Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 beleže istorijski nisku proizvodnju zbog niskog vodostaja, ali EPS održava stabilnost sistema zahvaljujući revitalizaciji i tržišnim merama

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da je snabdevanje električnom energijom u Srbiji stabilno uprkos tome što trenutni dotoci Dunava beleže istorijski minimum. Ključni podatak je da hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana isporučuje nešto više od 5.000 MWh dnevno, što predstavlja samo trećinu prosečne dnevne proizvodnje. Ova situacija direktno odražava najniži dotok Dunava zabeležen u maju i junu od početka rada elektrane.

Proizvodnja električne energije pogođena niskim dotokom Dunava

Tokom 2026. godine, prema trenutnim podacima EPS-a, proizvodnja hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2 ostaje među najnižim od njihovog osnivanja. U maju i junu ove godine, ostvarena je najniža mesečna proizvodnja od svih prethodnih godina, jer su dotoci Dunava upola manji u odnosu na dugogodišnji prosek i približavaju se biološkom minimumu. Takvo stanje značajno ograničava mogućnosti za transformaciju vodene energije u električnu, pa se očekuje da će ukupni godišnji rezultat biti među najlošijima u istoriji ovog sistema.

Revitalizacija i tržišna strategija obezbeđuju sigurnost snabdevanja

Kao rezultat niskog vodostaja, EPS je sproveo dodatne mere. Završena revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ omogućila je prevazilaženje izazova sa minimalnim finansijskim posledicama. Osim toga, EPS je obezbedio energiju na tržištu tokom jeftinih, solarnih sati, što doprinosi stabilnosti i smanjenju troškova. Paralelno, nizak nivo Dunava utiče i na kapacitet hlađenja termoelektrana u Kostolcu, pa je i njihova proizvodnja smanjena.

EPS garantuje prioritet građanima i privredi

U zvaničnom saopštenju, EPS naglašava: „Nema razloga za brigu jer stabilnost snabdevanja električnom energijom građana i privrede jesu i biće prioritet Elektroprivrede Srbije, uz finansijski održivo i profitabilno poslovanje kompanije.“ EPS ovim poručuje investitorima i korisnicima da, iako je proizvodnja na Dunavu u 2026. godini izuzetno niska, kompanija ima kontrolu nad celokupnim energetskim sistemom.

Širi značaj i pozicija EPS-a u energetskoj tranziciji

Ovakva hidrološka situacija ističe važnost diverzifikacije izvora energije u Srbiji i ulaganja u obnovljive kapacitete. EPS pokazuje da može da reaguje i u situacijama kada ključni resursi, poput Dunava, dovedu do pada proizvodnje ispod istorijskih proseka. Kao rezultat, EPS održava stabilnost snabdevanja koristeći sve raspoložive tehnološke i tržišne mehanizme, što je ključno za energetsku sigurnost Srbije.

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo upotrebu operativnih rezervi zbog uvoza koji je pao na 30-40% kapaciteta

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi dizela radi stabilnog snabdevanja tržišta. Ova odluka usledila je zbog otežanog uvoza baržama, koji je sveden na 30% do 40% kapaciteta, kao i zbog sezonskog povećanja tražnje, saopštila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Ključna fraza „operativne rezerve dizela“ nalazi se u fokusu ove odluke, a ministarstvo je naglasilo da će tržište Srbije ostati dobro snabdeveno uprkos izazovima.

Operativne rezerve dizela kao odgovor na uvozne probleme

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, korišćenje operativnih rezervi dizela omogućava prevazilaženje trenutnih teškoća u snabdevanju, bez trošenja državnih rezervi. Naftne kompanije ne mogu da nadomeste smanjen uvoz iz drugih izvora, jer je transport Dunavom, železnicom i kamionima ograničen. Ministarstvo je zbog toga dozvolilo da kompanije koriste deo svojih operativnih rezervi, koje su obavezne da drže po zakonu.

Akcize smanjene, rezerve brzo obnavljaju

Ministarka je podsetila da se operativne rezerve brzo obnavljaju čim se normalizuje uvoz derivata, u roku koji se zajednički utvrđuje. Ova mera omogućava da se izbegne trošenje državnih rezervi koje se kontinuirano povećavaju. Dodatno, NIS će, na svoj zahtev, staviti svoje operativne rezerve na raspolaganje drugim kompanijama koje beleže veću tražnju iz domaće rafinerije zbog smanjenog uvoza. Time će se obezbediti da domaće tržište bude stabilno snabdeveno.

Tržišni i regulatorni kontekst

Situacija na svetskom tržištu nafte je složena, a uvoz derivata otežan zbog niskog vodostaja reka u regionu. Ministarstvo kontinuirano prati stanje na tržištu i spremno je da reaguje na dnevnom nivou u slučaju novih izazova. U prethodne tri godine, obavezne rezerve naftnih derivata povećane su dva puta, što omogućava sigurnost za građane i privredu.

Izjave ministarke i mere za stabilnost

„Na prirodu i globalne tokove ne možemo da utičemo, ali možemo da se pripremamo unapred za krize i nepredviđene situacije, što smo i radili“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović. Ona je istakla da građani nisu osetili poteškoće u snabdevanju, iako se država suočava sa izazovima od januara 2025. godine. Kao dodatnu meru, država je prethodnih dana smanjila akcize na naftne derivate za 20 odsto kako bi zaštitila građane i privredu od naglog rasta cena.

Rad rafinerije Pančevo ključan za dugoročnu sigurnost

Za dugotrajnu sigurnost snabdevanja ključno je produženje operativne licence za rafineriju Pančevo. To bi omogućilo NIS-u da nastavi da dovozi sirovu naftu i prerađuje je u maksimalnim količinama, kako bi se zadovoljila povećana tražnja. Na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike analizirani su snabdevanje tržišta, stanje zaliha i planirana proizvodnja. Pitanje operativne rezerve dizela ostaje centralno za stabilnost tržišta goriva u Srbiji.

Stroži uslovi kreditiranja i rast euribora poskupljuju zajmove, a banke očekuju dodatno povećanje kamata do kraja godine

Banke u Evrozoni pooštrile su uslove za odobravanje kredita, dok su kamatne stope na zajmove postale znatno više. Euribor je trenutno dostigao 2,483 odsto za tromesečne pozajmice, što je najviši nivo od novembra 2024. godine. Šestomesečni euribor iznosi 2,688 odsto. Ova kretanja direktno utiču na troškove zaduživanja za građane i kompanije, posebno one sa promenljivom kamatnom stopom.

Stroži kriterijumi i rast euribora

Povećanje kamatnih stopa rezultat je poslednjih odluka Evropske centralne banke (ECB), koja je pre nešto više od mesec dana prvi put od 2023. godine podigla ključne referentne stope. Novo povećanje očekuje se u septembru, s obzirom da inflacija u Evrozoni još nije dostigla ciljanu vrednost od dva odsto. Kao rezultat, banke su u drugom kvartalu 2026. godine dodatno pooštrile kriterijume za odobravanje kredita stanovništvu i privredi.

Povećanje euribora ima direktan uticaj na rate kredita. Na primer, stambeni kredit od 200.000 evra sa rastom kamatne stope za pola procentnog poena donosi povećanje mesečne rate za oko 45 evra. Ukupna preplata na kreditu u tom slučaju iznosi oko 10.800 evra više tokom otplate, pokazuju podaci iz analize ECB i tržišnih izvora.

Prognoze analitičara i očekivanja tržišta

Analitičari na Bloomberg Terminalu procenjuju da će tromesečni euribor do kraja godine porasti do 2,54 odsto. Najniža prognoza za treći kvartal dolazi iz Krung Thai Bank, gde se očekuje 2,3 odsto, dok banka UBS predviđa čak 2,61 odsto. Većina anketiranih stručnjaka smatra da će ECB u septembru ponovo povećati kamatnu stopu na depozite za četvrtinu procentnog poena, na 2,5 odsto.

Iako tržišta trenutno ne očekuju novo povećanje već na julskoj sednici ECB, rast euribora ukazuje na oprez investitora. Cene nafte i gas, kao i geopolitička nestabilnost na Bliskom istoku, dodatno podstiču neizvesnost u vezi sa monetarnom politikom i mogućim daljim rastom cena energenata.

Pooštrena kreditna politika i uticaj na privredu

Prema istraživanju Evropske centralne banke, evropske banke su u drugom kvartalu ove godine umereno pooštrile uslove za odobravanje kredita građanima i privredi. Najstrože mere uvedene su u auto-industriji i energetskom sektoru, dok su kompanije koje ulažu u ekološke standarde i održivo poslovanje imale lakši pristup finansiranju.

Potražnja za kreditima blago je porasla, a kompanije su sredstva najviše koristile za finansiranje zaliha, obrtna sredstva i refinansiranje dugova. Sektor usluga jedini je zabeležio rast potražnje i lakši pristup novcu. Glavni razlozi za ovakvu politiku banaka su zabrinutost zbog usporavanja ekonomskog rasta, visoke kamatne stope, kao i stalni rizici vezani za energetska tržišta i geopolitičke tenzije.

Kao rezultat aktuelnih trendova, krediti u Evrozoni postaju skuplji, a pristup novim zajmovima otežan. Dalji tok zavisiće od odluka ECB u narednim mesecima i kretanja inflacije, dok će tržište pažljivo pratiti svaki signal centralne banke o budućim monetarnim merama.