Udeo od 100% u Jat apartmanima ponuđen na prodaju, kupac mora da dokaže profitabilnost i prihod od najmanje 700 miliona dinara

Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo je javni poziv za privatizaciju „Jat apartmani Kopaonik“ po početnoj ceni od 5,16 miliona evra. Ova privatizacija obuhvata prodaju 100% vlasništva države u ovom preduzeću. Ključni uslov je da kupac bude domaće pravno lice, registrovano za hotelsku delatnost sa šifrom 5510, a fokus je na dokazanoj profitabilnosti.

Jat apartmani Kopaonik: privatizacija i ključni uslovi

Početna cena za prodaju kapitala „Jat apartmani“ odgovara procenjenoj vrednosti kapitala na dan 31. decembar 2025. godine, što iznosi 5,16 miliona evra. Zainteresovani ponuđači moraju uplatiti depozit ili dostaviti bankarsku garanciju u iznosu od 516.500 evra. Prodajna dokumentacija košta 100.000 dinara i može se otkupiti do 7. avgusta. Svi koji žele da učestvuju u ovom postupku moraju podneti prijavu najkasnije do 12. avgusta do 15 časova. Ponude će biti otvorene 14. avgusta 2026. godine u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.

Profitabilnost potencijalnog kupca kao osnova

Pravo na učešće u privatizaciji „Jat apartmani Kopaonik“ ima isključivo domaće pravno lice koje je registrovano za hotelsku delatnost. Uslov je da budući vlasnik u 2025. godini samostalno ostvari poslovni i neto dobitak. Takođe, mora imati poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara u istom periodu. Kao rezultat ovih strogih uslova, država namerava da osigura da novi vlasnik može da održi i unapredi hotelsku delatnost na Kopaoniku.

Finansijsko stanje Jat apartmana i tržišni kontekst

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, „Jat apartmani“ su 2025. godinu završili sa gubitkom od 25,6 miliona dinara. To predstavlja pogoršanje u odnosu na 2024. godinu, kada je gubitak iznosio 22 miliona dinara. Ovi podaci ukazuju da je kompanija u negativnom trendu, što dodatno objašnjava potrebu za privatizacijom i privlačenjem kapitala iz privatnog sektora. Kopaonik, kao jedno od najpoznatijih turističkih središta u Srbiji, ima značajan potencijal za razvoj hotelskih kapaciteta. Privatizacija „Jat apartmana Kopaonik“ otvara mogućnost da se, kroz ulaganja i menadžment, poboljša konkurentnost i ponuda na domaćem turističkom tržištu. Pored toga, jasni kriterijumi profitabilnosti kupca trebalo bi da obezbede dugoročnu održivost poslovanja i doprinesu razvoju turističke infrastrukture na Kopaoniku.

Tehnološki gigant prilagođava strategiju, fokusira resurse na AI projekte sa najvećom vrednošću za korisnike i poslovne klijente

Amazon, američki tehnološki gigant, otpustio je tokom jula deo zaposlenih u odeljenju za opštu veštačku inteligenciju (AGI). Ovi otkazi deo su šire reorganizacije koja je zahvatila više segmenata kompanije još od jeseni prošle godine. Kompanija je time nastavila talas smanjenja broja zaposlenih koji je doveo do ukupno 30.000 otpuštenih radnika u poslednjih devet meseci.

Otkazi u odeljenju za veštačku inteligenciju

Prema podacima koje je saopštio Amazon, otkazi u AGI odeljenju predstavljaju deo strategije da se resursi usmere na projekte koji donose najveću vrednost korisnicima. Razvoj velikih AI modela i dalje ostaje prioritet, ali kompanija ubrzava preorijentaciju na inicijative koje nude brži napredak. U ovom procesu, neke pozicije u AGI organizaciji su ukinute, a pogođeni su i timovi zaduženi za AI podatke i upravljanje informacijama. AGI odeljenje se, pored razvoja velikih jezičkih modela, bavi i razvojem sopstvenih čipova i projektima iz oblasti kvantnog računarstva.

Restrukturiranje obuhvatilo 30.000 otkaza od jeseni

Ova najnovija runda otkaza deo je šireg restrukturiranja, koje je početkom godine dovelo do smanjenja broja zaposlenih za oko 16.000. U poslednja tri meseca broj otpuštenih dostigao je 30.000, što je gotovo deset odsto ukupnog broja zaposlenih. Ovaj rez je najveći u poslednjih trideset godina poslovanja Amazon-a. S druge strane, prethodni talasi otpuštanja iz 2022. i 2023. godine zahvatili su 27.000 radnika.

Promena AI strategije i uticaj na industriju

Otpuštanja dolaze u trenutku kada kompanija menja AI strategiju, preusmeravajući fokus na alate za poslovne korisnike. S tim u vezi, Amazon investira milijardu dolara kroz AWS inicijativu, gde inženjeri direktno pomažu klijentima u razvoju AI sistema. Ovaj trend prati širu industrijsku dinamiku, jer tehnološki giganti nastoje da svoja ulaganja u veštačku inteligenciju pretvore u proizvode koje firme mogu praktično koristiti. AGI odeljenje je od decembra pod novim rukovodstvom, a tim je ranije razvio porodicu Nova modela.

Uticaj na tržište rada i širi sektor

Generalni direktor Amazon-a, Endi Džesi, još prošle godine najavio je da će primena generativne veštačke inteligencije dugoročno smanjiti potrebu za administrativnim radnicima, ali i otvoriti nova radna mesta u AI segmentima. Opšta veštačka inteligencija (AGI) podrazumeva sisteme sposobne za učenje i rešavanje različitih zadataka na ljudskom nivou, što zahteva velika ulaganja u infrastrukturu i stručni kadar. Kao rezultat, kompanija istovremeno otpušta deo zaposlenih i intenzivno investira u AI kapacitete.

Tehnološki sektor u godini najvećeg restrukturisanja

Restrukturiranje Amazon-a deo je šireg trenda u tehnološkoj industriji, koji traje od sredine 2025. godine. Microsoft je u tom periodu otpustio više od 19.000 radnika, a Meta je najavila smanjenje od 8.000 radnih mesta, što je deset odsto ukupne radne snage. Razvoj veštačke inteligencije istaknut je kao ključni pokretač promena u celoj industriji. Ova talas otkaza i investiranja u AI projekte menja strukturu radne snage i strategije najvećih svetskih tehnoloških kompanija.

U Srbiji gotovo svaki sedmi zaposleni ima ugovor na određeno, dok je prosek EU 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025.

Srpski poslodavci zadržavaju čak 14,5 odsto zaposlenih na ugovorima na određeno vreme, što značajno premašuje evropski prosek od 9,9 odsto, prema podacima Eurostata za 2025. godinu. Ključni razlog za ovakvu strukturu zaposlenosti leži u ograničenjima u javnom sektoru i specifičnostima tržišta rada u Srbija, navodi se u izveštaju.

Razlozi za visok udeo ugovora na određeno vreme

Pre svega, ugovori na određeno koriste se u sektorima sa sezonskim potrebama, kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, poljoprivreda i građevinarstvo. Osim toga, zabrana stalnog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi od 2013. godine, primorava institucije da radnike angažuju na određeno, često kroz višegodišnje obnavljanje ugovora. Kao rezultat, broj radnika sa privremenim angažmanom u državnim organima značajno je porastao.

Srbija među liderima po ugovorima na određeno u Evropi

Prema Eurostatu, od 35 analiziranih država, samo Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto) beleže veći udeo radnika na određeno od Srbije. S druge strane, Hrvatska, iako ima snažnu sezonsku potražnju zbog turizma, zabeležila je svega 7,5 odsto zaposlenih na određeno. Time Srbija zauzima treće mesto u Evropi po ovom pokazatelju.

Posledice nesigurnosti zaposlenja

Pravnica Olja Mirković Grulović ističe da zaposleni često godinama rade na određeno, dok se konkursi za stalno retko raspisuju. „Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, navela je ona.

Uticaj na prosvetu i privatni život zaposlenih

Predstavnik Foruma beogradskih gimnazija Željko Matić ocenjuje da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju. „Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi“, objasnio je Matić. Nesigurnost zaposlenja, prema njegovim rečima, ograničava zaposlenima mogućnost uzimanja stambenih kredita i dugoročnog planiranja.

Analiza sistema i preporuke stručnjaka

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš naglašava da sigurnost zaposlenja direktno utiče na kvalitet rada i život zaposlenih. „Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, rekla je Bradaš. Ona smatra da ugovori na određeno često služe kao način da se zaposleni „drže na kratkoj uzici“, što dodatno smanjuje njihovu motivaciju i ekonomsku sigurnost.

Šira slika tržišta rada u Srbiji

U poređenju sa evropskim standardima, radnici na određeno u Srbiji imaju ista osnovna prava kao i zaposleni na neodređeno, ali bez dugoročne sigurnosti. Sezonski poslovi i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, međutim, nisu jedini razlozi. Sistemski problemi, kao što su neažurirane sistematizacije radnih mesta i složene procedure za stalno zaposlenje, dodatno doprinose ovom trendu. Kao rezultat, Srbiji predstoji potreba za reformama kako bi se povećala sigurnost zaposlenja i smanjila zavisnost od ugovora na određeno vreme.