Naučne institucije potvrdile rekordno mali obim leda, istovremeno zabeležene ekstremne temperature širom više kontinenata

Arktički morski led dostigao je najniži nivo u zimskom periodu otkad se vrše merenja, saopštile su američke naučne institucije 27. marta 2026. godine. Analize pokazuju da se površina leda u regionu Arktika, koji ima ključnu ulogu u klimatskoj stabilnosti planete, smanjila do nivoa koji je gotovo izjednačen sa prethodnim rekordom, navode zvaničnici.

Prema navodima naučnih eksperata, nivo arktičkog leda tokom zime je posebno važan jer njegova refleksija sunčevih zraka doprinosi hlađenju okeana. Stručnjaci ističu da led na polovima ima funkciju „frižidera“ za Zemlju, dok se smanjenje površine leda odražava i na promene u pomorskim rutama i geopolitičkim odnosima, uključujući povećano interesovanje za region Grenlanda.

NASA je u svom saopštenju navela da je smanjenje arktičkog leda nastavak dugotrajnog trenda opadanja, koji je zabeležen tokom poslednjih decenija. Ova informacija objavljena je istog dana kada su zabeležene rekordno visoke temperature na više kontinenata tokom marta, uključujući Sjedinjene Američke Države, Meksiko, Australiju, severnu Afriku i delove severne Evrope.

Klimatolog i istoričar vremenskih prilika Maksimiliano Herrera ocenio je nedavne temperaturne rekorde kao jedne od najizraženijih u istoriji merenja, navodeći na društvenim mrežama da se očekuju još više temperature u narednim danima. Prema rečima meteorologa, šesnaest saveznih država SAD registrovalo je nove martovske temperaturne rekorde, dok je na 27 lokacija izmerena temperatura koja je premašila ili izjednačila najtopliji april u istoriji, uključujući i grad Sent Luis.

U Meksiku je zabeležen veliki broj temperaturnih rekorda, među kojima su i oni koji premašuju dosadašnje najviše vrednosti za maj, dok je Herrera dodao da su u Aziji zabeležene još izraženije anomalije, sa rekordima koji premašuju prethodne za 17 do 19 stepeni Celzijusa.

Istovremeno, Antarktik je početkom nedelje registrovao najnižu martovsku temperaturu na Zemlji, od minus 76,4 stepena Celzijusa, prema podacima koje su izneli Herrera i meteorolog Krist Bert.

Naučna zajednica nastavlja da prati promene u polarnim regionima i njihov uticaj na globalnu klimu, uz napomenu da su svi podaci rezultat zvaničnih merenja i analiza relevantnih institucija.

Inženjeri saopštili da je konstrukcija zgrade projektovana da bezbedno provodi električnu energiju u zemlju

Snažan grom pogodio je vrh Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu, tokom oluje koja je zahvatila Dubai, saopšteno je iz stručnih izvora. Na snimcima zabeleženim tokom događaja vidi se kako električno pražnjenje pogađa špic solitera visokog 828 metara.

Prema informacijama inženjera, Burdž Kalifa je projektovana kao savremeni gromobran sa čeličnom konstrukcijom koja omogućava bezbedno sprovođenje visokog napona direktno u zemlju, čime se sprečavaju oštećenja na objektu. Stručnjaci navode da ovakvi udari nisu retkost zbog visine zgrade.

Tokom nevremena u Dubaiju, snimak udara groma brzo se proširio na društvenim mrežama, privlačeći pažnju javnosti i fotografa. Prema navodima, ovakve pojave često izazivaju interesovanje i prestolonaslednika Dubaija, koji lično beleži slične trenutke.

“Ovakvi udari su očekivani i zgrada je potpuno bezbedna zahvaljujući svojoj konstrukciji”, naveli su inženjeri. Ovaj događaj još jednom je pokazao otpornost moderne arhitekture na ekstremne vremenske uslove.

Prema analitičarima, rast cena energenata povezan je sa poremećajem transporta kroz Ormuski moreuz; prosečna cena goriva u SAD na dan 27.03.2026. iznosi 3,98 dolara po galonu

Cene nafte i goriva u Sjedinjenim Američkim Državama beleže rast tokom aktuelnog sukoba sa Iranom, potvrđuju najnoviji izveštaji analitičara. Prema podacima iz 27. marta 2026. godine, prosečna cena goriva na nacionalnom nivou iznosi 3,98 dolara po galonu, dok je cena dizela 5,38 dolara po galonu.

Stručnjaci navode da je glavni razlog za ovakav trend poremećaj u transportu kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja ključnu rutu za oko petinu svetske nafte. Dok se ne uspostavi redovno isporučivanje kroz ovo strateški značajno područje, očekuje se da će cene ostati na povišenom nivou.

Podaci pokazuju da je aktuelna cena goriva viša za 1 dolar u poređenju sa prethodnim mesecem i za 0,82 dolara u odnosu na isti period prošle godine. U Kaliforniji su cene tradicionalno više zbog velikog oslanjanja na uvoz nafte i viših poreza na gorivo, ali je rast cena zabeležen u svim delovima zemlje.

Dizel gorivo, koje koriste prevozna sredstva zadužena za transport robe širom SAD, beleži brži rast cene u odnosu na običan benzin. Analitičari ističu da je razlog delimično i to što je cena dizela već bila povišena pre izbijanja aktuelnog sukoba.

Povećanje troškova energenata utiče na vozače, dostavljače hrane, poljoprivrednike, kao i na rad Službe pošte Sjedinjenih Država, što dodatno opterećuje privredu i potrošače. Stručnjaci smatraju da će se ovakav trend nastaviti dok se ne normalizuje situacija u regionu Ormuskog moreuza.

Prema navodima sa terena, analitičari savetuju potrošačima praćenje kretanja cena i racionalizaciju potrošnje goriva u narednom periodu. Na globalnom tržištu energenata i dalje se prati razvoj situacije, a dalji tok sukoba i eventualno ponovno uspostavljanje isporuka nafte kroz Ormuski moreuz predstavljaju ključne faktore za buduće cene.