Vatrogasna služba istražuje uzrok nesreće, stanovnicima preporučeno da izbegavaju područje oko fabrike

Više osoba je poginulo, a najmanje deset je povređeno u snažnoj eksploziji koja se dogodila u hemijskom pogonu u Longvjuu, savezna država Vašington, oko 7.30 časova po lokalnom vremenu, saopštila je lokalna vatrogasna služba. Do incidenta je došlo u fabrici za hemijsku obradu i proizvodnju ambalaže.

Prema navodima vatrogasne službe Longvjua, eksplozija je izazvana pucanjem rezervoara sa belim alkoholom, a posledice su bile ozbiljne, sa više smrtnih slučajeva i desetak povređenih osoba. Povređeni su prevezeni u obližnje bolnice, a stanje nekih od njih je kritično.

Lokalne vlasti i vatrogasna služba apelovali su na stanovništvo da izbegava područje oko fabrike dok traje istraga i sanacija posledica eksplozije. “Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere radi utvrđivanja uzroka incidenta”, navedeno je u zvaničnoj izjavi vatrogasne službe.

Nadležni organi nastavljaju sa prikupljanjem informacija na licu mesta, dok je pristup fabrici ograničen iz bezbednosnih razloga. Očekuje se da će više detalja biti poznato nakon završetka uviđaja.

Revolucionarna garda održava kontrolu, izdato upozorenje na svaki mogući akt agresije

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da je u poslednja 24 sata kroz strateški Ormuski moreuz prošlo 25 brodova, među kojima su tankeri za naftu i brodovi za prevoz kontejnera. Prema zvaničnom saopštenju, prolazak ovih plovila realizovan je uz prethodnu dozvolu i bezbednosnu koordinaciju sa iranskom mornaricom.

Kako je istaknuto, mornarica Revolucionarne garde vrši stalni nadzor i održava “inteligentnu kontrolu” nad ovim ključnim svetskim plovnim putem. U saopštenju se navodi da su tokom prolaska brodova preduzete sve potrebne mere bezbednosti, a nijedan incident nije zabeležen.

Pored informacija o prolasku brodova, iranske snage su uputile oštro upozorenje međunarodnoj javnosti. Naglašeno je da će “svaki čin agresije biti dočekan razornim udarcima”, čime su istakli odlučnost u zaštiti teritorijalnog integriteta i bezbednosti plovidbe u regionu.

Nadležni organi nisu izneli dodatne detalje o identitetu ili državama zastave brodova koji su prošli kroz Ormuski moreuz, a nije saopšteno ni o eventualnim pretnjama tokom tranzita. Zvaničnici su ponovili da je bezbednost ovog plovnog puta prioritet za iranske snage.

“Mornarica Revolucionarne garde održava punu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i spremna je da odgovori na svaku pretnju”, navedeno je u saopštenju koje je prenela poluzvanična agencija.

Ormuski moreuz smatra se jednim od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza, kroz koji se odvija značajan deo globalnog izvoza nafte.

Kompanija potvrdila hitnu smenu Alberta Manifolda sa mesta predsedavajućeg nakon internih provera, privremeno rešenje imenovano

Naftna kompanija BP saopštila je u utorak da je smenila predsedavajućeg odbora Alberta Manifolda, navodeći ozbiljne zabrinutosti u vezi sa upravljanjem i pitanjima ponašanja. Odluka o hitnoj smeni doneta je manje od godinu dana nakon što je Manifold postavljen na ovu funkciju.

Prema zvaničnom saopštenju BP-a, odbor je jednoglasno odlučio da Manifold više ne obavlja funkciju predsedavajućeg niti člana odbora, a njegova smena stupila je na snagu odmah. Kompanija je istakla da je do odluke došlo nakon što su identifikovani problemi koje BP ocenjuje kao neprihvatljive.

Amanda Blank, starija nezavisna direktorka u BP-u, navela je da je odbor bio “iznenađen i razočaran” saznanjima o nedovoljnom nadzoru i pitanjima ponašanja. Blank je istakla da je kompanija preduzela odlučne korake kako bi sačuvala standarde upravljanja.

Za privremenog predsedavajućeg imenovan je Ian Tajler, koji je član odbora BP-a od aprila 2025. godine i predsedava odborom kompanije za distribuciju građevinskog materijala Grafton Group. BP je najavio da će otpočeti potragu za novim, stalnim predsedavajućim.

Manifold je na čelo odbora BP-a došao prošle godine, nakon što je prethodno obavljao funkciju izvršnog direktora globalne građevinske kompanije CRH sa sedištem u Dablinu. Njegovo imenovanje bilo je deo napora BP-a da pronađe rukovodioca koji bi mogao da odgovori na promene u industriji i pad potražnje sa kojim se kompanija suočava poslednjih godina.

U finansijskom izveštaju za 2025. godinu BP je zabeležio pad dobiti od 16% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 7,49 milijardi dolara, dok je cena Brent nafte, međunarodnog standarda, pala za gotovo 17% u istom periodu.

Nakon objave o smeni predsedavajućeg, akcije BP-a pale su za 5% na Njujorškoj berzi u utorak.

Kompanija nije iznosila detalje o prirodi upravljačkih i pitanja ponašanja koji su doveli do smene. Očekuje se da će potraga za stalnim predsedavajućim biti prioritet u narednom periodu.