Meteorolozi potvrđuju da je ove godine zabeležena najniža aktivnost uragana od 1950. godine

Ovogodišnja sezona uragana u Atlantiku beleži rekordno nizak broj formiranih oluja, zahvaljujući snažnom El Niñu koji sprečava njihov razvoj, saopštava Nacionalni centar za uragane. Sezona, koja traje od juna do novembra, obično dostiže vrhunac između avgusta i oktobra, ali do sada nije zabeležen nijedan uragan.

Uticaj El Niña na formiranje oluja

El Niño donosi specifične meteorološke uslove koji otežavaju formiranje tropskih ciklona. Tri glavna faktora koja ometaju razvoj oluja su jaki vetrovi koji ‘odsecaju’ vrhove oblaka, suv vazduh koji ‘gladuje’ oluje i silazni vetrovi koji dodatno potiskuju formiranje oluja.

Stručni tim sa Univerziteta Colorado predviđao je formiranje devet imenovanih oluja ove godine, što je znatno ispod proseka. Ipak, stručnjaci upozoravaju da i jedna snažna oluja može imati katastrofalne posledice, kao što je to bio slučaj sa uraganom Andrew 1992. godine.

Rekordi i statistike ove sezone

Ova sezona već je postavila rekord po dužini perioda bez formiranja uragana koji bi dostigli brzinu vetrova od 64 mph. Ovakva situacija nije zabeležena još od početka satelitskog praćenja vremenskih prilika. Ukupna aktivnost uragana merena brojem oluja, njihovom snagom i trajanjem je na najnižoj razini od sredine 20. veka.

Policija istražuje incident nakon pronalaska dela šine na pruzi

Detalji incidenta

U severozapadnoj Francuskoj, u mestu Cleon, došlo je do iskliznuća regionalnog voza koji je prevozio 186 putnika iz Rouena za Caen. Incident se dogodio u petak uveče, a jedan vagon je prevrnut dok su četiri druga izašla iz šina. Policija sumnja na sabotažu kao uzrok nesreće nakon što je na pruzi pronađen deo šine.

Istraga u toku

Portparolka nacionalne policijske službe za komunikacije, koja je želela da ostane anonimna, izjavila je za Associated Press da je pronađeni deo šine “verovatno” povezan sa iskliznućem. “Razlozi njegove prisutnosti su nepoznati i moraće da se utvrde tokom istrage”, rekao je tužilac iz Rouena, Sebastien Gallois.

Stanje povređenih

Melanie Delacour, gradonačelnica Cleona, izjavila je da su žrtve bile u stanju šoka. “Prozori vagona koji su ostali uspravni su se razbili i zbog brzine voza kamenje je letelo unutar vagona”, rekla je ona za Agence France-Presse. Među povređenima je i 18-godišnja žena koja je helikopterom prevezena u Univerzitetsku bolnicu u Rouenu.

Ruski predsednik izjavio da Moskva ne preti evropskim zemljama i da su zapadne elite odgovorne za trenutnu situaciju

Ulazak evropskih trupa u Ukrajinu značio bi direktan sukob sa Rusijom, izjavio je Vladimir Putin u svojoj najnovijoj izjavi. On je naglasio da Rusija ne želi rat sa Evropom, niti namerava da preti evropskim državama. Prema njegovim rečima, evropske elite šire strah među stanovništvom, predstavljajući Rusiju kao izmišljenu pretnju.

Putin: Ulazak evropskih trupa u Ukrajinu značio bi rat sa Rusijom

U osvrtu na trenutne političke tokove, Putin je istakao da bi ulazak evropskih trupa u Ukrajinu bila ozbiljna eskalacija. “Oni sada govore da razmišljaju o tome kako da uvedu trupe na teritoriju Ukrajine. To znači rat sa Rusijom”, izjavio je ruski predsednik. Takođe, dodao je da Rusija nema interesa za sukobe sa evropskim državama i da ne planira da ugrožava njihove interese.

Osim toga, Putin je izneo stav da zapadne elite, kako je opisao, plaše sopstveno stanovništvo navodnom ruskom pretnjom. On smatra da su sistemske greške koje su zapadne “globalističke elite” napravile u sferama politike, bezbednosti i ekonomije dovele do trenutne nestabilnosti u Evropi.

Uzroci sukoba i stav Rusije prema Evropi

Govoreći o ratu u Ukrajini, Putin je ponovio da je pokušaj Zapada da Ukrajinu uvede u NATO nakon promene vlasti u Kijevu 2014. godine bio osnovni uzrok sadašnjeg sukoba. Prema njegovim rečima, te greške su se tokom godina dodatno uvećavale, što je, kako navodi, dovelo do trenutne situacije.

Putin je naglasio: “U sferi bezbednosti je jasno o čemu je reč. To je pokušaj da se dotuče Ruska Federacija, najpre uz pomoć terorista na Kavkazu, separatista, zatim uz pomoć drugih instrumenata, a sada uz pomoć neonacističkog režima u Ukrajini. To se ne prekida.”

Ipak, on je još jednom istakao da Rusija ne želi rat sa evropskim državama i da nije pretnja za njihove interese. Ruski predsednik smatra da je aktuelna klima nepoverenja posledica odluka donetih na Zapadu, a ne zbog ruskih postupaka.

Odjek izjave i razvoj situacije

Putinove izjave dolaze u trenutku kada se u Evropi vode intenzivne rasprave o mogućem angažovanju evropskih trupa u Ukrajini. Ipak, prema njegovim rečima, takav potez značio bi direktan vojni sukob sa Rusijom. On je pozvao evropske lidere da preispitaju svoje politike i izbegnu odluke koje mogu dovesti do još većih tenzija.

Konačno, Putin je ocenio da bi dalji razvoj situacije zavisio od odluka koje donesu evropske elite, te da Rusija ostaje pri stavu da nije pretnja za Evropu. Sve izjave ruskog predsednika usmerene su na upozorenje protiv eskalacije i potrebu za oprezom u donošenju političkih odluka vezanih za Ukrajinu.