Sudske odluke uticale na pravnu strategiju u procesima protiv politike bivšeg predsednika, navode pravni eksperti

Vašington – Pre godinu dana, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom je ograničio mogućnost federalnih sudija da izdaju nacionalne zabrane koje bi sprečile sprovođenje politike bivšeg predsednika Donalda Trampa na teritoriji cele zemlje. Ovakve sudske mere, poznate kao univerzalne ili nacionalne zabrane, ranije su se primenjivale i na politike prethodnog predsednika, a Ministarstvo pravde je zatražilo od Vrhovnog suda da preispita njihovu zakonitost.

Vrhovni sud je to učinio kroz slučaj Trump protiv CASA, zaključivši da ovakve zabrane verovatno prevazilaze ovlašćenja koja je Kongres dodelio federalnim sudovima. Odluka je doneta većinom glasova konzervativnih sudija, dok su sudije iz liberalnog bloka uložile prigovor. Sudija Sonja Sotomajor u svom izdvojenom mišljenju navela je da ovakva odluka „čini ustavne garancije značajnim samo za pojedince koji su direktno uključeni u spor“, dok je sudija Ketanji Braun Džekson ocenila da presuda predstavlja „egzistencijalnu pretnju vladavini prava“.

U periodu od dvanaest meseci nakon ograničenja nacionalnih sudskih zabrana, uticaj ove odluke nije doveo do posledica koje su kritičari ranije najavljivali. Umesto toga, strane koje osporavaju politike bivšeg predsednika Trampa pristupile su novim pravnim strategijama kako bi pokušale da ostvare širu zaštitu putem okružnih sudova koji procenjuju zakonitost određenih mera.

Analitičari navode da je pravni okvir postao složeniji, te da sudovi sada češće izdaju zabrane koje se odnose samo na određene strane u postupku, umesto na teritoriju cele države. Pravne grupe i dalje traže načine za postizanje sveobuhvatne pravne zaštite, dok sudovi donose odluke koje oblikuju dalji razvoj sudske prakse u ovom segmentu američkog prava.

Odluka Vrhovnog suda ostaje predmet diskusije među pravnicima, dok se očekuje da će pravni izazovi u vezi sa političkim merama i dalje biti prisutni u američkom pravosudnom sistemu.

Analiza izveštaja pokazuje da su, prema novim pravilima ICE, pojedini centri bez nadzora, dok stručnjaci upozoravaju na posledice

Prema analizi izveštaja o inspekcijama, najmanje petnaest od četrdeset pet imigracionih pritvorskih centara u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima boravi 500 ili više osoba, nije prošlo inspekciju duže od godinu dana do kraja juna. Takođe, za pet objekata nije zabeleženo da su ikada bili podvrgnuti inspekciji. Ovi podaci rezultat su promene politike američke Službe za imigraciju i carinu (ICE), koja je od 2019. godine smanjila učestalost pregleda sa dva puta godišnje na jednom godišnje ili jednom u dve godine.

Stručnjaci za imigracionu politiku smatraju da je ovakva promena oslabila postojeći sistem nadzora. Dr. Anet Deker, docentkinja na medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, izjavila je da su raniji izveštaji ukazivali na prisustvo određenih nedostataka u radu centara, te da je “potrebno češće revidirati situaciju kako bi se osiguralo da se ti nedostaci otklanjaju”. Ona je dodala da duži razmaci između inspekcija mogu dovesti do toga da zdravstvena zaštita i drugi standardi ne budu adekvatno ispunjeni.

Pitanja u vezi sa uslovima u pritvorskim centrima pojačana su nakon što su, prema navodima izveštaja, tokom prethodne godine zabeležene najveće stope smrtnosti u ICE pritvoru od 2020. godine. U maju su, kako se navodi, u centru Delaney Hall u Nju Džersiju izbili štrajk glađu zbog navoda o pokvarenoj hrani i problemima sa medicinskom negom, dok su ispred objekta održani protesti. U junu je, prema rezultatima vladine revizije, u najvećem objektu ICE-a, Camp East Montana u El Pasu, konstatovano postojanje neadekvatnih uslova i problema sa higijenom.

Od 2019. godine, prema dostupnim podacima, inspekcijski nadzor u ovim objektima sprovodi se ređe nego što je bio slučaj prethodnih godina. Prethodno su inspekcije vršene dva puta godišnje, dok je sada praksa da se one obavljaju jednom godišnje ili čak svake druge godine, u zavisnosti od tipa centra i broja pritvorenih lica. Stručnjaci ističu da je redovan nadzor ključan za poboljšanje uslova života pritvorenika i obezbeđivanje osnovnih prava.

Zabrinutost za standarde u ovim objektima dodatno je pojačana rastom broja pritvorenika, što je usledilo nakon uvođenja strožih mera kontrole imigracije. U pojedinim centrima, prema navodima izveštaja, primećeni su problemi sa hranom i medicinskom negom, dok su u nekim slučajevima organizovani protesti i štrajkovi glađu. Državni zvaničnici i stručnjaci za imigraciono pravo navode da je transparentnost u radu centara i redovno sprovođenje inspekcija od suštinskog značaja za praćenje i unapređenje uslova boravka.

Američka Služba za imigraciju i carinu nije dala zvanični komentar na navode o smanjenju učestalosti inspekcija, a nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izveštaja. Praksa nadzora, kao i reakcije na nalaze inspekcija, ostaju predmet pažnje javnosti i stručne zajednice, dok organizacije koje se bave ljudskim pravima nastavljaju da prate stanje u imigracionim pritvorskim centrima.

Porodica potvrdila smrt u Portugaliji, Boni Tajler hospitalizovana zbog bolesti tokom maja ove godine

Velska pevačica Boni Tajler, najpoznatija po izvođenju pesme ‘Total Eclipse of the Heart’ iz 1983. godine, preminula je u 75. godini, saopštila je njena porodica. Tajler je preminula iznenada u bolnici u Portugaliji, gde se nalazila na lečenju zbog bolesti, navodi se u zvaničnom saopštenju objavljenom na njenom zvaničnom sajtu. Prethodno je bila hospitalizovana u maju u gradu Faro u Portugaliji, gde je imala prebivalište, zbog hitne operacije creva, nakon čega je bila u indukovanoj komi.

Porodica je navela da su ‘Boniina porodica i tim slomljeni nakon njene iznenadne smrti u bolnici u Portugaliji kao posledica bolesti od koje se lečila’.

Tokom karijere, Boni Tajler je bila nominovana za tri Gremi nagrade i predstavljala je Veliku Britaniju na Pesmi Evrovizije 2013. godine, gde je zauzela 19. mesto. Godine 2023. odlikovana je titulom MBE za doprinos muzici, koju joj je dodelila kraljica Elizabeta II. Njena najpoznatija pesma, ‘Total Eclipse of the Heart’, zabeležila je više od milijardu slušanja i značajna povećanja popularnosti tokom pomračenja Sunca 2017. i 2024. godine.

Pomenuta pesma je 1983. godine četiri nedelje bila na prvom mestu muzičkih lista. Video za pesmu premašio je milijardu pregleda, a muzički portal Stereogum opisao ga je 2020. godine kao događaj izuzetnih razmera u muzičkoj industriji.

‘Pesma je primer pop muzike sa snažnom energijom i vizuelnom spektakularnošću’, prenosi muzički portal.

Tokom godina, ‘Total Eclipse of the Heart’ je izvodilo više izvođača, uključujući pevačicu Niki Franč 1995. godine i grupu Vestlajf 2006. godine. Pesma je korišćena i u filmskim scenama i takmičenjima, među kojima su film ‘Banditi’ iz 2001. godine, scena sa venčanja u filmu ‘Old School’ iz 2003. godine i izvođenje u talent šou programu 2010. godine.

Porodica Boni Tajler nije iznosila dodatne detalje o njenoj bolesti niti planovima za sahranu. Mediji navode da je Tajler ostavila značajan trag na muzičkoj sceni, dok su njene pesme nastavile da privlače pažnju i novih generacija.