Evropska unija proširila listu sankcija, među kojima je i visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve, navodi se u saopštenju
Evropska unija saopštila je da je u ponedeljak proširila listu sankcija u vezi sa ratom u Ukrajini, obuhvatajući više od 80 pojedinaca i subjekata iz Rusije. Na listi se, između ostalih, našao i Georgij Ševkunov, poznat i kao mitropolit Tihon, visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve. Prema navodima EU, Ševkunov je sankcionisan zbog „širenja ruske propagande i dezinformacija“ sa ciljem opravdavanja vojnih aktivnosti u Ukrajini.
Ševkunov, koji je u ruskim medijima često označavan kao „lični sveštenik“ i „ispovednik“ predsednika Vladimira Putina, postavljen je 2023. godine za mitropolita na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Ševkunov nije javno potvrdio niti demantovao ovu ulogu.
Prema saopštenju Evropske unije, sankcije su deo šireg paketa mera koje, kako se navodi, za cilj imaju ograničavanje ruske vojne industrije, energetskih prihoda i informativnih mreža. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da novi paket mera obuhvata pojedince i organizacije koje su, prema navodima Unije, uključene u proizvodnju i snabdevanje vojne opreme, kao i u aktivnosti povezane sa propagandom i ljudskim pravima.
„Odobrili smo novi paket sankcija kako bismo pojačali pritisak na Rusiju da prekine rat“, navodi se u izjavi Kaje Kalas, dodajući da su mere usmerene na vojnoprivredni kompleks i mreže koje, prema tvrdnjama EU, doprinose hibridnim napadima na Evropu.
Ševkunov je, prema informacijama iz ruskih izvora, prošle godine bio meta pokušaja atentata. FSB Ruske Federacije saopštio je u februaru 2025. godine da su dve osobe uhapšene zbog navodnog pokušaja atentata čije je planiranje pripisano ukrajinskim izvorima. Detalji o ovom slučaju nisu objavljeni, a nezavisna potvrda tih navoda nije dostupna.
Ukupno je 34 pojedinaca i 47 organizacija dodato na listu sankcija. Evropska unija navodi da su prethodne ekonomske mere imale značajan uticaj na rusku privredu. Prema navodima Kaje Kalas, zapadne sankcije su do sada dovele do gubitaka većih od bilion dolara za rusku ekonomiju.
Sankcije, kako se navodi, uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u zemlje EU za obuhvaćene pojedince i subjekte. Ove mere deo su kontinuiranih napora evropskih institucija da, kroz ekonomske i političke pritiske, utiču na tok oružanog sukoba u Ukrajini. Ruska strana do sada nije zvanično komentarisala nove mere.
Rat u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a međunarodne sankcije predstavljaju jedan od glavnih instrumenata Zapada u pokušaju da ograniči ekonomske i vojne kapacitete Ruske Federacije.
