Svet

Evropska unija produžila individualne sankcije Rusiji do septembra 2026. godine

Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Published

2 hours ago

March 14, 2026

vesti

Foto Izvor: Pink.rs

Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.

Povezano

Up Next

Iran najavio odmazdu na američke kompanije u regionu u slučaju napada na energetsku infrastrukturu

Ne propustite

SAD ponudile nagradu za informacije o Modžtabi Hamneiju i devet iranskih zvaničnika

Pročitaj još

Click to comment

Svet

Papa Lav XIV uselio se u papski stan u Apostolskoj palati posle renoviranja

Vatikan potvrdio da će novi papa boraviti u rezidenciji koju prethodni papa Franja nije koristio tokom 12 godina

Published

37 minutes ago

March 14, 2026

vesti

Vatikan potvrdio da će novi papa boraviti u rezidenciji koju prethodni papa Franja nije koristio tokom 12 godina

Papa Lav XIV uselio se danas u renovirani papski stan na trećem spratu Apostolske palate, zvanične papske rezidencije koja gleda na Trg Svetog Petra, potvrđeno je iz Vatikana. Stan nije bio korišćen tokom 12-godišnjeg pontifikata pape Franje, koji je izabran da živi u drugoj vatikanskoj rezidenciji.

Nakon izbora prošlog maja, papa Lav XIV je do sada boravio u malom stanu u Palati del Sant Uficio, gde su privatni stanovi za vatikanske zvaničnike. Tokom prethodnih deset meseci, Vatikan je sproveo opsežno renoviranje papskog stana u Apostolskoj palati, uključujući zamenu električnih i vodovodnih instalacija, kako bi prostor bio prikladan za upotrebu.

Kako je saopšteno, sa papom Lavom XIV u novom stanu živeće i njegovi najbliži saradnici. U periodu pred useljenje, oko palate su bila vidljiva radovi i oprema potrebna za obnovu.

Prethodni papa Franja odlučio je da ne koristi zvaničnu papsku rezidenciju, već je tokom svog pontifikata boravio u rezidenciji Santa Marta, hotelu institucionalnog tipa u Vatikanu, želeći da bude okružen drugim ljudima. U Santa Marti inače odsedaju kardinali tokom konklava i sveštenici u poseti Vatikanu.

Odluka pape Franje bila je u skladu sa njegovim ličnim preferencijama i željom za jednostavnijim načinom života, dok povratak pape Lava XIV u tradicionalnu rezidenciju predstavlja povratak praksi prethodnih pontifikata.

Pročitaj još

Svet

Rik Grenel povukao se sa mesta direktora Kenedi centra u Vašingtonu

Upravni odbor centra najavio imenovanje novog direktora, tokom leta počinje dvogodišnje renoviranje

Published

37 minutes ago

March 14, 2026

vesti

Upravni odbor centra najavio imenovanje novog direktora, tokom leta počinje dvogodišnje renoviranje

Rik Grenel, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Nemačkoj i nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo, povukao se sa funkcije direktora Kenedi centra u Vašingtonu nakon jedne godine na toj poziciji. Njegovu smenu najavio je američki predsednik Donald Tramp, koji je putem društvene mreže saopštio da će Grenela zameniti Met Floka, dosadašnji potpredsednik centra za operacije objekata.

Grenel je tokom mandata nadgledao opsežne promene u radu centra, što je rezultiralo odlaskom umetnika i padom prodaje karata. Kenedi centar za scenske umetnosti sada se priprema za zatvaranje zbog velikog renoviranja koje će, prema planu, trajati dve godine i početi u julu.

„Rik Grenel je uradio odličan posao u koordinaciji različitih elemenata Centra tokom prelaznog perioda i želim da mu se zahvalim na izuzetnom radu koji je obavio“, naveo je predsednik Tramp. Dodao je da je Met Floka, koji se timu centra pridružio u januaru 2024. godine, „pomogao da postignemo ogroman napredak u dovođenju Centra do izvrsnosti“.

Prema zvaničnom saopštenju upravnog odbora, Floka ima višegodišnje iskustvo u upravljanju objektima i izgradnjom, a nakon potvrde njegovog imenovanja nadgledaće masovni projekat renoviranja centra.

Planirano je da renoviranje Kenedi centra počne tokom leta i traje dve godine, tokom kojih će objekat biti zatvoren za javnost.

Pročitaj još

Svet

Američke snage bombardovale iransko ostrvo Harg, pogođena ambasada SAD u Iraku

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Published

2 hours ago

March 14, 2026

vesti

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Na 15. dan sukoba na Bliskom istoku, američke snage izvele su bombardovanje ključnog iranskog ostrva Harg, a istovremeno je došlo do raketnog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Iraku. Prema policijskim izvorima, napadi se nastavljaju širom regiona, uz više od 2.000 žrtava, a najviše poginulih je u Iranu i Libanu.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je deo osoblja mađarskog konzulata u Erbilu, na severu Iraka, povučen iz bezbednosnih razloga. “Iranski napadi ugrožavaju praktično ceo region Zaliva, pa smo u dogovoru sa saveznicima odlučili da naši vojnici i deo osoblja konzulata budu vraćeni kući”, naveo je Sijarto.

Prema dostupnim informacijama, iranske snage nastavljaju raketne i dron udare na ciljeve širom Bliskog istoka, dok su američko-izraelski napadi usmereni na strateške tačke u Iranu. Nastavak oružanih akcija doveo je do pogoršanja bezbednosne situacije i povećanja broja civilnih žrtava.

Istraga o napadu na američku ambasadu u Iraku je u toku, a nadležne službe prate razvoj događaja i stanje bezbednosti na terenu. Zvaničnici ističu da je situacija i dalje nestabilna i upozoravaju na mogućnost novih napada u regionu.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz nadležnih službi.

Pročitaj još