Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo upotrebu operativnih rezervi zbog uvoza koji je pao na 30-40% kapaciteta

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi dizela radi stabilnog snabdevanja tržišta. Ova odluka usledila je zbog otežanog uvoza baržama, koji je sveden na 30% do 40% kapaciteta, kao i zbog sezonskog povećanja tražnje, saopštila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Ključna fraza „operativne rezerve dizela“ nalazi se u fokusu ove odluke, a ministarstvo je naglasilo da će tržište Srbije ostati dobro snabdeveno uprkos izazovima.

Operativne rezerve dizela kao odgovor na uvozne probleme

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, korišćenje operativnih rezervi dizela omogućava prevazilaženje trenutnih teškoća u snabdevanju, bez trošenja državnih rezervi. Naftne kompanije ne mogu da nadomeste smanjen uvoz iz drugih izvora, jer je transport Dunavom, železnicom i kamionima ograničen. Ministarstvo je zbog toga dozvolilo da kompanije koriste deo svojih operativnih rezervi, koje su obavezne da drže po zakonu.

Akcize smanjene, rezerve brzo obnavljaju

Ministarka je podsetila da se operativne rezerve brzo obnavljaju čim se normalizuje uvoz derivata, u roku koji se zajednički utvrđuje. Ova mera omogućava da se izbegne trošenje državnih rezervi koje se kontinuirano povećavaju. Dodatno, NIS će, na svoj zahtev, staviti svoje operativne rezerve na raspolaganje drugim kompanijama koje beleže veću tražnju iz domaće rafinerije zbog smanjenog uvoza. Time će se obezbediti da domaće tržište bude stabilno snabdeveno.

Tržišni i regulatorni kontekst

Situacija na svetskom tržištu nafte je složena, a uvoz derivata otežan zbog niskog vodostaja reka u regionu. Ministarstvo kontinuirano prati stanje na tržištu i spremno je da reaguje na dnevnom nivou u slučaju novih izazova. U prethodne tri godine, obavezne rezerve naftnih derivata povećane su dva puta, što omogućava sigurnost za građane i privredu.

Izjave ministarke i mere za stabilnost

„Na prirodu i globalne tokove ne možemo da utičemo, ali možemo da se pripremamo unapred za krize i nepredviđene situacije, što smo i radili“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović. Ona je istakla da građani nisu osetili poteškoće u snabdevanju, iako se država suočava sa izazovima od januara 2025. godine. Kao dodatnu meru, država je prethodnih dana smanjila akcize na naftne derivate za 20 odsto kako bi zaštitila građane i privredu od naglog rasta cena.

Rad rafinerije Pančevo ključan za dugoročnu sigurnost

Za dugotrajnu sigurnost snabdevanja ključno je produženje operativne licence za rafineriju Pančevo. To bi omogućilo NIS-u da nastavi da dovozi sirovu naftu i prerađuje je u maksimalnim količinama, kako bi se zadovoljila povećana tražnja. Na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike analizirani su snabdevanje tržišta, stanje zaliha i planirana proizvodnja. Pitanje operativne rezerve dizela ostaje centralno za stabilnost tržišta goriva u Srbiji.

Stroži uslovi kreditiranja i rast euribora poskupljuju zajmove, a banke očekuju dodatno povećanje kamata do kraja godine

Banke u Evrozoni pooštrile su uslove za odobravanje kredita, dok su kamatne stope na zajmove postale znatno više. Euribor je trenutno dostigao 2,483 odsto za tromesečne pozajmice, što je najviši nivo od novembra 2024. godine. Šestomesečni euribor iznosi 2,688 odsto. Ova kretanja direktno utiču na troškove zaduživanja za građane i kompanije, posebno one sa promenljivom kamatnom stopom.

Stroži kriterijumi i rast euribora

Povećanje kamatnih stopa rezultat je poslednjih odluka Evropske centralne banke (ECB), koja je pre nešto više od mesec dana prvi put od 2023. godine podigla ključne referentne stope. Novo povećanje očekuje se u septembru, s obzirom da inflacija u Evrozoni još nije dostigla ciljanu vrednost od dva odsto. Kao rezultat, banke su u drugom kvartalu 2026. godine dodatno pooštrile kriterijume za odobravanje kredita stanovništvu i privredi.

Povećanje euribora ima direktan uticaj na rate kredita. Na primer, stambeni kredit od 200.000 evra sa rastom kamatne stope za pola procentnog poena donosi povećanje mesečne rate za oko 45 evra. Ukupna preplata na kreditu u tom slučaju iznosi oko 10.800 evra više tokom otplate, pokazuju podaci iz analize ECB i tržišnih izvora.

Prognoze analitičara i očekivanja tržišta

Analitičari na Bloomberg Terminalu procenjuju da će tromesečni euribor do kraja godine porasti do 2,54 odsto. Najniža prognoza za treći kvartal dolazi iz Krung Thai Bank, gde se očekuje 2,3 odsto, dok banka UBS predviđa čak 2,61 odsto. Većina anketiranih stručnjaka smatra da će ECB u septembru ponovo povećati kamatnu stopu na depozite za četvrtinu procentnog poena, na 2,5 odsto.

Iako tržišta trenutno ne očekuju novo povećanje već na julskoj sednici ECB, rast euribora ukazuje na oprez investitora. Cene nafte i gas, kao i geopolitička nestabilnost na Bliskom istoku, dodatno podstiču neizvesnost u vezi sa monetarnom politikom i mogućim daljim rastom cena energenata.

Pooštrena kreditna politika i uticaj na privredu

Prema istraživanju Evropske centralne banke, evropske banke su u drugom kvartalu ove godine umereno pooštrile uslove za odobravanje kredita građanima i privredi. Najstrože mere uvedene su u auto-industriji i energetskom sektoru, dok su kompanije koje ulažu u ekološke standarde i održivo poslovanje imale lakši pristup finansiranju.

Potražnja za kreditima blago je porasla, a kompanije su sredstva najviše koristile za finansiranje zaliha, obrtna sredstva i refinansiranje dugova. Sektor usluga jedini je zabeležio rast potražnje i lakši pristup novcu. Glavni razlozi za ovakvu politiku banaka su zabrinutost zbog usporavanja ekonomskog rasta, visoke kamatne stope, kao i stalni rizici vezani za energetska tržišta i geopolitičke tenzije.

Kao rezultat aktuelnih trendova, krediti u Evrozoni postaju skuplji, a pristup novim zajmovima otežan. Dalji tok zavisiće od odluka ECB u narednim mesecima i kretanja inflacije, dok će tržište pažljivo pratiti svaki signal centralne banke o budućim monetarnim merama.

Samo 25% planiranog uvoza naftnih derivata ostvareno u julu, izvoz žitarica otežan zbog rekordno niskog nivoa reke

Dunav je ovog jula zabeležio rekordno nizak vodostaj, što je dovelo do ozbiljnih problema za privredu Srbije. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, vodostaj kod Bezdana iznosio je minus 113 centimetara, kod Bogojeva minus 62, a kod Novog Sada minus 44 centimetra. Ova situacija direktno utiče na dotok goriva, proizvodnju struje i plasman žitarica, upozorili su nadležni.

Dotok goriva i uvoz nafte pod pritiskom

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je zbog niskog vodostaja Dunava uvoz naftnih derivata u Srbiju ozbiljno otežan. Prema njenim rečima, u julu je realizovano samo 25% planiranog uvoza. To predstavlja značajan rizik za energetsku stabilnost, jer se deo goriva tradicionalno doprema baržama preko Dunava. Kao rezultat, država je prinuđena da razmatra alternativne logističke pravce i da aktivira rezerve.

Nizak vodostaj Dunava i proizvodnja struje

Osim goriva, vodostaj Dunava i drugih velikih reka ima direktan uticaj na proizvodnju električne energije. Elektroprivreda Srbije (EPS) trećinu struje dobija iz hidroelektrana, a najveći deo te energije dolazi upravo sa Dunava i Drine. Prosečan dotok na Dunavu od početka veka iznosio je 5.257 kubnih metara u sekundi, dok je prošle godine pao na 3.822 kubna metra. Na Drini je prosečan dotok bio gotovo 100 kubika manji od višegodišnjeg proseka. EPS navodi da u sušnim periodima mora sve više da se oslanja na termoelektrane i uvoz struje, što povećava troškove i opterećuje energetski bilans.

Izvoz žitarica kroz Konstancu pod znakom pitanja

Srbija godišnje izveze žitarice u vrednosti od oko 900 miliona evra, od čega kukuruz i pšenica čine oko 700 miliona evra, prema procenama Privredne komore Srbije. Većina izvoza ide Dunavom, preko rumunske luke Konstanca. Međutim, zbog niskog vodostaja brodovi moraju da budu delimično natovareni, što povećava troškove po toni i usporava dinamiku izvoza. Produktna berza u Novom Sadu beleži smanjenu aktivnost u trgovini žitaricama, a nizak vodostaj Dunava naveden je kao ključni razlog. S obzirom na geopolitičku nesigurnost u Crnom moru, dodatne prepreke u rečnom transportu dodatno otežavaju položaj domaćih izvoznika.

Strukturni izazovi i institucionalne mere

Direktor Srbijavoda Goran Puzović istakao je da aktuelni minimum vodostaja predstavlja ozbiljan izazov i da su službe u stalnoj koordinaciji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. „Najniži vodostaj se obično beleži krajem avgusta ili tokom septembra. Sada ga imamo već u julu, a pred nama su još 45 do 50 dana potencijalno sličnih ili gorih uslova“, izjavio je Puzović. On je naglasio da je ovakva situacija posledica višegodišnjeg nedostatka snega na Alpima, što direktno smanjuje punjenje reke Dunav. Vlada Srbije je spremna da, ukoliko bude potrebno, donese set mera za čišćenje plovnog puta kako bi omogućila nesmetani prolaz brodova. Pored toga, EPS nastavlja sa revitalizacijom postojećih hidroelektrana, ali ističe da dotok vode ostaje presudan faktor za proizvodnju struje.

Uticaj na domaće tržište i preporučene mere

Nizak vodostaj Dunava, osim što izaziva probleme u sektoru energetike, dodatno komplikuje izvoznu strategiju Srbije. Pad aktivnosti na Produktnoj berzi u Novom Sadu i produženo vreme transporta žitarica kroz Konstancu mogu imati implikacije na formiranje domaćih cena i konkurentnost proizvođača. Stručnjaci iz sektora ističu da je rešenje u unapređenju rečnih infrastruktura, povećanju državnih rezervi derivata i razvoju alternativnih transportnih pravaca. Ipak, prema zvaničnim izjavama, strukturna zavisnost tri ključna sektora od vodostaja Dunava ostaje dugoročni izazov za privredu.