Zdravstvene službe i naučnici upozoravaju na porast smrtnih slučajeva, rekordi oboreni već u maju

Ekstremne temperature zabeležene su širom Evrope krajem maja, a prema poslednjim podacima, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tri puta je veći od onih u saobraćajnim nesrećama, navode zdravstveni stručnjaci i istraživači. Nacionalni alarm za vrućinu aktiviran je u Francuskoj još tokom maja, gde je sedam osoba izgubilo život usled visokih temperatura, dok se u Španiji beleže temperature blizu 40 stepeni Celzijusa.

Prema naučnicima, aktuelni talas vrućine deo je novog klimatskog trenda, pri čemu su temperature u Velikoj Britaniji već na početku leta dostigle 35,1 stepen Celzijusa, što je neuobičajeno za ovo doba godine. Ekološki epidemiolog Garjfalos Konstantinudis procenjuje da je u Engleskoj i Velsu tokom jednog vikenda registrovano približno 250 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

“Toplotni talasi koji dolaze rano u sezoni posebno su opasni zato što naši organizmi još nisu imali vremena da se prilagode”, objasnio je Konstantinudis. Naučnici ukazuju i na to da zagrevanje planete, izazvano ljudskim aktivnostima, povećava učestalost i intenzitet ovakvih događaja.

Zdravstvene službe širom Evrope pojačale su mere upozorenja, otvaraju rashladne centre i informišu građane o zaštiti tokom toplotnih talasa. Preporučuje se izbegavanje napornih aktivnosti tokom najtoplijih sati, adekvatna hidratacija i briga o starijima i osobama sa zdravstvenim problemima.

Stručnjaci za klimu navode da je dugoročno rešenje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i prilagođavanje gradova sve toplijim uslovima. “Ovaj najnoviji toplotni talas u Evropi je brutalan podsetnik na spiralne posledice klimatske krize, kako ljudske tako i ekonomske”, izjavio je Sajmon Stil iz Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

Državni organi potvrdili incident u Čatanugi, bolnica i proizvođač softvera bez komentara o slučaju

Zdravstveni radnici u najvećoj bolnici u Čatanugi, Erlanger Baroness, primetili su pre oko godinu dana da jedan od anestetičara pokazuje neobično ponašanje tokom dežurstva, uključujući otežan govor i pospanost. Prema dokumentaciji Odbora za sestrinstvo Tenesija, medicinski radnik je ubrzo nakon toga bio podvrgnut testiranju na prisustvo narkotika, koje nije prošao, nakon čega je otpušten. U izveštaju se navodi da je kasnije priznao kako je tokom nekoliko meseci uzimao i koristio preostali fentanil nakon operacija, ponekad i svakodnevno.

Ovakvi slučajevi, poznati kao “diverzija lekova”, predstavljaju nezakonito uzimanje kontrolisanih supstanci iz zdravstvenih ustanova i, prema navodima stručnjaka, nisu retkost u američkim bolnicama. Međutim, ovaj događaj je privukao pažnju zbog upotrebe naprednog softvera za nadzor lekova, koji u ovom slučaju nije prepoznao nepravilnosti.

Bolnica Erlanger Baroness koristi Sentri7, softver za praćenje lekova zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji je razvijen sa ciljem da otkriva nestanak supstanci brže od ljudske kontrole. Uprkos tome, prema izveštaju Odbora, softver tokom više meseci nije registrovao nestanak lekova niti druge nepravilnosti koje su, kako je navedeno, “trebale biti otkrivene”.

Ovaj slučaj, koji do sada nije bio javno poznat, ukazuje na potencijalne slabosti u primeni softverskih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u bolnicama, dok istovremeno ne postoji javna evidencija o učestalosti njihove upotrebe ili eventualnim propustima. Zdravstvene ustanove nisu u obavezi da javno izveštavaju o uvođenju ovakvih sistema niti o tehničkim problemima koji se mogu pojaviti tokom njihove primene.

Bolnica Erlanger Baroness, poznata i kao Erlanger Medical Center, nije želela da komentariše upotrebu Sentri7 softvera niti slučaj nestanka lekova. Portparol kompanije Wolters Kluwer, koja razvija Sentri7, takođe nije odgovorio na pitanja o ovom slučaju, ali je naveo da kompanija i dalje ima poverenja u svoj proizvod.

Stručnjaci iz oblasti medicine i veštačke inteligencije ističu da je nedostatak transparentnosti u vezi sa upotrebom ovakvih tehnologija izazov za zdravstveni sektor. Detalji o načinu rada i tačnosti softvera, kao i informacije o mogućim propustima, često nisu dostupni javnosti, što otežava procenu njihove efikasnosti.

Demokratski senatori najavili zakonodavne korake protiv fonda koji je predložila prethodna administracija, navodeći zabrinutost zbog njegove namene

Senatori Demokratske stranke u Sjedinjenim Američkim Državama pokrenuli su koordinisanu inicijativu s ciljem ukidanja fonda poznatog kao ‘anti-weaponization fund’, čija je vrednost iznosi više od 1,7 milijardi dolara, a koji je uspostavljen tokom prethodne administracije. Prema saopštenju objavljenom u ponedeljak, lider manjine u Senatu, Čak Šumer, istakao je da će demokrate koristiti razne zakonodavne i nadzorne mehanizme kako bi blokirale korišćenje sredstava iz ovog fonda.

U pismu upućenom kolegama u Senatu, Šumer je naveo da će stranka reagovati na svaki pokušaj Republike da fond uključi u zakonodavni proces, kao i da će, ukoliko bude potrebe, predložiti amandmane kojima bi se fond ukinuo. “Ako pokušaju da sakriju ovo pitanje, iznećemo ga na glasanje na Senatu. Ako pokušaju da ga uključe kroz budžetske procedure, borićemo se i tamo”, navodi se u pismu.

Pored toga, troje demokratskih senatora najavili su predstavljanje zakonskog predloga kojim bi se ukinuo pomenuti fond i onemogućilo korišćenje tih sredstava za isplate predsedniku, njegovim saradnicima ili licima povezanima sa događajima od 6. januara 2021. godine. Predlog zakona pod nazivom ‘Drain the Slush Fund Act’ predlažu senatori Adam Šif iz Kalifornije, Mark Keli iz Arizone i Elisa Slotkin iz Mičigena.

Senator Adam Šif izjavio je da će demokrate nastaviti da prate upotrebu budžetskih sredstava i da će, po potrebi, preduzimati zakonodavne korake. “Kao senatori koji su imali priliku da iz prve ruke vide posledice zloupotrebe državnih institucija, smatramo da je važno delovati preventivno”, istakao je Šif.

Republikanska strana do sada nije zvanično komentarisala najavu demokrata niti odgovorila na konkretne kritike vezane za namenu fonda. Prema navodima iz otvorenih izvora, sredstva iz fonda predviđena su za različite namene u okviru izvršne vlasti, ali demokrate izražavaju zabrinutost zbog potencijalne zloupotrebe i nedostatka transparentnosti.

Ova inicijativa deo je šireg političkog procesa u kojem se razmatraju budžetske i zakonodavne mere povezane sa načinom finansiranja federalnih institucija. Rasprava o fondu dolazi u trenutku kada se u Kongresu vode pregovori o prioritetima u narednom budžetskom periodu i kada je pažnja usmerena na pitanje odgovornosti i nadzora nad korišćenjem javnih sredstava.

Nastavak rasprave o ovom pitanju očekuje se tokom narednih nedelja, a zakonodavne procedure i eventualno glasanje u Senatu zavisiće od daljeg toka pregovora između dve glavne političke stranke.