Zvaničnici potvrdili podizanje pretnje na ‘ozbiljan’ nivo nakon napada nožem u Londonu, dodatne mere bezbednosti uvedene

Vlada Velike Britanije saopštila je 30. aprila 2026. da je nacionalni nivo pretnje od terorizma podignut sa ‘značajnog’ na ‘ozbiljan’ nakon napada nožem u naselju Golders Grin u severozapadnom delu Londona, gde su ranjena dva pripadnika jevrejske zajednice. Odluku o podizanju nivoa pretnje potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, navodeći kao razlog povećanu opasnost od islamističkog i ekstremno desničarskog terorizma.

U zvaničnom saopštenju, ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud navela je da je incident u Golders Grinu okarakterisan kao ‘gnusan’ i ‘teroristički akt’. “Znam da će ovo izazvati zabrinutost kod mnogih, posebno unutar naše jevrejske zajednice koja je mnogo pretrpela”, istakla je Mahmud. Gradonačelnik Londona Sadiq Khan izrazio je solidarnost sa jevrejskom zajednicom, naglašavajući da gradske vlasti i policija preduzimaju sve mere kako bi osigurali bezbednost svih stanovnika.

Prema izjavama zvaničnika, nivo pretnje ‘ozbiljan’ predstavlja drugi najviši stepen pripravnosti u Velikoj Britaniji i znači da se smatra da je teroristički napad vrlo verovatan. Policija i bezbednosne službe pojačale su prisustvo u oblastima sa većim rizikom, a građanima je preporučeno da budu oprezni i prate zvanična uputstva.

Napad u Golders Grinu desio se svega mesec dana nakon što su četiri interventna vozila nezavisne jevrejske ambulantne službe bila meta podmetnutog požara u istom delu Londona. Zvaničnici ukazuju da se poslednjih meseci primećuje porast incidenata usmerenih ka pripadnicima jevrejske zajednice, a lokalne vlasti i dalje istražuju okolnosti oba događaja.

Britanski premijer Keir Starmer i komesar londonske policije Mark Rouli prisustvovali su sastanku predstavnika pravosudnih organa održanom neposredno nakon napada, gde su razmatrane dodatne mere zaštite i saradnja sa lokalnim zajednicama. Policija je u saopštenju navela da je istraga u toku i da će javnost biti blagovremeno informisana o svim novim detaljima.

Ovo je najnoviji u nizu incidenata koji su doveli do pojačanih tenzija i zabrinutosti širom zemlje. Zvaničnici apeluju na građane da ostanu mirni i da svaku sumnjivu aktivnost prijave nadležnim organima. Događaj u Golders Grinu deo je šireg trenda porasta bezbednosnih izazova u evropskim metropolama u poslednjem periodu.

Zvaničnici potvrđuju da je produžetak usvojen jednoglasno, program sada čeka odluku Predstavničkog doma

Senat Sjedinjenih Američkih Država izglasao je u četvrtak privremeno produženje dela Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), poznatog kao Sekcija 702, svega nekoliko sati pre isteka roka. Ovim produženjem omogućava se američkim obaveštajnim agencijama nastavak nadzora komunikacija stranih državljana bez sudskog naloga, dok se ne postigne širi politički dogovor oko trajnog rešenja.

Sekcija 702 trebalo je da istekne u petak u ponoć, što bi, prema zvaničnicima, značajno uticalo na mogućnosti američkih agencija da prate pretnje iz inostranstva. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa i predstavnici obe stranke u Kongresu navode da je reč o ključnom instrumentu nacionalne bezbednosti. Prema njihovim tvrdnjama, prestanak važenja ovog programa bi potencijalno otežao pristup informacijama relevantnim za bezbednost zemlje.

Senatori su jednoglasno podržali predlog zakona kojim se ovlašćenje produžava za još 45 dana. Ova odluka sada ide na razmatranje Predstavničkom domu, čije izjašnjavanje će biti ključno za dalji status programa.

Podsećamo, prvobitno je bilo predviđeno da Sekcija 702 istekne 20. aprila, ali su oba doma Kongresa neposredno pred istek pristali da rok produže za deset dana. Time je omogućeno dodatno vreme za postizanje kompromisa o eventualnim reformama.

U sredu je Predstavnički dom usvojio predlog zakona kojim bi Sekcija 702 bila produžena na tri godine, ali je u taj predlog uključena i zabrana uvođenja digitalne valute centralne banke. Ova odredba je, kako navode izvori iz Senata, uvedena kako bi se izašlo u susret delu konzervativnih poslanika koji zahtevaju reforme ovog programa. Zagovornici izmena traže i uvođenje obaveze da istražni organi pribave nalog suda pre pretrage komunikacija američkih državljana prikupljenih u okviru stranog nadzora.

Međutim, zabrana digitalne valute centralne banke nije prihvatljiva za Senat, gde je lider većine Džon Tun izjavio da je ta odredba ‘neprihvatljiva’ kao deo zakona o obaveštajnom nadzoru. Zbog ovih razlika, Senat je odlučio da predloži kratkoročno rešenje od 45 dana, tokom kojih bi trebalo da budu nastavljeni razgovori o izmenama i dugoročnom okviru programa.

Odluka Senata znači da će pravni okvir za elektronski nadzor ostati na snazi do postizanja šireg političkog konsenzusa, dok se u javnosti i dalje vode rasprave o balansu između bezbednosti i zaštite privatnosti građana. Prema navodima izvora iz Kongresa, očekuje se da naredni dani donesu intenzivne pregovore između oba doma o budućnosti Sekcije 702.

Američko Ministarstvo pravde otkrilo nove dokumente, istraga o okolnostima smrti i dalje traje

Nakon gotovo sedam godina od smrti Džefrija Epstajna, u javnosti su se pojavili novi detalji vezani za njegovo oproštajno pismo, koje je do sada bilo pod sudskom zabranom u Njujorku. Dokumenti otkrivaju okolnosti i događaje koji su prethodili zvanično utvrđenom samoubistvu ovog finansijera u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu 2019. godine.

Prema dostupnim informacijama, pismo je pronašao Epstajnov cimer iz ćelije, Nikolas Tartaljone, nakon incidenta u julu iste godine, kada je Epstajn zatečen bez svesti sa tragovima tkanine oko vrata. Iako je tada preživeo, Epstajn je pronađen mrtav 18 dana kasnije. U rukom pisanom pismu, kako tvrdi Tartaljone, stajala je poruka: “vreme je da se kaže zbogom”.

Savezni sudija prethodno je zapečatio pismo kao deo postupka protiv Tartaljonea, a njegovi advokati su potvrdili autentičnost dokumenta. Ministarstvo pravde navodi da institucije nisu imale direktan uvid u sam sadržaj pisma.

Dokumenti takođe ukazuju na bezbednosne propuste u tadašnjem zatvoru na Menhetnu i kontradiktorne izjave Epstajna. Nakon što su mu pronađeni tragovi na vratu, Epstajn je isprva tvrdio da ga je cimer pokušao ubiti. Ipak, nedelju dana kasnije, kazao je zvaničnicima da se oseća bezbedno i da nije bilo problema sa cimerom.

Zvanična istraga je smrt označila kao samoubistvo vešanjem. Ipak, pronalazak improvizovane omče i propusti zatvorskog osoblja izazvali su brojne spekulacije o mogućem ubistvu. U trenutku smrti, Epstajn je čekao suđenje za trgovinu ljudima u svrhu eksploatacije.

Ministarstvo pravde SAD je objavilo novi niz dokumenata u vezi sa ovim slučajem, što je dovelo do ponovnog otvaranja istrage o okolnostima smrti jednog od najpoznatijih pritvorenika u Americi.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz Ministarstva pravde.