Meteorološka služba izdala upozorenje, olujni vetar i padavine izazvali poremećaje u saobraćaju

Delove severne Nemačke pogodilo je snažno nevreme praćeno obilnom kišom, grmljavinom i gradom veličine teniske loptice tokom poslednjih sati, saopštila je nemačka meteorološka služba. Najteže su pogođena područja u centralnim i južnim delovima zemlje, dok su na zapadu i jugozapadu zabeležene visoke temperature i velika toplotna opterećenost.

Prema navodima meteorologa, oluja koja je tokom noći zahvatila region izazvala je poplave i značajne poremećaje u saobraćaju, a bujične vode su nosile vozila u pojedinim mestima. Ne isključuje se mogućnost da količina padavina u kratkom vremenskom periodu dostigne 40 litara po kvadratnom metru, dok su ponegde zabeležene i veće vrednosti.

Nemačka meteorološka služba uputila je upozorenje stanovnicima centralne i južne Nemačke na moguće obilne pljuskove, olujni vetar i grad. „Očekuje se da se grmljavinska aktivnost tokom jutra privremeno smiri, ali se u toku dana predviđa novo jačanje oluja sa intenzivnim padavinama“, saopšteno je iz službe.

Trenutno su u toku aktivnosti na sanaciji posledica nevremena, a saobraćaj je na pojedinim pravcima otežan zbog vode na kolovozu i oštećenih vozila. Zvaničnici upozoravaju građane da prate aktuelna meteorološka upozorenja i prilagode kretanje uslovima na terenu.

Civilna zaštita izdala upozorenje, najviši stepen opasnosti na više ostrva i delovima Krita

Grčke službe civilne zaštite saopštile su danas da se zemlja nalazi u stanju pojačane pripravnosti zbog veoma visokog rizika od izbijanja i širenja šumskih požara u više regiona. Prema proceni rizika objavljenoj za današnji dan, najviši, četvrti stepen opasnosti proglašen je na ostrvima Hios, Lezbos, Samos i Ikarija, kao i u oblasti Dodekaneza i regionalnim jedinicama Lasiti i Iraklion na ostrvu Krit. U Atici i još nekoliko delova ostrvske i kontinentalne Grčke na snazi je visok, treći stepen opasnosti.

Zvaničnici su pozvali građane i posetioce da budu posebno oprezni i da izbegavaju aktivnosti koje mogu dovesti do požara iz nehata, među kojima su spaljivanje suve vegetacije i biljnog otpada, upotreba alata koji proizvode varnice, radovi zavarivanja, korišćenje roštilja na otvorenom i bacanje opušaka.

„Pozivamo sve da se pridržavaju preporuka i izbegavaju rizik od izazivanja požara, posebno u regionima sa visokim i veoma visokim stepenom opasnosti“, saopšteno je iz Generalnog sekretarijata za civilnu zaštitu Ministarstva za klimatske krize i civilnu zaštitu Grčke.

Američko ministarstvo finansija potvrdilo da je povraćaj posledica sudske odluke, dok budžetski deficit i rashodi rastu

Američka vlada izvršila je povraćaj desetina milijardi dolara od carina koje su prikupljene pre nego što ih je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država proglasio nezakonitim, saopšteno je u najnovijim budžetskim podacima. Povraćaj je isplaćen tokom fiskalne godine koja je počela u oktobru 2025. godine, a iznosi ukupno 81 milijardu dolara, što je značajno povećanje u poređenju sa 5 milijardi dolara koliko je isplaćeno u istom periodu prethodne godine.

Prema izjavama zvaničnika američkog Ministarstva finansija, glavni razlog za ovako veliki povraćaj je odluka Vrhovnog suda, a najveći deo sredstava vraćen je tokom maja i juna. Carine su predstavljale ključnu stavku ekonomske politike predsednika Donalda Trumpa od povratka na funkciju prošle godine, ali je veliki deo tih mera ukinut sudskom odlukom u februaru.

Uprkos tome, budžetski deficit Sjedinjenih Američkih Država nastavlja da raste. U prvih devet meseci fiskalne godine deficit je dostigao 1.367 biliona dolara, što je povećanje od dva odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno su porasli i drugi rashodi, uključujući više od bilion dolara potrošenih na kamate na javni dug (rast od 14 odsto) i povećanje vojnih izdataka za pet odsto zbog sukoba na Bliskom istoku.

Zvaničnici su najavili da će privremena globalna carina od 10 odsto isteći 24. jula, ali da su u toku pripreme za uvođenje novih nameta. Kao razlozi za eventualne nove carine navode se nedovoljno stroga primena zakona protiv prinudnog rada i višak industrijskih kapaciteta u nekim zemljama, što bi moglo da dovede do novih trgovinskih tenzija, uprkos već izvršenim povraćajima državnih sredstava.

„Većina povraćaja carina realizovana je tokom maja i juna, što je direktna posledica odluke Vrhovnog suda“, potvrdili su iz Ministarstva finansija.