Tužilaštvo vodi postupak protiv 46-godišnjeg osumnjičenog, pronađeni brojni dokazi i digitalni materijal

Muškarac iz Nemačke, star 46 godina, nalazi se pred sudom zbog sumnje da je tokom sedam godina zlostavljao svoju usvojenu ćerku i sina, prema informacijama tužilaštva. Prema optužnici, zlostavljanje je počelo kada je dečak imao 13, a devojčica 10 godina.

Tužiteljka je navela da je osumnjičeni u više navrata zlostavljao usvojenu ćerku, ukupno 973 puta, a slučajevi su se dešavali i u školi u kojoj je radio kao čistač. Prema navodima istrage, osumnjičeni je snimao i fotografisao žrtvu tokom zlostavljanja, a zloupotreba je uključivala i druge oblike prinude.

Tužilaštvo je navelo da je osumnjičeni zlostavljao i svog sina, primoravajući ga da vrši određene radnje nad polusestrom. Takođe, osumnjičeni je kontaktirao maloletne prijatelje svoje usvojene ćerke putem društvenih mreža i tražio od njih kompromitujuće fotografije, koje je potom koristio za ucenjivanje.

Tokom pretresa, policija je pronašla 160 sati materijala sa zabranjenim sadržajem na uređajima osumnjičenog. Sudski proces je u toku, a postupak vodi nadležno tužilaštvo.

“Mislio sam da sam sve video. Ovo nadmašuje sve što je ikada došlo pred ovaj sud”, izjavio je sudija u toku suđenja.

Istraga traje, a prema rečima tužilaštva, žrtve su zaštićene tokom postupka i pošteđene dodatnog svedočenja.

Vođa manjine u Senatu izneo tvrdnje na društvenim mrežama, navodeći da je Amerika u gorem položaju nego ranije

Vođa manjine u Senatu Sjedinjenih Američkih Država, demokrata Čak Šumer, javno je kritikovao predsednika Donalda Trampa, navodeći da su Sjedinjene Države sada u lošijem položaju nego u vreme kada je Tramp započeo vojnu intervenciju prema Iranu. Ova izjava data je 8. aprila 2026. godine u Vašingtonu, a Šumer je svoja zapažanja podelio putem društvenih mreža.

U svojoj objavi, Šumer je istakao da je, prema njegovim tvrdnjama, aktuelna američka politika prema Iranu dovela do značajnih ekonomskih i bezbednosnih posledica, navodeći da je cena vojne intervencije iznosila 44 milijarde dolara, dok je cena goriva premašila 4 dolara po galonu. On je takođe upozorio da bi eventualno ponovno pokretanje vojnog sukoba dodatno pogoršalo stanje u zemlji.

“Trump je vojni kreten. Njegov rat, sa cenom od 44 milijarde dolara i gorivom od preko 4 dolara, učinio nas je danas gorima nego što smo bili kada ga je započeo. Ako ponovo pokrene ovaj rat, bićemo u još gorem stanju. Moramo usvojiti našu rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kako bismo ovaj rat okončali za stalno”, naveo je Šumer u objavi.

Za sada nema zvaničnog odgovora iz kabineta predsednika Trampa na ove optužbe, dok se u političkim krugovima nastavljaju rasprave o mogućem usvajanju rezolucije o ratnim ovlašćenjima. Dalji razvoj situacije pratiće se u narednim danima.

Pregovori dve zemlje fokusirani na ukidanje sankcija i bezbednosne garancije, dijalog u ranoj fazi

Sjedinjene Američke Države i Iran uskoro će održati sastanak u Islamabadu, uz direktno posredovanje Pakistana, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj dijalog ocenjuje se kao potencijalno presudan za stabilnost Bliskog istoka. Kako se navodi, Teheran je predložio dokument od deset tačaka koji bi trebalo da bude osnova za razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, a koji uključuje zahtev za ukidanje ekonomskih sankcija u zamenu za određene bezbednosne garancije i deeskalaciju u regionu.

Administracija Vašingtona, prema navodima, ostaje pri svojim čvrstim zahtevima – obustava nuklearnog programa Irana, eliminacija balističkih raketa dugog dometa, smanjenje konvencionalnih vojnih kapaciteta i prekid podrške savezničkim grupama u regionu, među kojima su Hezbolah, Hamas i Huti.

Glavne teme predstojećih pregovora biće slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, kao i rešavanje pitanja zaliha obogaćenog uranijuma koje Iran poseduje nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz prvobitnog nuklearnog sporazuma.

“Očekujemo da će razgovori doprineti smanjenju tenzija i obezbediti veću stabilnost u regionu”, navedeno je u diplomatskim krugovima.

Dijalog je u ranoj fazi, a dodatni detalji o sadržaju dokumenta i mogućim ishodima nisu dostupni javnosti. Razgovori između ove dve zemlje, kako se ističe, prate se sa posebnom pažnjom zbog značaja za međunarodnu bezbednost i ekonomiju.