Connect with us

Svet

Evropska komisija osudila ruske pretnje baltičkim državama i upozorila na informacione pritiske

Centar za strateške komunikacije analizirao širenje narativa sa ciljem destabilizacije Baltika, Brisel najavio jačanje kolektivne odbrane

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Centar za strateške komunikacije analizirao širenje narativa sa ciljem destabilizacije Baltika, Brisel najavio jačanje kolektivne odbrane

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je poslednje pretnje Rusije Estoniji, Letoniji i Litvaniji kao potpuno neprihvatljive, navodeći da svaka pretnja upućena članici Evropske unije predstavlja pretnju celoj Uniji. Ova izjava usledila je nakon serije incidenata i oštre retorike između Moskve i Brisela. Fon der Lajen je odgovornost za narušavanje bezbednosti na istočnom krilu Unije pripisala Moskvi i Minsku, posebno ističući učestale incidente sa dronovima koji ugrožavaju civilni prostor ovih država. Brisel je najavio jedinstven odgovor, fokusiran na jačanje kolektivne odbrane i podizanje borbene gotovosti na svim nivoima. Paralelno sa vojnim i diplomatskim aktivnostima, Centar za strateške komunikacije upozorava na informativni rat u javnom prostoru. Prema poslednjim podacima, 19. maja je detektovano oko 8.400 materijala na stotinama kanala koji plasiraju manipulativne narative o Ukrajini i baltičkim državama. Više od sedam stotina objava pokušava da prikaže baltičke zemlje kao direktne učesnike u sukobu, uz tvrdnje da je Letonija navodno ustupila svoju teritoriju Ukrajini za lansiranje dronova ka Rusiji, a izjave litvanskih diplomata o potencijalnim udarima na Kalinjingrad interpretirane su kao pokušaj NATO-a da izazove eskalaciju. Drugi segment ovih operacija usmeren je na širenje straha među građanima EU, kroz priče o navodno haotičnoj upotrebi ukrajinskog naoružanja i incidentima poput presretanja drona u Estoniji ili pozivima iz Grčke da se ukrajinska plovila povuku sa njenih obala. Analiza Centra ukazuje i na pokušaje stvaranja utiska da je Rusija preuzela stratešku inicijativu, koristeći selektivne delove zvaničnih dokumenata i izveštaja. Sve navedeno, kako navode stručnjaci, pokazuje da pretnje o kojima govori predsednica Evropske komisije predstavljaju samo deo šireg izazova sa kojim se Evropa suočava, ne samo na planu fizičke bezbednosti, već i u oblasti informacione odbrane.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Fotografije otkrile rekordnu migraciju dve grbave kitove između Australije i Brazila

Međunarodni tim naučnika potvrdio kretanje kitova na najdužoj poznatoj ruti između mrestilišta, koristići foto-identifikaciju

Published

33 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Međunarodni tim naučnika potvrdio kretanje kitova na najdužoj poznatoj ruti između mrestilišta, koristići foto-identifikaciju

Dve grbave kitove preplivale su do sada najdužu poznatu distancu između mrestilišta, saopštili su međunarodni naučnici u radu objavljenom u sredu. Ova migracija, potvrđena analizom desetina hiljada fotografija, beleži prelazak između istočne obale Australije i brazilske obale, što predstavlja do sada neviđenu udaljenost evidentiranu kod ove vrste morskih sisara.

Prema navodima istraživačkog tima, jedna grbava kitova je viđena kod Kvinslenda u Australiji 2007. godine, a zatim ponovo identifikovana u blizini Sao Paula u Brazilu 2019. godine. Udaljenost između ovih lokacija iznosi oko 8.823 milje preko okeana. Drugi primerak je primećen kod obale Bahia u Brazilu, a 22 godine kasnije fotografisan je u Hervey Bayu u Australiji, što predstavlja udaljenost od oko 9.383 milje, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Royal Society Open Science.

Fotografije kitovih repova, korišćene za identifikaciju, predstavljaju najduži zabeleženi interval između dva snimka iste grbave kitove. Naučnici ističu da su ovako obimna prelaženja okeana izuzetno retka za ovu vrstu, čiji pojedinci mogu da dostignu dužinu do 17 metara.

„Iako su ovakve migracije retke, pojedinačni prelazak između udaljenih mrestilišta može doprineti održavanju genetske raznolikosti populacija“, izjavila je istraživačica iz Australije i koautorka izveštaja. Ona je navela i da ovakvi primeri mogu doprineti širenju novih pesama među kitovima, s obzirom da su pesme grbavih kitova poznate po tome što se prenose među populacijama širom okeana.

Studija se oslanjala na gotovo 20.000 fotografija prikupljenih između 1984. i 2025. godine, kako od naučnika, tako i od građana koji su doprineli podacima. Fotografije su analizirane automatizovanim algoritmom za prepoznavanje slika, što je omogućilo istraživačima da identifikuju dva primerka grbavih kitova koji su fotografisani u obe regije.

Jedan od članova istraživačkog tima istakao je značaj građanske nauke u ovakvim projektima, naglašavajući doprinos široke baze podataka za razumevanje migracionih obrazaca velikih morskih sisara. Ova otkrića pružaju nove uvide u ponašanje grbavih kitova i mogu imati značajan uticaj na dugoročne strategije očuvanja ove vrste.

Pročitaj još

Svet

Rubio se obratio stanovništvu Kube dok SAD najavljuju optužnicu protiv Raula Kastra

Američki državni sekretar predstavio inicijativu za pomoć Kubi, dok zvaničnici SAD najavljuju pravne korake protiv bivšeg predsednika

Published

38 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Američki državni sekretar predstavio inicijativu za pomoć Kubi, dok zvaničnici SAD najavljuju pravne korake protiv bivšeg predsednika

Američki državni sekretar Marko Rubio obratio se u sredu stanovnicima Kube putem video poruke na španskom jeziku, iznoseći kritiku na račun kubanske elite i predstavljajući predlog za novi pravac, uključujući planiranu pomoć u iznosu od 100 miliona dolara namenjenu hrani i medicinskim sredstvima. Ova inicijativa dolazi u trenutku dok zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država najavljuju očekivano podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika Kube Raula Kastra.

U obraćanju, Rubio je posebno ukazao na ulogu organizacije Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), koju je opisao kao politički povezanu poslovnu grupaciju sa značajnim uticajem na kubansku ekonomiju. Prema navodima Rubia, GAESA upravlja sa oko 18 milijardi dolara imovine i ima kontrolu nad oko 70% nacionalne ekonomije. On je naveo da ova organizacija ostvaruje prihod kroz različite privredne grane, uključujući hotele, banke i trgovinu, kao i iz doznaka koje kubanski građani dobijaju iz inostranstva.

Rubio je izjavio da, kako tvrdi, značajan deo profita GAESA ne dolazi do građana, dok se od doznaka koje šalje kubanska dijaspora zadržava određeni procenat. Prema njegovim rečima, „od tih doznaka oni zadržavaju procenat, ali od profita GAESA ništa ne dolazi do vas“. Ove tvrdnje predstavljaju deo šireg političkog i ekonomskog konteksta u kojem je Kuba suočena sa brojnim izazovima.

Trenutno, velika većina zemlje pogođena je nestankom električne energije, usled kvara na elektroenergetskoj mreži. Prema Rubiu, uzrok problema nije isključivo ograničenje uvoza nafte koje su Sjedinjene Države uvele od januara, već, kako on tvrdi, dugotrajni izazovi sa infrastrukturom i upravljanjem. Kuba je ranije dobijala naftu iz Venecuele, ali je te isporuke prekinuo razvoj događaja u januaru, kada je tadašnji venecuelanski lider Nikolas Maduro uklonjen sa vlasti tokom vojne operacije i suočen sa optužnicom za šverc droge.

Rubio je u obraćanju naveo da su nestanci struje na Kubi prisutni godinama i da, prema njegovim tvrdnjama, koren problema leži u načinu na koji su, kako navodi, sredstva iz nacionalne ekonomije usmeravana. On je izjavio: „Razlog zbog kojeg ste prinuđeni da 22 sata dnevno budete bez struje nije samo zbog američke blokade nafte. Pravi razlog je to što oni koji upravljaju vašom zemljom, prema mojim saznanjima, raspolažu milijardama dolara, ali ta sredstva nisu upotrebljena za pomoć stanovništvu.“

Kuba se nalazi u situaciji u kojoj su svakodnevni nestanci struje dodatno otežani ekonomskim sankcijama i političkom nestabilnošću u regionu. Najavljena pomoć Sjedinjenih Država, prema Rubiu, ima za cilj da olakša pristup osnovnim životnim potrepštinama, dok pravosudne vlasti SAD pripremaju zvaničnu optužnicu protiv bivšeg predsednika Raula Kastra. Više detalja o toku pravnih i političkih procesa očekuje se u narednim danima.

Pročitaj još

Svet

Dvojica policijskih službenika podnela tužbu protiv fonda Ministarstva pravde SAD

Bivši pripadnici policije traže obustavu sprovođenja ‘anti-weaponization’ fonda, federalni sud odlučuje o zakonitosti

Published

43 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Bivši pripadnici policije traže obustavu sprovođenja ‘anti-weaponization’ fonda, federalni sud odlučuje o zakonitosti

Dvojica policijskih službenika koji su bili angažovani tokom nereda na američkom Kapitolu 6. januara 2021. godine podneli su tužbu u sredu sa ciljem da zaustave sprovođenje takozvanog ‘anti-weaponization’ fonda. Fond u vrednosti od 1,7 milijardi dolara uspostavljen je ove nedelje kao deo nagodbe između bivšeg predsednika Donalda Trampa i federalnih vlasti, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde SAD.

Tužbu su pred federalnim sudom u Vašingtonu podneli bivši pripadnik Kapitolske policije Hari Dan i službenik Metropolitanske policije Danijel Hodžis. Oni zahtevaju od suda da proglasi uspostavljanje fonda nezakonitim, kao i da poništi eventualne transfere sredstava koje je Ministarstvo trezora već izvršilo prema Ministarstvu pravde u svrhu implementacije fonda.

Obojica tužilaca bili su angažovani u odbrani Kapitola tokom pokušaja sprečavanja potvrde rezultata Elektorskog koledža 6. januara 2021. godine. Prema navodima dostupnim u tužbi, cilj je sprečavanje sprovođenja fonda, za koji smatraju da nije u skladu sa važećim zakonima.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je u ponedeljak da je fond u iznosu od 1,776 milijardi dolara pokrenut kako bi se uspostavio ‘sistemski proces za razmatranje i rešavanje zahteva onih koji su pretrpeli posledice tzv. weaponization i lawfare’. Privremeni državni tužilac Tod Blanč naveo je u zvaničnom saopštenju da bi fond trebalo da omogući razmatranje ovakvih slučajeva i eventualno obeštećenje.

U ovom trenutku nije poznato kada će sud doneti odluku po tužbi, niti da li je Ministarstvo pravde SAD dalo odgovor na podnesak. Tokom poslednjih godina, događaji na Kapitolu 6. januara 2021. godine bili su predmet brojnih sudskih procesa i javnih rasprava, a upotreba federalnih fondova u vezi sa tim događajima izaziva interesovanje javnosti i pravnih stručnjaka.

Tužba je podneta u trenutku kada se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje vode rasprave o ulozi različitih institucija tokom i nakon dešavanja na Kapitolu. Prema dostupnim informacijama, sud će razmatrati zakonitost osnivanja i sprovođenja fonda na osnovu argumenata obe strane.

Pročitaj još

U Trendu