Meta je jedini veliki AI developer koji nije dobrovoljno omogućio uvid u svoje modele, navode izvori iz industrije

Američka vlada je, prema navodima izvora iz industrije, zatražila od kompanije Meta da svoje AI modele učini dostupnim za nezavisnu procenu, zbog rastućih zabrinutosti oko bezbednosti i potencijalnih rizika savremenih veštačko-inteligenčnih tehnologija. Prema dostupnim informacijama, Meta je za sada jedini veliki proizvođač AI rešenja koji nije dobrovoljno omogućio uvid regulatorima i stručnjacima za veštačku inteligenciju.

Zahtev američke vlade dolazi u trenutku kada se ubrzano razvijaju napredni AI sistemi, a transparentnost i odgovornost postaju ključni prioriteti za države širom sveta. Dok su drugi vodeći developeri, uključujući OpenAI i Google, omogućili određeni nivo pristupa i procene svojih modela, Meta se do sada nije odlučila na takav korak. Ovaj potez američkih vlasti ima za cilj da obezbedi da svi ključni akteri na tržištu AI rešenja prođu kroz slične bezbednosne i etičke provere.

Meta, poznata kao vlasnik platformi Facebook, Instagram i WhatsApp, razvija sopstvene LLM (Large Language Model) alate, ali njihovi tehnički detalji i zaštitni mehanizmi nisu bili predmet eksterne revizije. Vlada želi da proceni na koji način Meta implementira bezbednosne kontrole i da li su njihovi sistemi podložni zloupotrebama ili greškama koje bi mogle imati široke posledice.

Ovaj slučaj otvara pitanja o standardizaciji procedura za testiranje i procenu AI modela na globalnom nivou, kao i o tome kako balansirati inovacije sa odgovornošću i javnom sigurnošću. Iako iz kompanije Meta do sada nije bilo zvaničnih komentara na zahtev vlade, industrijski posmatrači smatraju da bi ishod ovog procesa mogao uticati na buduće regulative i praksu u domenu razvoja veštačke inteligencije.

ADAC savetuje vozače da tokom visokih temperatura povećaju pritisak u gumama za 0,2 bara radi bolje bezbednosti

Visoke letnje temperature imaju značajan uticaj na bezbednost vožnje, posebno kada je reč o pritisku u automobilskim gumama. Nemački auto-klub ADAC izdao je preporuku svim vozačima da obrate pažnju na takozvano pravilo 0,2 bara, koje može doprineti izbegavanju opasnih situacija na putu tokom letnjih meseci. Sa porastom spoljnih temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa, asfalt se dodatno zagreva, što u kombinaciji sa trenjem tokom vožnje dovodi do povećanja temperature unutar same gume. To povećava rizik od deformacija i gubitka stabilnosti vozila.

ADAC preporučuje da vozači u letnjim uslovima pritisak u gumama podese na fabrički preporučenu vrednost, sa dodatnim povećanjem od najmanje 0,2 bara. Stručnjaci ističu da je česta zabluda među vozačima da leti treba ispuštati vazduh iz guma; zapravo, prenizak pritisak uzrokuje veće savijanje gume tokom rotacije, što povećava unutrašnju temperaturu i rizik od oštećenja. Preporučeni pritisak za određeno vozilo najčešće je naveden na unutrašnjoj strani poklopca rezervoara, B-stubu vozačevih vrata ili u fabričkom uputstvu.

Pritisak u gumama treba meriti dok su gume hladne, odnosno pre početka vožnje, jer nakon duže vožnje ili vožnje autoputem dolazi do zagrevanja vazduha unutar gume, što može dovesti do netačnih očitavanja. Ukoliko se vozilo koristi za duža putovanja ili je dodatno opterećeno prtljagom, ADAC savetuje povećanje pritiska za 0,3 do 0,4 bara, ali uvek u okviru maksimalnih vrednosti koje preporučuje proizvođač vozila.

ADAC takođe upozorava na još jednu čestu grešku – korišćenje zimskih guma tokom leta. Zimske gume su napravljene od mekše smeše, prilagođene niskim temperaturama, pa se na vrelom asfaltu brže zagrevaju, troše i smanjuju stabilnost, produžavajući zaustavni put. Stručnjaci ističu da ova praksa može ozbiljno ugroziti bezbednost, naročito pri većim brzinama i u intenzivnom saobraćaju.

Platforma u vlasništvu Google-a suočava se sa hiljadama sličnih tužbi koje se odnose na uticaj na mlađe korisnike

YouTube, popularna platforma za deljenje video sadržaja u vlasništvu kompanije Google, postigao je ranu nagodbu u jednom od prvih sudskih slučajeva koji se bave uticajem društvenih mreža na decu. Ova nagodba dolazi u trenutku kada postoji veliki broj sličnih tužbi koje optužuju tehnološke kompanije za doprinos razvoju zavisnosti kod mladih i negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Nagodba je rezultat slučaja koji je privukao pažnju javnosti i pravnih eksperata, jer predstavlja jedan od prvih pokušaja da se pravno adresira odgovornost platformi poput YouTube-a za navodni štetan uticaj na decu. Iako detalji same nagodbe nisu objavljeni, poznato je da je platforma, suočena sa hiljadama sličnih tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama, odlučila da postigne dogovor van suda kako bi izbegla dalju eskalaciju procesa.

Ovo nije prvi put da se velike tehnološke kompanije susreću sa pravnim izazovima ovog tipa. Slučajevi protiv drugih velikih društvenih mreža, uključujući Meta, TikTok i Snap, takođe su u toku i predstavljaju deo šireg trenda u kojem roditelji i škole pokušavaju da pozovu na odgovornost platforme zbog efekata koje njihovi algoritmi i sadržaji mogu imati na mlade korisnike.

Stručnjaci iz industrije ističu da bi ishod ovakvih slučajeva mogao da ima značajan uticaj na buduće regulative i način na koji tehnološke kompanije pristupaju zaštiti dece na internetu. Osim potencijalnih finansijskih posledica, ovakvi procesi mogu dovesti do promena u dizajnu proizvoda, kao i do uvođenja dodatnih mehanizama za nadzor i kontrolu sadržaja namenjenog mlađim korisnicima.

YouTube i druge platforme već su uvele određene mere za zaštitu dece, uključujući ograničenja za mlađe korisnike, ali tužbe ukazuju na to da roditelji i dalje nisu zadovoljni postojećim rešenjima. Očekuje se da će naredni meseci doneti više informacija o ishodu sličnih slučajeva i mogućim promenama u industriji.