Connect with us

Svet

Evropska služba za spoljne poslove predstavila izveštaj o informacionim pretnjama za 2026. godinu

Institucija najavila nove mere protiv manipulacije informacijama, sa posebnim fokusom na aktivnosti iz Rusije i Kine

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Institucija najavila nove mere protiv manipulacije informacijama, sa posebnim fokusom na aktivnosti iz Rusije i Kine

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) održala je četvrtu godišnju konferenciju o suzbijanju strane manipulacije informacijama i mešanju (FIMI), gde je predstavljen strateški okvir za suzbijanje ovih pretnji do 2026. godine. Konferencija je održana u Briselu, a izveštaj naglašava promenu pristupa Evropske unije u borbi protiv hibridnih pretnji, saopšteno je iz EEAS.

Prema izveštaju, EEAS se više ne fokusira samo na demantovanje pojedinačnih dezinformacija, već na razotkrivanje i uništavanje infrastrukture koja omogućava širenje manipulacija. U dokumentu se navodi da su ovakve operacije često povezane sa serverskim mrežama, botovima i skrivenim digitalnim kanalima, a uništavanjem tih oslonaca, kampanje dezinformacija mogu biti brzo i efikasno prekinute.

Posebna pažnja posvećena je akterima iz Rusije i Kine, koji su označeni kao glavni izvori informacionih pretnji. Evropska unija najavila je primenu tzv. FIMI paketa alata, koji podrazumeva uvođenje ciljanih sankcija pojedincima i entitetima odgovornim za širenje lažnih narativa, kao i javnu atribuciju aktivnosti ruskih obaveštajnih službi. U odnosu na kineske aktivnosti, EU planira pooštravanje kontrole digitalnih platformi i primenu Zakona o digitalnim uslugama, uz saradnju sa partnerima iz G7 i NATO-a.

„Evropska unija će biti proaktivna u prekidanju finansijskih i logističkih tokova za informacione operacije iz Rusije i Kine“, istaknuto je u izveštaju. Takođe, najavljeno je uvođenje interaktivne kontrolne table za praćenje i blokiranje promena u taktikama aktera, kao i jačanje saradnje sa civilnim društvom. Cilj je da svi odgovorni za FIMI aktivnosti snose ekonomske i političke posledice za pokušaje narušavanja bezbednosti informacionog prostora Unije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Istoričar Nemanja Blagojević o otkrivanju sadržaja Epstajnovih dokumenata

Nezavisni istraživači analiziraju hiljade stranica dokumenata, javnost se suočava sa uznemirujućim informacijama

Published

3 minutes ago

on

June 27, 2026

By

Nezavisni istraživači analiziraju hiljade stranica dokumenata, javnost se suočava sa uznemirujućim informacijama

Istoričar Nemanja Blagojević izjavio je da javnost ne treba da očekuje brza otkrića povodom slučaja Džefrija Epstajna, jer je u pitanju ogromna količina dokumentacije čija analiza još traje. Kako je saopšteno, istraživanje Epstajnovih dokumenata sada je pretežno u rukama nezavisnih istraživača, dok se američke državne institucije time više javno ne bave.

Prema rečima Blagojevića, reč je o oko trista terabajta materijala koji sadrži hiljade dokumenata, što predstavlja obiman zadatak za proučavanje. On navodi da na forumima postoje analize najkontroverznijih podataka, ali da sadržaj mnogih dokumenata izaziva teške emocije i uznemirenost kod ljudi.

“Ljudi nisu spremni za ono što piše u Epstajnovim dokumentima. Za obične ljude cela ta afera bila je kratak trenutak, dok je analiza u toku i trajaće godinama”, rekao je Blagojević. On je istakao da mnogi istraživači izbegavaju da objave određene informacije zbog straha od posledica, jer su u dokumentima pomenuta moćna imena.

Govoreći o potencijalnom uticaju političkih i poslovnih elita, Blagojević je naveo da okupljanja najuticajnijih ljudi sveta izazivaju pitanja o ciljevima i uticaju na globalne događaje. On je dodao da su priče o moćnim grupama i njihovoj kontroli prisutne decenijama.

Blagojević smatra da bi razvoj veštačke inteligencije mogao ubrzati otkrivanje podataka, jer napredni sistemi već omogućavaju brzu analizu velikih količina dokumenata. “U budućnosti će mnoge tajne biti otkrivene zahvaljujući istraživačima koji koriste nove tehnologije, a ne državnim institucijama”, ocenio je on. Prema njegovim rečima, javnost će postepeno saznati više detalja iz dosijea.

Pročitaj još

Svet

Sara Ferguson dvaput posetila Džefrija Epstajna tokom njegovog boravka u zatvoru u Palm Biču

Nadležni organi ispituju okolnosti poseta bivše vojvotkinje osuđenom seksualnom prestupniku, navodi se u zvaničnim izveštajima

Published

43 minutes ago

on

June 27, 2026

By

Nadležni organi ispituju okolnosti poseta bivše vojvotkinje osuđenom seksualnom prestupniku, navodi se u zvaničnim izveštajima

Bivša vojvotkinja od Jorka, Sara Ferguson, dvaput je posetila Džefrija Epstajna u njegovoj kancelariji u Palm Biču dok je bio na izdržavanju kazne zbog seksualnog zlostavljanja maloletnih lica. Kako je saopšteno, Ferguson je sa ćerkama dolazila u prostorije firme Florida Science Foundation, koje je Epstajn koristio tokom dana kada mu je bio omogućen izlazak iz zatvora.

Prema dostupnim informacijama, Ferguson je prvu posetu ostvarila 4. aprila 2009. godine, devet meseci nakon što je Epstajn započeo izdržavanje kazne. Iz komunikacije između Ferguson i Epstajna vidi se da je bivša vojvotkinja tražila kratak sastanak tokom boravka na Floridi, dok je Epstajn uzvratio informacijama o lokaciji i poslovnim savetima za njenu inicijativu „Majčina vojska“. Nedugo zatim, Ferguson je izrazila zahvalnost i najavila dalju saradnju. Planirana je i treća poseta, koja nije realizovana.

Epstajnu je tokom boravka u zatvoru od juna 2008. do jula 2009. godine odobren program koji mu je omogućavao napuštanje ćelije do 12 sati dnevno. U tom periodu, prema navodima žrtava, pojedine osobe su u kancelarijama firme takođe bile izložene zlostavljanju. Jedna od žrtava, Roza, izjavila je pred Kongresom da joj je Epstajn tokom tog vremena ponudio posao, ali i da ju je zlostavljao u istim prostorijama.

Nadležni organi trenutno ispituju sve okolnosti boravka Epstajna van zatvora, kao i kontakte koje je ostvarivao u tom periodu. Zvanične izjave o eventualnoj odgovornosti drugih lica za sada nisu date.

“Istraga je u toku”, navodi se iz nadležnih službi.

Pročitaj još

Svet

NASA i Katalist spejs pokreću misiju spasavanja satelita Svift u niskoj orbiti Zemlje

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država pokušavaju da produže život svemirske opservatorije, misija u trci s vremenom

Published

1 hour ago

on

June 27, 2026

By

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država pokušavaju da produže život svemirske opservatorije, misija u trci s vremenom

Američka svemirska agencija NASA i kompanija Katalist spejs iz Arizone započeli su istorijsku misiju spasavanja satelita Svift, koji se nalazi u niskoj orbiti Zemlje i suočava se s opasnošću da izgori pri povratku u atmosferu. Misija je pokrenuta nakon što je utvrđeno da orbita opservatorije rapidno opada i da bi bez intervencije satelit mogao biti uništen u narednih nekoliko meseci, prema zvaničnim podacima.

Svemirska opservatorija Svift je tokom godina spustila svoju orbitu sa približno 595 kilometara na manje od 400 kilometara iznad Zemljine površine. Zbog povećanog otpora atmosfere i solarne aktivnosti, naučnici su ocenili da je potrebno brzo delovati kako bi se izbeglo njeno uništenje.

Za ovu namenu, Katalist spejs je za samo 250 dana konstruisao robotsku letelicu pod nazivom LINK, tešku oko 424 kilograma. Letelica je dizajnirana da prvi put fizički pristupi i uhvati satelit koji nije bio predviđen za takvu operaciju. “Ovo je istorijska misija. Neki bi rekli da je prva takve vrste – robotska letelica sposobna da priđe i uhvati satelit koji nije bio pripremljen za takvu operaciju”, izjavio je Robert Lamontanj, potpredsednik za strateška partnerstva u Katalistu.

Kiran Vilson, glavni istraživač projekta LINK, naveo je: “Za poslednjih devet meseci prešli smo put od praznog lista papira do svemirske letelice koja je već integrisana sa raketom i spremna za lansiranje. To je apsolutno neviđen razvojni tempo za ovakav program.”

Kako je saopšteno, misija sada ulazi u završnu fazu, a cilj je da se pre izgaranja satelita u atmosferi produži njegov radni vek i omogući nastavak naučnih istraživanja iz orbite.

Pročitaj još

U Trendu