Zvaničnik grupe potvrdio nastavak akcija protiv američkih i izraelskih interesa, saopštenje dato nakon incidenata u Londonu i Antverpenu

Grupa koja je preuzela odgovornost za nedavne napade na jevrejske institucije u Evropi izjavila je da planira nastavak aktivnosti usmerenih protiv interesa Sjedinjenih Američkih Država i Izraela širom sveta. Ova izjava usledila je dan nakon što su tri osobe snimljene sigurnosnim kamerama tokom paljenja ambulantnih vozila u vlasništvu međunarodne jevrejske medicinske organizacije u Londonu.

Nekoliko sati nakon incidenta u Londonu, ista grupa preuzela je odgovornost za još jedan napad, tokom kojeg je zapaljeno vozilo u jevrejskoj četvrti u Antverpenu, Belgija. Prema navodima osobe koja se predstavila kao predstavnik grupe Harakat Ashab al-Yamin al-Islamia (Islamski pokret pravednih saputnika), cilj ovih akcija je, kako navode, “osveta za decu iz Gaze, Irana, Libana i zemalja otpora”. U izjavi je takođe upućen poziv građanima da se klone, kako su naveli, „cionističkih i američkih interesa i pojedinaca radi sopstvene bezbednosti”.

Grupa Harakat Ashab al-Yamin al-Islamia prvi put je javno istupila početkom marta, nakon što su Sjedinjene Države i Izrael započeli vojnu operaciju protiv Irana. Do sada je ova grupa, prema navodima u izjavama, preuzela odgovornost za više napada na objekte povezane sa jevrejskim zajednicama u nekoliko evropskih država.

Nadležni organi u Londonu i Antverpenu pokrenuli su istrage povodom pomenutih incidenata. Zvanične informacije o mogućim žrtvama ili uhapšenima nisu objavljene. Međunarodni izveštaji navode da su napadi izazvali zabrinutost u lokalnim zajednicama i među međunarodnim organizacijama koje prate stanje bezbednosti jevrejskih institucija u Evropi.

Ovo saopštenje grupe dolazi u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i šire, a incidenti su izazvali reakcije niza organizacija koje se bave praćenjem antisemitizma i bezbednosti verskih zajednica. Do sada nije objavljeno da je bilo ozbiljnijih povreda ili žrtava u pomenutim incidentima, a istrage se nastavljaju kako bi se utvrdile sve okolnosti i identiteti odgovornih lica.

Predstavnik Hezbolaha poručio da bi izraelsko prisustvo ugrozilo opstanak Libana, napetosti rastu nakon izjava zvaničnika Izraela

Visoki zvaničnik Hezbolaha Hasan Fadlalah izjavio je danas da će ova libanska grupa preduzeti sve mere kako bi sprečila raspoređivanje izraelskih snaga na jugu Libana. Fadlalah je naveo da bi prisustvo izraelske vojske u ovom regionu predstavljalo ozbiljnu pretnju po opstanak zemlje, kao i da će Hezbolah odgovoriti na svaki pokušaj uspostavljanja izraelske kontrole.

Njegova izjava usledila je nakon što je predsednik Izraela Isak Hercog istakao potrebu da njegova zemlja osigura “stratešku dubinu” unutar teritorije Libana i uspostavi “jasnu i značajnu zonu odbrane”. Takođe, izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio je da bi granica Izraela trebalo da bude pomerena do reke Litani, što bi predstavljalo značajnu promenu postojećih granica.

Hercog je tokom obilaska severne granice Izraela rekao da region “ne može da se vrati na stanje koje je postojalo pre poslednjeg primirja”, ali nije izneo dodatne detalje o planovima za jug Libana. Smotrič, lider ultranacionalističke stranke Verski cionizam, za lokalne medije je naveo da vojna operacija u Libanu treba da rezultira “potpuno drugačijom realnošću”, uključujući i promenu granica, naglašavajući: “Nova izraelska granica mora biti (reka) Litani”.

Hezbolah je 2. marta iz Libana izveo napade na Izrael, a pokret je te akcije okarakterisao kao odgovor na ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u izraelsko-američkim napadima. Kao odgovor, Izrael je rasporedio trupe u Libanu i pokrenuo intenzivne vazdušne udare, dok je Hezbolah nastavio raketne napade.

Prema podacima libanskog ministarstva zdravlja, tokom tri nedelje sukoba poginulo je ukupno 1.029 osoba, dok je više od milion ljudi raseljeno. Zvaničnici ističu da situacija ostaje napeta, a humanitarna kriza se produbljuje usled nastavka sukoba.

“Hezbolah će odlučno braniti jug Libana i suprotstaviće se svakom pokušaju okupacije”, izjavio je Hasan Fadlalah.

Zvaničnici izjavili da su pregovori u toku, cilj je ponovno finansiranje ključnih agencija, potvrđeno iz više izvora

Senat Sjedinjenih Američkih Država približava se postizanju dogovora kojim bi se omogućilo finansiranje većeg dela Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) i okončala delimična obustava rada vlade koja traje već šest nedelja. Prema dostupnim informacijama, grupa republikanskih senatora sastala se sa predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući u ponedeljak uveče, nakon čega su izrazili optimizam u vezi sa mogućim rešenjem trenutne blokade.

Senatorka Kejti Brit iz Alabame izjavila je novinarima da republikanci veruju da imaju rešenje za postojeći zastoj. Drugi senatori najavili su da očekuju finalizaciju nacrta predloga zakona i nastavak pregovora tokom ove nedelje. Nezavisni senator Angus King iz Mejna izjavio je da senatori čekaju da vide pisani predlog kako bi mogli da procene tačan sadržaj dogovora, izražavajući nadu da će do rešenja uskoro doći i da će agencije biti finansirane.

U nacrtu dogovora predviđeno je finansiranje više agencija koje se nalaze u okviru DHS-a, uključujući Administraciju za bezbednost u saobraćaju (TSA), Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) i Obalsku stražu, dok bi sredstva za aktivnosti Imigracione i carinske službe (ICE) u oblasti deportacija bila izostavljena iz ovog paketa. Prema predlogu, republikanci u Senatu bi zatim pokušali da obezbede sredstva za ICE, kao i određene elemente iz predloga zakona o izborima poznatog kao SAVE America Act, kroz proces budžetske usklađenosti (reconciliation).

Ovaj proces omogućava usvajanje zakona prostom većinom u Senatu, zaobilazeći uobičajeni prag od 60 glasova, ali je ograničen na predloge sa direktnim budžetskim posledicama. Prema navodima zvaničnika, još uvek nije jasno koji delovi izbornog zakonodavstva ispunjavaju uslove za ovaj proces. Prošle godine, republikanci su isti mehanizam koristili za usvajanje zakona poznatog kao One Big Beautiful Bill Act.

Delimična blokada Ministarstva za unutrašnju bezbednost traje od 14. februara. Demokratski senatori odbijaju da podrže finansiranje Ministarstva bez reformi u radu ICE, a kao razlog navode dva smrtonosna incidenta koja su izazvali federalni agenti u Mineapolisu tokom januara. Pregovori među senatorima i dalje traju, a konačan dogovor očekuje se u narednim danima.

Situacija je izazvala značajne poremećaje u radu agencija pod okriljem DHS-a, uključujući probleme u vazdušnom saobraćaju. Dalji razvoj događaja zavisiće od sastavljanja finalnog predloga i eventualnog izjašnjavanja Senata.