Američka svemirska agencija potvrdila nastavak misije, posada Orion kapsule završila testove sistema

Misija Artemis II dobila je zvaničnu dozvolu NASA-inog tima za upravljanje letom da nastavi sa ključnom fazom, nakon što su astronauti proveli prvi dan u svemiru testirajući sisteme kapsule Orion. Odluka je doneta nakon sastanka tima u četvrtak, gde su zvaničnici detaljno razmatrali performanse letelice i procenili njenu spremnost za nastavak misije.

Posada, koju čine komandir Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Kok i kanadski astronaut Džeremi Hansen, lansirana je sa Svemirskog centra Kenedi u sredu. Tokom prvog dana leta, astronauti su izvršili niz provera i podešavanja sistema Oriona, uključujući testiranje upravljivosti kapsule i prilagođavanje putanje na visoko eliptičnu orbitu. Ova putanja omogućava precizno usmeravanje letelice ka Mesecu, sa planiranim prelaskom oko njegove udaljene strane u ponedeljak i povratkom na Zemlju kasnije tokom sledeće nedelje.

Kamere sa Oriona zabeležile su snimke Zemlje u obliku polumeseca, dok se kapsula kretala na visinama i do 64.000 kilometara iznad Zemljine površine. Ova orbita je izabrana kako bi se omogućilo optimalno postavljanje za tzv. trans-lunarni ubrzavajući manevar, poznat kao TLI (trans-lunar injection). Ovaj manevar, prema navodima NASA, predstavlja ključnu tačku misije, jer omogućava napuštanje Zemljine orbite i početak putovanja ka Mesecu.

Nakon što je tim za upravljanje misijom potvrdio da su svi sistemi Oriona radili bez značajnih problema, doneta je odluka da se nastavi sa planiranim ubrzavanjem. U saopštenju iz NASA-e navodi se da je tim zadovoljan rezultatima testiranja i spremnošću posade za nastavak misije.

Misija Artemis II deo je šireg plana američke svemirske agencije za povratak ljudi na površinu Meseca u narednim godinama. Ova misija predviđa let sa ljudskom posadom oko Meseca, ali bez sletanja na njegovu površinu. Glavni ciljevi uključuju testiranje performansi kapsule Orion sa posadom i proveru svih bezbednosnih procedura pred buduće misije sletanja na Mesec.

Posada će tokom narednih dana nastaviti sa praćenjem sistema letelice i pripremama za ulazak u lunarnu orbitu, dok je povratak na Zemlju planiran za kasni deo sledeće nedelje. NASA je saopštila da će redovno obaveštavati javnost o toku misije i svim važnim prekretnicama.

Policija potvrdila identitet, detalji slučaja i dalje nisu javno objavljeni iz poštovanja prema privatnosti porodice

Kristina Mari Plant, koja je nestala kao trinaestogodišnja devojčica 1994. godine u mestu Star Vali u saveznoj državi Arizona, pronađena je živa posle više od tri decenije, saopštili su nadležni organi. Prema policijskim izvorima, Plant je poslednji put viđena 15.05.1994. godine oko 12:30, kada je peške krenula ka štali u kojoj se nalazio njen konj.

Nestanak je pokrenuo opsežnu potragu u kojoj su učestvovali lokalni organi reda, dobrovoljci i brojni regionalni resursi. Tokom godina, uprkos detaljnim pretragama terena i brojnim istražnim radnjama, nije bilo pouzdanih tragova o njenoj sudbini. Slučaj je ostao otvoren, a istražitelji su ga periodično ponovo razmatrali u skladu sa novim tehnološkim mogućnostima i pristiglim informacijama. Kristina je bila evidentirana u nacionalnim bazama podataka o nestaloj deci, dok su plakati sa njenim opisom distribuirani širom Sjedinjenih Američkih Država.

Prema zvaničnoj izjavi šerifove kancelarije, proboj u slučaju ostvaren je zahvaljujući radu novoformirane jedinice za nerešene slučajeve i korišćenju savremenih istražnih tehnika i tehnologije. “Posle 32 godine, Kristina Mari Plant je pronađena živa. Istražitelji su potvrdili njen identitet, a njen status nestale osobe je zvanično rešen”, navedeno je u saopštenju nadležnih organa.

Vlasti su naglasile važnost inicijativa za ponovno otvaranje starih, nerešenih istraga i značaj tehnološkog napretka u pružanju odgovora porodicama koje decenijama žive u neizvesnosti. Iz poštovanja prema privatnosti Kristine i njene porodice, dodatni detalji o okolnostima nestanka i pronalaska za sada nisu objavljeni.

Američki predsednik menjao je retoriku o kontroli strateškog prolaza, dok stručnjaci ukazuju na posledice zatvaranja moreuza

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u poslednjim nedeljama iznosio je različite stavove o načinu obezbeđivanja moreuza Hormuz, ključnog pomorskog prolaza između Irana i Arapskog poluostrva, kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte. Situacija u regionu dodatno je zakomplikovana tekućim sukobom sa Iranom, što je uticalo na globalno tržište energenata.

U obraćanju naciji u sredu uveče, Tramp je izjavio da je Iran, kako je naveo, „u suštini desetkovan“ i dodao da će se, po završetku sukoba, moreuz „prirodno otvoriti“. Istovremeno je pozvao druge zemlje da preuzmu veći deo odgovornosti za zaštitu prolaza, navodeći: „Oni moraju da ga čuvaju. Moraju da ga preuzmu i čuvaju. Mogu to lako da urade.“

Ove izjave usledile su nakon nekoliko nedelja promenljivih poruka iz Vašingtona o tome kako obezbediti slobodan prolaz kroz Hormuški moreuz. Prema analizi bezbednosnih eksperata, zatvaranje ovog prolaza od strane Irana značajno je uticalo na globalne cene nafte. Nakon Trampovog govora, međunarodni mediji izveštavaju da je referentna cena nafte, Brent Crude, porasla za više od 7%.

U intervjuu od 9. marta, Tramp je za američke medije izjavio da su brodovi ulazili u moreuz i da razmišlja o tome da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad prolazom. Međutim, podaci pokazuju da je većina brodova koja je prošla kroz moreuz u poslednjih mesec dana povezana sa Iranom, dok su uslovi u regionu i dalje ocenjeni kao opasni.

Istog dana, Tramp je izjavio novinarima da će američka mornarica i njeni partneri pratiti naftne tankere kroz moreuz „ako bude potrebno“. Dodao je da će Sjedinjene Države ponuditi političku i logističku podršku za obezbeđenje bezbednosti plovidbe.

Stručnjaci za nacionalnu bezbednost ističu da je zatvaranje Hormuškog moreuza od strane Irana korišćeno kao glavna strategija tokom sukoba, te da će pitanje ponovnog otvaranja ovog prolaza biti ključno za stabilizaciju tržišta nafte. Ova situacija izazvala je zabrinutost među državama koje zavise od uvoza energenata iz regiona, a međunarodna zajednica pažljivo prati dalji razvoj događaja.

Hormuški moreuz ima strateški značaj za globalnu trgovinu naftom, a njegova blokada tokom sukoba sa Iranom dodatno je naglasila potrebu za međunarodnim rešenjem pitanja bezbednosti pomorske plovidbe u ovom regionu.