Nova analiza ističe kako Kina smanjuje tehnološku zavisnost od Rusije dok saradnja prelazi u zajedničke vojne vežbe

Vojna saradnja Kine i Rusije doživela je značajne promene poslednjih decenija, pokazuje najnovija analiza istraživačkog projekta ChinaPower. Iako su tokom pedesetih godina prošlog veka ruska vojna pomoć i transfer tehnologije omogućili izgradnju kineske armije, odnosi su doživeli nagle prekide i ponovna zbližavanja, posebno nakon Hladnog rata. U periodu nakon 1989. godine, Rusija je obezbedila Kini većinu uvoznog oružja, uključujući avione Su-27 i Su-30, podmornice klase Kilo i PVO sisteme S-300, što je ubrzalo modernizaciju kineskih snaga.

Međutim, krajem dvehiljaditih godina odnosi su zahladneli zbog kineskog reverzibilnog inženjeringa i špijunaže, posebno u oblasti vazduhoplovstva i laserskih sistema. Prema analizi, najmanje 21 slučaj špijunaže i hakovanja kineske strane bio je usmeren na rusku vojnu tehnologiju. Ruski zvaničnici su 2019. godine izneli podatak o više od 500 slučajeva neovlašćenog kopiranja njihove opreme, uključujući motore i PVO sisteme.

Razvoj domaće kineske vojne industrije doveo je do drastičnog smanjenja uvoza ruskih komponenti. Kina je počela da proizvodi sopstvene motore WS-15 i WS-19 za najnovije borbene avione, kao i WS-20 za transportere i bombardere, čime je gotovo u potpunosti zamenila ruske motore. U novoj fazi odnosa dominiraju zajedničke vojne vežbe, koje predstavljaju političku demonstraciju snage, dok je tradicionalni odnos kupca i prodavca oružja u opadanju. Kina sada, u mnogim tehnološkim aspektima, zauzima dominantnu poziciju u partnerstvu sa Rusijom.

Američki zvaničnici navode da je razgovor bio napet, Tramp upozorio na posledice eskalacije sukoba

Američki predsednik Donald Tramp uputio je u ponedeljak ozbiljne kritike izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu tokom telefonskog razgovora povodom eskalacije izraelskih vojnih akcija u Libanu, navode dva američka zvaničnika upoznata sa sadržajem razgovora. Tramp je, prema navodima izvora, Netanjahuu poručio da bi sprovođenje pretnji o bombardovanju Bejruta moglo dodatno da izoluje Izrael na međunarodnoj sceni.

Prema istim izvorima, Tramp je Netanjahuu rekao: “Potpuno si lud. Bio bi u zatvoru da nije bilo mene. Spasavam ti političku karijeru. Sada te svi mrze. Svi mrze Izrael zbog ovoga.” Drugi zvaničnik je naveo da je Tramp bio vidno uznemiren tokom razgovora i u jednom trenutku uzviknuo: “Šta to, dođavola, radiš?”

Tramp je ocenio da Izrael ima pravo na odgovor na napade Hezbolaha, ali je izrazio zabrinutost zbog, kako je naveo, nesrazmerne eskalacije sukoba i velikog broja civilnih žrtava u Libanu. Takođe, usprotivio se rušenju čitavih zgrada radi eliminacije pojedinačnih komandanata Hezbolaha, navodeći da takvi potezi dodatno pogoršavaju situaciju.

Jedan izraelski zvaničnik izjavio je da je nakon razgovora Izrael odustao od planova za napade na ciljeve Hezbolaha u Bejrutu. Iako su Tramp i Netanjahu i ranije imali napete razgovore, zvaničnici navode da je ovaj među najtežima od Trampovog povratka u Belu kuću.

Nakon razgovora, Tramp je na društvenoj mreži objavio da se pregovori sa Iranom nastavljaju ubrzanim tempom i potvrdio postizanje dogovora o prekidu vatre između Izraela i Hezbolaha. Naveo je i da su “produktivni razgovori” sa Netanjahuom i predstavnicima Hezbolaha doveli do dogovora o obustavi vatre i otkazivanju slanja izraelskih trupa u Bejrut.

Premijer Netanjahu je u svojoj izjavi naveo da je Trampu poručio da će Izrael napasti ciljeve u Bejrutu ukoliko Hezbolah ne prekine napade, kao i da će izraelske snage nastaviti operacije na jugu Libana, uz naglasak da stav Izraela ostaje nepromenjen.

Lokalne vlasti potvrdile pogibiju i ranjavanje civila nakon napada na Kijev i druge oblasti, evakuacija stanovništva u toku

Višestruki ruski raketni i dron napadi izvedeni su na više lokacija u Ukrajini u ranim jutarnjim satima 2. juna 2026. godine, saopštile su ukrajinske vlasti. Prema navodima zvaničnika, poginulo je najmanje devet osoba, dok je više desetina civila ranjeno. Napadi su usledili nekoliko dana nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio na mogućnost intenziviranja vojnih dejstava.

Glavni grad Ukrajine, Kijev, bio je jedna od ključnih meta, gde su prema izveštajima lokalnih vlasti zabeležene eksplozije izazvane balističkim raketama. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da su napadi izazvali požare, prekide u snabdevanju električnom energijom u više gradskih četvrti i oštećenje stambenih objekata. “Eksplozije u gradu. Protivvazdušna odbrana je aktivna. Sklonite se u skloništa”, poručio je ranije Kličko stanovnicima preko zvaničnih kanala.

Prema podacima gradskih vlasti, najmanje četiri osobe su poginule u Kijevu, dok je 58 ljudi, uključujući i dvoje dece, zadobilo povrede različitog stepena. Novinari na terenu zabeležili su scene gde su stanovnici, noseći osnovne potrepštine, žurno ulazili u skloništa dok se iznad centra grada uzdizao gust dim. Šef vojne administracije Kijeva, Timur Tkačenko, naveo je da su tokom napada korišćene balističke rakete.

Svedoci sa lica mesta opisali su trenutke napada kao izuzetno haotične, ističući da je područje pogođeno eksplozijama bilo prekriveno dimom i ruševinama. “Nismo mogli da shvatimo šta se dešava. Sve je bilo u dimu i nije se moglo ništa videti”, izjavila je jedna stanovnica Kijeva nakon što je evakuisana iz oštećene zgrade zajedno sa svojom ćerkom.

Napadi su deo šireg intenziviranja sukoba, koji traje od početka ruske ofanzive u februaru 2022. godine. Učestali napadi na ukrajinske gradove često izazivaju reakcije ukrajinskih vlasti, dok su pregovori o prekidu vatre i dalje u zastoju. Prema podacima međunarodnih organizacija, sukob u Ukrajini predstavlja jednu od najsmrtonosnijih kriza u Evropi u poslednjim decenijama.

Do objavljivanja ovog izveštaja, ruska strana nije izdala zvanično saopštenje povodom najnovijih napada. Nezavisna verifikacija podataka o broju žrtava i materijalnoj šteti nije bila moguća. Vlasti u Kijevu i drugim pogođenim oblastima nastavile su sa evakuacijom stanovništva i sanacijom posledica napada.