Eksperti ističu rastuće bezbednosne izazove, naglašavajući uticaj Rusije i Kine na evropsku stabilnost

Na prestižnom Globsec forumu u Pragu, okupljeni državnici i eksperti diskutovali su o promenama u bezbednosnoj arhitekturi Evrope, posebno o pretnjama koje predstavljaju ruski i kineski revizionizam. Prema učesnicima, ruska izolacija i kineska ekonomska konkurencija izazivaju zabrinutost, dok je istaknuta potreba za racionalnim dijalogom sa Pekingom. Učesnici su ukazali na nepoverenje prema kineskim IKT tehnologijama i najavili evropske zakone koji neće direktno imenovati Kinu, ali će uticati na bezbednost sajber prostora.

Tokom foruma, naglašeno je da Evropa teži jačanju nacionalne otpornosti i povezivanju demokratskih država, dok američko-evropska saradnja postaje ključna za određivanje budućih pravila poslovanja. Učesnici su napomenuli da, iako su pretnje složenije, nije izvesno da će Kina i Rusija preoblikovati globalni poredak. Takođe je pomenuta i uloga bivšeg američkog predsednika u geopolitičkim promenama, posebno u energetskom sektoru i u odnosima sa Kinom.

Bezbednosna politika Evropske unije ostaje evroatlantska, a većina članica EU su istovremeno i članice NATO-a. Istaknuta je i promena prirode pretnji – pored konvencionalnih rizika, sve veći značaj imaju hibridne pretnje, sajber napadi, bezbednost snabdevanja i transportnih koridora. Rumunija je izdvojena kao novo energetsko čvorište Evrope, dok Inicijativa Tri mora dobija na značaju.

Eksperti su postavili pitanje održivosti multivektorskog pristupa i efektivnosti međunarodnog prava u novim okolnostima. Najavljeno je usvajanje evropske regulative kojom bi podaci građana mogli biti skladišteni isključivo na teritoriji Evrope, što se tumači kao odgovor na tehnološke i bezbednosne izazove iz trećih zemalja.

Učesnici su takođe izneli stav da je ruski napad na Ukrajinu rezultat prethodnih odnosa, dok se Rusija i Kina sve više posmatraju kao multipolarni izazivači. Poljski ministar spoljnih poslova je ocenio da Rusija gubi rat i da je strateški gubitnik. Dodatno, izražena je zabrinutost zbog ruskog “kognitivnog rata” i pokušaja destabilizacije evropskih društava kroz propagandu i podrivanje evroatlantskih integracija drugih država.

Kako je zaključeno na forumu, savremene bezbednosne pretnje zahtevaju stalnu prilagodbu i jačanje saradnje među demokratskim državama.

Policija istražuje smrt Isaka Andića iz 2024. godine, dok njegov sin Džonatan odbacuje navode i povlači se sa funkcije

Džonatan Andić, sin osnivača modne kompanije Mango, demantovao je optužbe da je odgovoran za smrt svog oca Isaka Andića. On je uhapšen u Španiji u okviru istrage povodom smrti svog oca 2024. godine, a potom pušten uz kauciju. Prema dostupnim informacijama, Andić je u otvorenom pismu zaposlenima naveo da su optužbe protiv njega “ozbiljne, nepravedne i neosnovane”, najavljujući da se povlači sa mesta potpredsednika upravnog odbora kompanije kako bi se fokusirao na pravnu odbranu.

“Javna percepcija krivice stvorena je na osnovu iskrivljene i istrgnute slike iz konteksta, što nema veze sa stvarnošću”, naveo je Andić u pismu. On je istakao da mu je prioritet da energiju usmeri na dokazivanje svoje nevinosti i da zbog toga napušta rukovodeću poziciju u kompaniji.

Prema navodima iz istrage, Džonatan Andić je bio sa svojim ocem Isakom Andićem u planinskom regionu Monserat u blizini Barselone 14. decembra 2024. godine, kada je došlo do nesreće u kojoj je Mango osnivač stradao padom. Istražitelji su smrt u početku okarakterisali kao nesreću, ali je tužilaštvo ponovo otvorilo slučaj u oktobru 2025. godine, usmerivši pažnju na Džonatana Andića.

Nedeljama nakon ponovnog otvaranja istrage, Andić je uhapšen, a potom pušten na slobodu nakon plaćanja kaucije u iznosu od milion evra. Tokom tog perioda, javnosti se obratio prvi put od početka postupka, naglašavajući da su navodi protiv njega neosnovani i da se povlači iz kompanije radi vođenja pravne borbe.

Policija i tužilaštvo nisu iznosili dodatne detalje o toku istrage. Prema dostupnim informacijama, ni jedna od strana nije javno iznela informacije o materijalnim dokazima ili svedočenjima. Kompanija Mango, čiji je Isak Andić bio osnivač, saopštila je da će nastaviti sa redovnim poslovanjem i da su svi zahtevi za saradnju sa organima vlasti ispoštovani.

Do sada nije objavljeno više informacija o rezultatima istrage ili mogućim daljim koracima. Javnost i međunarodni mediji prate razvoj događaja, dok se zvanične institucije nisu oglašavale povodom novih saznanja.

Stručnjak za sistemske rizike ističe da psihologija nije vlasništvo politike, već sredstvo za razumevanje čoveka

Profesor ddr. Milan Krajnc, specijalista za sistemske rizike i krizno odlučivanje, objavio je autorski tekst u kojem ukazuje na opasnosti psihološke polarizacije u savremenom društvu. On navodi da se, nakon prethodne kolumne, suočio sa optužbama da zastupa određene političke ili ideološke strane, što, prema njegovim rečima, osvetljava duboku podeljenost u društvu i nemogućnost da se pojedinci posmatraju izvan političkih tabora.

Krajnc ističe da globalna psihologija nije vlasništvo politike, država ili ideologija, jer je ona nastala mnogo pre savremenih sistema moći. Prema njegovom mišljenju, problem nastaje kada se istina poistovećuje sa političkim sistemima i kada psihologija postaje sredstvo manipulacije, a ne razumevanja čoveka.

U tekstu profesor Krajnc piše o uticaju straha na mase, ulozi medija u formiranju svesti i posledicama svakodnevnog mentalnog zagađenja na društvo. On upozorava na pojavu psihološkog smeća – informacija koje izazivaju unutrašnji haos, strah, agresiju i osećaj nemoći kod pojedinaca. Prema njegovim rečima, ovakvi sadržaji ne doprinose razumevanju, već podstiču emotivne reakcije i produbljuju društvene konflikte.

“Čovek danas više ne nosi samo fizički umor, već i mentalno zagađenje”, ocenjuje Krajnc i dodaje da dugoročne posledice nisu vidljive samo u politici, već i u porodičnim odnosima, komunikaciji među ljudima i opštoj društvenoj klimi.

Profesor Krajnc zaključuje da najveći izazov savremenog sveta nije rat za teritoriju, već borba za svest čoveka i da psihologija treba da bude sredstvo oslobađanja od unutrašnjeg haosa, a ne produbljivanja podela. On smatra da čišćenje psihološkog smeća iz društva predstavlja jednu od najvažnijih odgovornosti budućnosti.