Portparolka Fatemeh Mohadžerani izjavila da pretnje ne utiču na javnost, prioritet ostaje očuvanje mira

Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani izjavila je u utorak da najnovije pretnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koje se odnose na mogući nestanak iranske civilizacije, ne utiču na stabilnost i sigurnost građana. Izjava je data državnoj novinskoj agenciji, a Mohadžerani je naglasila da ovakve izjave predstavljaju znak nepoznavanja istorije iranskog naroda.

Tramp je ranije upozorio da bi, ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, moglo doći do “smrti jedne civilizacije”. Mohadžerani je odgovorila da su vrata dijalogu otvorena isključivo uz poštovanje, te da put pretnji i ponižavanja ne vodi konstruktivnim razgovorima. “Očuvanje mira i sigurnosti građana naš je glavni prioritet, a pretnje neće uznemiriti javnost”, izjavila je portparolka.

Ona je dodala da pretnje civilizaciji pre svega pokazuju nepoznavanje istorije naroda koji je više puta prolazio kroz krize i nastavio da postoji. U istom danu, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da se tokom dana očekuju dodatne informacije u vezi sa mogućim pregovorima sa Iranom, ali nije izneo detalje o daljim koracima.

Zvaničnici u Iranu ističu da je snaga kulturnog nasleđa i vere u ispravnost sopstvenog puta od ključnog značaja u prevazilaženju međunarodnih tenzija. Iranska vlada ostaje pri stavu da dijalog može biti moguć samo na osnovu međusobnog poštovanja i bez pretnji.

Istražne službe Iraka potvrdile oslobađanje, novinarka mora odmah napustiti zemlju

Američka novinarka Šeli Kitlson, koja je krajem marta bila oteta u Bagdadu, oslobođena je nakon što je iračka militantna grupa Kataib Hezbolah izvršila razmenu sa iračkim vlastima. Zvaničnici Iraka navode da je oslobađanje Kitlson usledilo u zamenu za oslobađanje članova ove oružane grupe.

Prema informacijama koje su saopštile nadležne institucije, Kataib Hezbolah je ranije najavila da će novinarka biti puštena na slobodu. Ova grupa ima poznate veze sa Iranom, a događaj je privukao međunarodnu pažnju zbog bezbednosne situacije u regionu.

Iračke vlasti su istakle da je Šeli Kitlson, nakon oslobađanja, dobila nalog da odmah napusti teritoriju Iraka. Detalji razmene nisu dodatno precizirani, a istraga o okolnostima otmice i eventualnoj umešanosti drugih aktera je u toku.

“Nadležni organi su preduzeli sve neophodne mere kako bi osigurali bezbedno oslobađanje državljanke SAD i nastavili dalji rad na ovom slučaju”, navodi se u zvaničnoj izjavi iračkih vlasti.

Američka istoričarska asocijacija i nadzorna grupa podnele tužbu u Vašingtonu, pravna debata oko čuvanja predsedničkih zapisa

Dve nevladine organizacije podnele su tužbu protiv Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država osporavajući memorandum koji ocenjuje federalni zakon o predsedničkim zapisima kao neustavan. Tužba je podneta 7. aprila 2026. godine u federalnom sudu u Vašingtonu od strane Američke istorijske asocijacije i organizacije American Oversight. Ove organizacije tvrde da je očuvanje predsedničkih dokumenata ključno za pristupanje i proučavanje nacionalne istorije.

U središtu spora nalazi se pravno mišljenje Kancelarije za pravna pitanja Ministarstva pravde, koje je osporilo ustavnost Zakona o predsedničkim zapisima (Presidential Records Act). Prema navodima Ministarstva pravde, ova odluka znači da bivši predsednik Donald Tramp nije obavezan da postupi prema pomenutom zakonu.

U tužbi je istaknuto da je reč o pitanju očuvanja dokumenata od javnog značaja, koji omogućavaju građanima i istraživačima da proučavaju ključne događaje iz američke istorije. Organizacije navode da ograničavanje pristupa ili nepoštovanje ovog zakona može imati dugoročne posledice za transparentnost i demokratski nadzor.

Memorandum Ministarstva pravde, čiji je sadržaj javno dostupan, izazvao je debatu u pravnim i stručnim krugovima o tome da li izvršna vlast ima ovlašćenja da izuzme predsedničke zapise iz važećeg zakona. Tužba je inicirala novu pravnu raspravu o balansu između zaštite istorijskih dokumenata i ovlašćenja predsedničke funkcije.

Za sada nisu najavljene konkretne reakcije drugih institucija ili zvaničnika. Ostaje da se vidi kako će federalni sud u Vašingtonu razmatrati argumente obe strane i da li će ova odluka imati širi uticaj na buduće postupanje sa predsedničkim dokumentima u SAD.

Slučaj se odvija u trenutku kada je pitanje očuvanja i dostupnosti državnih zapisa često predmet javne i političke rasprave, naročito u svetlu nedavnih događaja vezanih za bivše i sadašnje zvaničnike američke administracije.