Rast cene nafte brent na najviši nivo u šest nedelja izazvan sukobima SAD i Irana, uz pretnje blokadama isporuka

Cena nafte dostiže najviši nivo u poslednjih šest nedelja, dok investitori pažljivo prate napetosti na Bliskom istoku. U trgovanju 23. jula 2026, cena brent nafte dostigla je 94,4 dolara po barelu, a kasnije se stabilizovala oko 94 dolara. Istovremeno, američka laka nafta WTI zabeležila je rast do 88,6 dolara po barelu, zatim se povukla na oko 86,5 dolara.

Rast cena nafte usled sukoba i rizika po globalno snabdevanje

Glavni razlog za skok cene nafte je eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost isporuka energenata sa Bliskog istoka. Tržišni učesnici procenjuju rizike eventualne blokade naftnih isporuka iz ovog regiona, koji obezbeđuje značajan deo globalne potrošnje sirove nafte. Pretnje jemenskih Huta brodovima u Crvenom moru dodatno su pojačale strah od novih poremećaja u međunarodnoj trgovini energentima.

Pritisak na tržište pojačan je i napadom na terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na obali Crnog mora, koji je ključna izvozna ruta za naftu iz Kazahstana. Kao rezultat, investitori analiziraju mogući domino efekat na globalno snabdevanje.

Cena nafte dostigla maksimum u šest nedelja

Cena nafte brent dostigla je 94,4 dolara po barelu — najviši nivo od početka juna. Ovaj rast rezultat je višestrukih faktora, pre svega političkih tenzija i vojnih udara u regionu Persijskog zaliva. Takođe, američka laka nafta WTI privremeno je porasla do 88,6 dolara po barelu, pre nego što se vratila na 86,5 dolara.

Podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA) pokazuju da su zalihe sirove nafte u SAD prošle sedmice neočekivano povećane za 1,4 miliona barela. Analitičari su, međutim, očekivali pad zaliha, pa je ovo delimično ublažilo dalji rast cena. Ipak, tržište ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih rizika i neizvesnosti oko daljeg toka sukoba.

Implikacije za globalno tržište energije

Zbog toga bi svaka nova eskalacija na Bliskom istoku mogla izazvati dodatne poremećaje i ubrzati rast cena energenata. Pored toga, brojne zemlje, uključujući članice Saveta za saradnju država Persijskog zaliva (GCC), suočavaju se sa izazovima u izvozu nafte i naftnih derivata. S druge strane, povećanje američkih zaliha trenutno je glavni faktor koji ograničava nagli skok cena nafte.

Tržišni analitičari nastaviće da pomno prate razvoj situacije, jer svaka promena u dostupnosti nafte sa Bliskog istoka može imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju i energetsku sigurnost.

Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 beleže istorijski nisku proizvodnju zbog niskog vodostaja, ali EPS održava stabilnost sistema zahvaljujući revitalizaciji i tržišnim merama

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da je snabdevanje električnom energijom u Srbiji stabilno uprkos tome što trenutni dotoci Dunava beleže istorijski minimum. Ključni podatak je da hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana isporučuje nešto više od 5.000 MWh dnevno, što predstavlja samo trećinu prosečne dnevne proizvodnje. Ova situacija direktno odražava najniži dotok Dunava zabeležen u maju i junu od početka rada elektrane.

Proizvodnja električne energije pogođena niskim dotokom Dunava

Tokom 2026. godine, prema trenutnim podacima EPS-a, proizvodnja hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2 ostaje među najnižim od njihovog osnivanja. U maju i junu ove godine, ostvarena je najniža mesečna proizvodnja od svih prethodnih godina, jer su dotoci Dunava upola manji u odnosu na dugogodišnji prosek i približavaju se biološkom minimumu. Takvo stanje značajno ograničava mogućnosti za transformaciju vodene energije u električnu, pa se očekuje da će ukupni godišnji rezultat biti među najlošijima u istoriji ovog sistema.

Revitalizacija i tržišna strategija obezbeđuju sigurnost snabdevanja

Kao rezultat niskog vodostaja, EPS je sproveo dodatne mere. Završena revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ omogućila je prevazilaženje izazova sa minimalnim finansijskim posledicama. Osim toga, EPS je obezbedio energiju na tržištu tokom jeftinih, solarnih sati, što doprinosi stabilnosti i smanjenju troškova. Paralelno, nizak nivo Dunava utiče i na kapacitet hlađenja termoelektrana u Kostolcu, pa je i njihova proizvodnja smanjena.

EPS garantuje prioritet građanima i privredi

U zvaničnom saopštenju, EPS naglašava: „Nema razloga za brigu jer stabilnost snabdevanja električnom energijom građana i privrede jesu i biće prioritet Elektroprivrede Srbije, uz finansijski održivo i profitabilno poslovanje kompanije.“ EPS ovim poručuje investitorima i korisnicima da, iako je proizvodnja na Dunavu u 2026. godini izuzetno niska, kompanija ima kontrolu nad celokupnim energetskim sistemom.

Širi značaj i pozicija EPS-a u energetskoj tranziciji

Ovakva hidrološka situacija ističe važnost diverzifikacije izvora energije u Srbiji i ulaganja u obnovljive kapacitete. EPS pokazuje da može da reaguje i u situacijama kada ključni resursi, poput Dunava, dovedu do pada proizvodnje ispod istorijskih proseka. Kao rezultat, EPS održava stabilnost snabdevanja koristeći sve raspoložive tehnološke i tržišne mehanizme, što je ključno za energetsku sigurnost Srbije.

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo upotrebu operativnih rezervi zbog uvoza koji je pao na 30-40% kapaciteta

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi dizela radi stabilnog snabdevanja tržišta. Ova odluka usledila je zbog otežanog uvoza baržama, koji je sveden na 30% do 40% kapaciteta, kao i zbog sezonskog povećanja tražnje, saopštila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Ključna fraza „operativne rezerve dizela“ nalazi se u fokusu ove odluke, a ministarstvo je naglasilo da će tržište Srbije ostati dobro snabdeveno uprkos izazovima.

Operativne rezerve dizela kao odgovor na uvozne probleme

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, korišćenje operativnih rezervi dizela omogućava prevazilaženje trenutnih teškoća u snabdevanju, bez trošenja državnih rezervi. Naftne kompanije ne mogu da nadomeste smanjen uvoz iz drugih izvora, jer je transport Dunavom, železnicom i kamionima ograničen. Ministarstvo je zbog toga dozvolilo da kompanije koriste deo svojih operativnih rezervi, koje su obavezne da drže po zakonu.

Akcize smanjene, rezerve brzo obnavljaju

Ministarka je podsetila da se operativne rezerve brzo obnavljaju čim se normalizuje uvoz derivata, u roku koji se zajednički utvrđuje. Ova mera omogućava da se izbegne trošenje državnih rezervi koje se kontinuirano povećavaju. Dodatno, NIS će, na svoj zahtev, staviti svoje operativne rezerve na raspolaganje drugim kompanijama koje beleže veću tražnju iz domaće rafinerije zbog smanjenog uvoza. Time će se obezbediti da domaće tržište bude stabilno snabdeveno.

Tržišni i regulatorni kontekst

Situacija na svetskom tržištu nafte je složena, a uvoz derivata otežan zbog niskog vodostaja reka u regionu. Ministarstvo kontinuirano prati stanje na tržištu i spremno je da reaguje na dnevnom nivou u slučaju novih izazova. U prethodne tri godine, obavezne rezerve naftnih derivata povećane su dva puta, što omogućava sigurnost za građane i privredu.

Izjave ministarke i mere za stabilnost

„Na prirodu i globalne tokove ne možemo da utičemo, ali možemo da se pripremamo unapred za krize i nepredviđene situacije, što smo i radili“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović. Ona je istakla da građani nisu osetili poteškoće u snabdevanju, iako se država suočava sa izazovima od januara 2025. godine. Kao dodatnu meru, država je prethodnih dana smanjila akcize na naftne derivate za 20 odsto kako bi zaštitila građane i privredu od naglog rasta cena.

Rad rafinerije Pančevo ključan za dugoročnu sigurnost

Za dugotrajnu sigurnost snabdevanja ključno je produženje operativne licence za rafineriju Pančevo. To bi omogućilo NIS-u da nastavi da dovozi sirovu naftu i prerađuje je u maksimalnim količinama, kako bi se zadovoljila povećana tražnja. Na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike analizirani su snabdevanje tržišta, stanje zaliha i planirana proizvodnja. Pitanje operativne rezerve dizela ostaje centralno za stabilnost tržišta goriva u Srbiji.