Advokati poreske uprave potvrdili legalnu strukturu programa informanata, istraga završena bez krivičnih prijava

Federalni istražitelji su tokom prethodnih godina sproveli istragu o programu plaćenih informanata civilne organizacije Southern Poverty Law Center (SPLC) zbog mogućih poreskih prekršaja, ali do podizanja optužnica nije došlo. Prema izvorima upoznatim sa slučajem, pravni tim poreske uprave Sjedinjenih Američkih Država (IRS) zaključio je da je sporni program informanata bio pravno utemeljen.

Istraga je, prema navodima izvora, bila usmerena na korišćenje posebnih bankovnih računa koje je bivši finansijski direktor SPLC-a otvorio radi isplate informanata u zamenu za podatke o aktivnostima ekstremističkih grupa. Cilj je bio da se utvrdi da li je organizacija na odgovarajući način prijavila te isplate poreskim organima, odnosno da li su postojali osnovi za krivičnu odgovornost u vezi sa poreskim prijavama.

Međutim, prema propisima Ministarstva finansija SAD, neprofitne organizacije registrovane kao 501(c)(3) nisu u obavezi da podnose poreske prijave za uplate informantima koji pružaju podatke relevantne za eventualne krivične istrage. Iz tog razloga, pravnici IRS-a su savetovali protiv pokretanja postupka na osnovu poreskih prekršaja, navode izvori upoznati sa postupkom.

Portparol kriminalističkog odeljenja IRS-a odbio je da komentariše ove navode. Takođe, portparol Ministarstva pravde SAD nije želeo da daje dodatne izjave izvan zvaničnih sudskih podnesaka povezanih sa slučajem.

Poreski aspekt istrage nije ranije bio objavljen u javnosti, a pokrenut je tokom prvog mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa, kao deo šireg istraživanja koje je uključivalo i sumnje na moguće protivpravno prisvajanje sredstava od strane bivšeg finansijskog direktora SPLC-a. Ministarstvo pravde je u aprilu podiglo optužnicu protiv SPLC-a povezanu sa navodima o žičanoj i bankarskoj prevari u okviru informantskog programa, što je deo šireg krivičnog postupka.

Slučaj ostaje predmet pažnje zbog načina na koji neprofitne organizacije vode programe za prikupljanje informacija i saradnje sa vlastima, dok zvaničnici naglašavaju potrebu za jasnim poštovanjem propisa i transparentnosti u finansijskom poslovanju ovakvih organizacija.

Istragu vode CIA i FBI, pronađeni zlato i gotovina tokom pretresa kuće osumnjičenog

Bivši službenik američke obaveštajne agencije, Dejvid Raš, uhapšen je 19. maja u Sjedinjenim Američkim Državama pod optužbom za lažno predstavljanje i protivpravno pribavljanje dobiti, saopšteno je iz policijskih izvora. Tokom pretresa njegove kuće, pronađeno je više od 300 zlatnih poluga i oko dva miliona dolara u gotovini.

Prema federalnoj optužnici objavljenoj 22. maja, Raš je lažno tvrdio da je mornarički rezervista nakon što mu je istekla služba, te je u periodu od novembra prošle do marta ove godine zatražio i dobio značajnu sumu deviza i desetine miliona dolara u zlatnim polugama na ime “radnih troškova”. Kada je CIA pokrenula internu proveru, ustanovljeno je da sredstva i zlato nedostaju, nakon čega je direktor agencije obavestio FBI.

Prilikom pretresa 18. maja, agenti su pronašli 303 zlatne poluge od po kilogram, gotovinu i 35 luksuznih satova. Takođe, istraga je utvrdila da je Raš lažirao izveštaje o radnom vremenu, prijavivši 744 sata vojnog odsustva i na taj način ostvario više od 77.000 dolara nadoknade, iako mu je služba u mornarici prestala još 2015. godine. U optužnici stoji i da je lažno prikazivao akademske kvalifikacije, navodeći da poseduje diplome univerziteta Klemson i master na Renseler Politehnik Institutu, što nije potvrđeno tokom istrage.

“Raš je optužen za lažno predstavljanje i protivpravno pribavljanje dobiti, a istraga o proneveri javnih sredstava je u toku”, navodi se u zajedničkoj izjavi obaveštajnih službi. Iz policijskih izvora dodaje se da je osumnjičeni imao najvišu dozvolu za pristup poverljivim podacima, ali tačna titula nije objavljena.

Predsednik Volodimir Zelenski upozorio na moguće intenzivne vazdušne udare, vlasti pozivaju građane na oprez

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da se zemlja priprema za velike napade ruskih snaga u periodu od petka do subote uveče. U ekskluzivnom intervjuu, Zelenski je naveo da su ukrajinske službe bezbednosti dobile obaveštajne podatke o mogućiim napadima, koji bi mogli uključiti upotrebu dronova, kao i krstarećih i balističkih raketa.

“Naši građani moraju biti veoma oprezni, posebno deca, i koristiti skloništa”, rekao je Zelenski, ističući da postoji visoka verovatnoća napada tokom noći, iako, kako je naglasio, ne postoji potpuna sigurnost u procenama.

Predsednik Ukrajine zahvalio je partnerima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope na deljenju informacija o planovima ruskih snaga. Takođe je ukazao na potrebu dodatnih odbrambenih sistema za presretanje projektila. U pismu upućenom američkom Kongresu i predsedniku, Zelenski je zatražio dodatne raketne sisteme Patriot, pozivajući se na, kako je naveo, masovni napad ruskih snaga prethodne nedelje, tokom kojeg su, prema ukrajinskim izvorima, poginule dve osobe, dok je 83 ljudi ranjeno.

Prema navodima ukrajinskih vlasti, tokom tog napada, ruske snage su upotrebile 600 dronova i više desetina krstarećih i balističkih raketa, uključujući i hipersonični balistički projektil srednjeg dometa. Taj napad ocenjen je kao najintenzivniji vazdušni udar na Kijev od početka sukoba 2022. godine.

“Iskoristili smo sve raspoloživo oružje i sisteme protivbalističke odbrane koje imamo i koje sami proizvodimo”, izjavio je Zelenski, navodeći da je upravo nedostatak takvog naoružanja najveći izazov za ukrajinsku odbranu.

Ruske snage su, prema ukrajinskim navodima, izvele i dodatne napade na infrastrukturu van Kijeva, uključujući i objekte duž granice sa Rumunijom. Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da je jedna od ruskih bespilotnih letelica ušla u rumunski vazdušni prostor i pogodila stambenu zgradu na teritoriji te zemlje.

Više članica NATO-a povezalo je ovaj incident sa Rusijom, dok se zvanična Moskva nije oglašavala o ovom događaju. Ukrajina i međunarodni partneri nastavljaju razmenu informacija i koordinaciju u cilju zaštite civilnog stanovništva i infrastrukture.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, sa povremenim eskalacijama vazdušnih napada na veće gradove i strateške lokacije. Nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje iz zone sukoba.