Lokalne vlasti potvrdile incident u blizini francuske granice, istraga u toku, osumnjičeni pobegao u Francusku

Tri osobe su ozbiljno povređene u eksploziji naprave u stambenoj zgradi u Monaku u ponedeljak uveče, saopštile su lokalne vlasti. Prema navodima najviših zvaničnika Monaka, do incidenta je došlo oko 21.00 časova na ulazu u rezidencijalni objekat u blizini granice sa Francuskom.

Među povređenima su dva odrasla lica i jedno dete, koji su nakon eksplozije prebačeni na lečenje u bolnice u Francuskoj. Zvaničnici su potvrdili da je napad izazvao uznemirenost u Monaku, poznatom po visokom stepenu bezbednosti. Vlasti su navele da je osumnjičeni za napad napustio teritoriju Monaka peške i prešao granicu u susednu Francusku, gde je identifikovan putem video-nadzora.

Prema izveštajima međunarodnih i ukrajinskih medija, među povređenima se nalazi i ukrajinski građevinski preduzetnik Vadim Jermolajev. Ukrajinski izvori navode da je on bio predmet sankcija u Ukrajini tokom 2023. godine zbog navodnih veza sa Rusijom. Zvaničnici Monaka nisu javno saopštili identitete povređenih, ali su potvrdili da je istraga u toku i da se motiv napada još utvrđuje.

Na konferenciji za medije, ministar države Monaka Kristof Mirmand izjavio je da su sve službe bezbednosti u zemlji mobilisane kako bi se osigurala bezbednost stanovništva. Princ Monaka, Albert II, osudio je incident i istakao da su svi resursi angažovani radi rasvetljavanja slučaja.

Francuska policija potvrdila je da učestvuje u potrazi za osumnjičenim i pruža podršku istrazi, ali dodatne informacije nisu saopštene javnosti. Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni je viđen na kamerama u Monaku i u susednom francuskom mestu Bozole.

Eksplozija ovog tipa je retkost u Monaku, a incident je izazvao pojačane mere bezbednosti na granici sa Francuskom. Vlasti su pozvale građane na oprez i saradnju sa istražnim organima. Istraga je u toku, a motiv napada za sada nije poznat.

Nezavisna verifikacija svih detalja nije bila moguća u trenutku objavljivanja ove vesti.

Svetska zdravstvena organizacija navodi više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 21. juna, dok evropski zvaničnici upozoravaju na rizik za stariju populaciju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna u Evropi je zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, pri čemu su starije osobe najugroženija grupa. Problem vrućina pogađa čitav kontinent, koji ima najstariju populaciju na svetu i beleži najbrže zagrevanje među kontinentima, saopštavaju međunarodni izveštaji.

Iako Evropa ima veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom po glavi stanovnika nego druga područja, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama je i dalje manji u poređenju sa nekim drugim regionima. Evropski zvaničnici su ukazali na potrebu prilagođavanja gradova i zajednica, ali rešenja poput sveobuhvatne upotrebe klima uređaja nisu široko prihvaćena.

Prema istraživanju iz 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti smrtnost povezanu sa vrućinom i do 75%. Ipak, procenjuje se da oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima uređaj, dok je taj procenat u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90%. Stručnjaci za urbanu adaptaciju, poput Ine Vandecasteele iz Evropske agencije za životnu sredinu, ukazuju da masovna ugradnja klima uređaja može doprineti daljem zagrevanju urbanih sredina i povećati troškove energije, koji su u Evropi znatno viši nego u SAD.

Evropske vlade umesto toga ulažu u alternativne mere, kao što su javne rashladne stanice i praćenje stanja ugroženih grupa. U Rimu se, na primer, koristi nosiva tehnologija za nadzor zdravstvenog stanja starijih osoba tokom toplotnih talasa, dok je Italija u poslednjim godinama zabeležila veći stepen prihvatanja klima uređaja u poređenju sa ostatkom kontinenta. Prema navodima izveštaja, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima uređaj do 2024. godine.

Opšti stav evropskih zvaničnika jeste da upotreba klima uređaja treba da bude ograničena na najugroženije grupe, poput pacijenata u bolnicama i starijih osoba, dok su dugoročne strategije usmerene na prilagođavanje urbanih sredina i smanjenje energetskog opterećenja. Istovremeno, međunarodni izveštaji navode da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima očuvanja istorijskih i gusto naseljenih gradskih jezgara, što dodatno komplikuje implementaciju standardnih rešenja za hlađenje.

Evropski kontinent nastavlja da se suočava sa izazovima visokih temperatura i adaptacije infrastrukture, dok relevantne institucije prate razvoj situacije i upozoravaju na potrebu preduzimanja dodatnih mera u narednim talasima vrućina.

Lokalne vlasti najavile najstrože mere obezbeđenja u poslednjih nekoliko decenija, događaj označen kao Nacionalni specijalni bezbednosni događaj

Ovogodišnja proslava Dana nezavisnosti u Vašingtonu, povodom 250. godišnjice, biće obeležena produženim vojnim preletima i velikim vatrometom, uz najstrože mere bezbednosti u poslednjih nekoliko decenija, saopštili su gradski zvaničnici.

Prema rečima vršioca dužnosti načelnika Policijske uprave Vašingtona Džefa Kerola, najavljeno je da će vatromet ove godine početi u 23 časa, što je kasnije nego prethodnih godina kada je start bio oko 21 čas. Gradonačelnica Murijel Bauzer izjavila je da se očekuje da vatromet traje duže nego ranijih godina.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je obraćanje javnosti u 21 čas, neposredno pre vatrometa. Od 13:15 časova planiran je avio-miting u kom će učestvovati stotine letelica, a tokom dana na Nacionalnom molu održaće se i manifestacija “Great American State Fair” koja traje do 10. jula. U pojedinim kvartovima biće organizovane parade i drugi događaji.

Glavne aktivnosti na Nacionalnom molu proglašene su Nacionalnim specijalnim bezbednosnim događajem, što je status koji se dodeljuje manifestacijama velikih razmera kao što su Super Bowl ili predsedničke inauguracije. Prema saopštenju policije, bezbednosne mere biće pojačane u poređenju sa prethodnim proslavama Dana nezavisnosti u Vašingtonu, uključujući više blokada sa vozilima, dodatne ograde i betonske barijere.

Federalni istražni biro (FBI) naveo je da trenutno nema informacija o verodostojnim pretnjama vezanim za proslavu, ali da se nastavlja sa pojačanim merama opreza. “Uvek ostajemo budni”, izjavio je zamenik direktora FBI-a za Vašingtonsku kancelariju Daren Koks.

Posetioci koji planiraju da vatromet prate sa prostora oko spomenika Vašington trebaju biti spremni na procedure slične onima na aerodromima, uključujući prolazak kroz detektore za metal, saopštila je specijalna agentkinja Tajne službe Tara Makliz. Gosti mogu pristupiti prostoru već od 13 časova, a preporučeni ulazi su sa istočne strane spomenika na uglu avenije Konstitušn i 14. ulice NW, ili sa strane avenije Indipendens i 14. ulice SW.

Organizatori pozivaju posetioce da se pridržavaju bezbednosnih smernica i dolaze ranije zbog očekivanih gužvi i detaljnih provera. Zvaničnici ističu da će tokom celog dana biti prisutne dodatne jedinice policije i drugih službi bezbednosti kako bi proslava protekla bez incidenata.

Ove godine Vašington očekuje rekordnu posetu na proslavi Dana nezavisnosti, dok istovremeno preduzima široke mere zaštite građana i gostiju tokom svih planiranih događaja.