Prema internim dokumentima, predlog bi omogućio službenicima da odbiju zahteve podnete posle godinu dana boravka, bez razgovora sa podnosiocima

Prema internim dokumentima američke savezne vlade, administracija predsednika Donalda Trampa radi na predlogu koji bi omogućio službenicima za imigraciju da ubrzano odbijaju određene zahteve za azil bez obaveznog intervjua sa podnosiocima. Kako se navodi, plan predviđa da američka Služba za državljanstvo i imigraciju (USCIS), koja deluje u okviru Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS), može da odbaci prijave koje su podnete više od godinu dana nakon dolaska u Sjedinjene Države, bez sprovođenja tradicionalnog procesa intervjuisanja aplikanta.

Predlog pomenut u dokumentima deo je šire strategije administracije da pooštri pristup američkom azilantskom sistemu. Zvaničnici su ranije ukazivali na navodnu pojavu sistemske zloupotrebe prava na azil, ističući potrebu za dodatnim merama kontrole i ubrzanja procedure odlučivanja o zahtevima.

Ako predlog bude usvojen, aplikanti kojima bi bili odbijeni zahtevi na ovaj način bili bi prosleđeni imigracionom sudu pri Ministarstvu pravde, gde bi morali da iznesu svoje argumente u formalnom sudskom postupku. U tim slučajevima, proces bi se nastavio u tzv. kontradiktornom okruženju, gde bi sud odlučivao o osnovanosti ostanka u zemlji.

Američki zakon o imigraciji već predviđa određene rokove i uslove za podnošenje zahteva za azil, a aplikacije podnete više od godinu dana nakon ulaska u SAD mogu biti odbačene osim ako podnosilac ne dokaže postojanje izuzetnih okolnosti. Prema navodima iz dokumenata, nova regulativa bi omogućila službenicima da bez daljeg razgovora donesu odluku o odbijanju, oslanjajući se na datum podnošenja i druge administrativne podatke.

Ovaj nacrt regulative predstavlja poslednji u nizu predloga kojim se nastoji da se ograniči broj podnetih i odobrenih zahteva za azil u SAD. Predstavnici administracije navode da je cilj sprečavanje zloupotreba, dok je ranije bilo reakcija sa različitih strana o uticaju ovakvih mera na postupak zaštite tražilaca azila.

Zvaničnih komentara na ovaj predlog u trenutku objave izveštaja nije bilo. Proces izrade i usvajanja novih pravila obično uključuje period javnog komentarisanja i pravnu reviziju pre konačnog stupanja na snagu.

Zdravstvene službe i naučnici upozoravaju na porast smrtnih slučajeva, rekordi oboreni već u maju

Ekstremne temperature zabeležene su širom Evrope krajem maja, a prema poslednjim podacima, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tri puta je veći od onih u saobraćajnim nesrećama, navode zdravstveni stručnjaci i istraživači. Nacionalni alarm za vrućinu aktiviran je u Francuskoj još tokom maja, gde je sedam osoba izgubilo život usled visokih temperatura, dok se u Španiji beleže temperature blizu 40 stepeni Celzijusa.

Prema naučnicima, aktuelni talas vrućine deo je novog klimatskog trenda, pri čemu su temperature u Velikoj Britaniji već na početku leta dostigle 35,1 stepen Celzijusa, što je neuobičajeno za ovo doba godine. Ekološki epidemiolog Garjfalos Konstantinudis procenjuje da je u Engleskoj i Velsu tokom jednog vikenda registrovano približno 250 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

“Toplotni talasi koji dolaze rano u sezoni posebno su opasni zato što naši organizmi još nisu imali vremena da se prilagode”, objasnio je Konstantinudis. Naučnici ukazuju i na to da zagrevanje planete, izazvano ljudskim aktivnostima, povećava učestalost i intenzitet ovakvih događaja.

Zdravstvene službe širom Evrope pojačale su mere upozorenja, otvaraju rashladne centre i informišu građane o zaštiti tokom toplotnih talasa. Preporučuje se izbegavanje napornih aktivnosti tokom najtoplijih sati, adekvatna hidratacija i briga o starijima i osobama sa zdravstvenim problemima.

Stručnjaci za klimu navode da je dugoročno rešenje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i prilagođavanje gradova sve toplijim uslovima. “Ovaj najnoviji toplotni talas u Evropi je brutalan podsetnik na spiralne posledice klimatske krize, kako ljudske tako i ekonomske”, izjavio je Sajmon Stil iz Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

Državni organi potvrdili incident u Čatanugi, bolnica i proizvođač softvera bez komentara o slučaju

Zdravstveni radnici u najvećoj bolnici u Čatanugi, Erlanger Baroness, primetili su pre oko godinu dana da jedan od anestetičara pokazuje neobično ponašanje tokom dežurstva, uključujući otežan govor i pospanost. Prema dokumentaciji Odbora za sestrinstvo Tenesija, medicinski radnik je ubrzo nakon toga bio podvrgnut testiranju na prisustvo narkotika, koje nije prošao, nakon čega je otpušten. U izveštaju se navodi da je kasnije priznao kako je tokom nekoliko meseci uzimao i koristio preostali fentanil nakon operacija, ponekad i svakodnevno.

Ovakvi slučajevi, poznati kao “diverzija lekova”, predstavljaju nezakonito uzimanje kontrolisanih supstanci iz zdravstvenih ustanova i, prema navodima stručnjaka, nisu retkost u američkim bolnicama. Međutim, ovaj događaj je privukao pažnju zbog upotrebe naprednog softvera za nadzor lekova, koji u ovom slučaju nije prepoznao nepravilnosti.

Bolnica Erlanger Baroness koristi Sentri7, softver za praćenje lekova zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji je razvijen sa ciljem da otkriva nestanak supstanci brže od ljudske kontrole. Uprkos tome, prema izveštaju Odbora, softver tokom više meseci nije registrovao nestanak lekova niti druge nepravilnosti koje su, kako je navedeno, “trebale biti otkrivene”.

Ovaj slučaj, koji do sada nije bio javno poznat, ukazuje na potencijalne slabosti u primeni softverskih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u bolnicama, dok istovremeno ne postoji javna evidencija o učestalosti njihove upotrebe ili eventualnim propustima. Zdravstvene ustanove nisu u obavezi da javno izveštavaju o uvođenju ovakvih sistema niti o tehničkim problemima koji se mogu pojaviti tokom njihove primene.

Bolnica Erlanger Baroness, poznata i kao Erlanger Medical Center, nije želela da komentariše upotrebu Sentri7 softvera niti slučaj nestanka lekova. Portparol kompanije Wolters Kluwer, koja razvija Sentri7, takođe nije odgovorio na pitanja o ovom slučaju, ali je naveo da kompanija i dalje ima poverenja u svoj proizvod.

Stručnjaci iz oblasti medicine i veštačke inteligencije ističu da je nedostatak transparentnosti u vezi sa upotrebom ovakvih tehnologija izazov za zdravstveni sektor. Detalji o načinu rada i tačnosti softvera, kao i informacije o mogućim propustima, često nisu dostupni javnosti, što otežava procenu njihove efikasnosti.