isključivo posvećeni odmrzavanju sredstava, bez razmatranja drugih tema.

Mađar je naglasio da ne postoji veza između oslobađanja sredstava za Mađarsku i procesa pristupanja Ukrajine u EU, kao ni sa otvaranjem prvog pregovaračkog poglavlja. Prema njegovim rečima, stručni razgovori između mađarske i ukrajinske strane su u toku, a poseban akcenat stavljen je na predlog od 11 tačaka koji se tiče obrazovnih, kulturnih i jezičkih prava.

Premijer je izjavio da je važno da svaka manjinska zajednica u Evropi ima pravo na korišćenje svog maternjeg jezika. Takođe, ponovio je spremnost da se, nakon rešavanja otvorenih pitanja, sastane sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Ukrajini, po mogućnosti u Zakarpatju, radi postizanja političkog dogovora.

“Spremni smo da otvorimo novo poglavlje, mislim da je sada vreme da otvorimo novo poglavlje u mađarsko-ukrajinskim odnosima. Želeli bismo da imamo dobre odnose sa svim našim susedima”, izjavio je Mađar.